SRBIJA IMA SAMO JEDAN PUT Ovako je Momir Bulatović opisao događaje devedesetih godina

Nekadašnji predsednik Crne Gore i predsednik Vlade Savezne Republike Jugoslavije, Momir Bulatović, je u jednom svom tekstu ukratko opisao događaje na našim prostorima devedesetih godina dvadesetog veka i borbu srpskog naroda za svoj suverenitet.

- NATO agresija na SR Jugoslaviju, vreme koje je od nje proteklo, kao i sadašnje državne dileme Srbije, pored svega ostalog, nedvosmisleno pokazuju da postoje samo dva moguća puta državnih odluka - borba ili predaja. U prethodne gotovo tri decenije isprobana su oba puta ne samo u Srbiji, već i u njenom neposrednom okruženju – objasnio je on.

Tužna slika “Oluje” i herojska borba za Republiku Srpsku

Bulatović je na početku podsetio na stradanje Srba u Republici Srpskoj Krajini.

- Kada je Srbima u bivšoj jugoslovenskoj Republici Hrvatskoj zapretilo ponavljanje pogroma pred povampirenim ustaštvom, bez mnogo dilema i uz pomoć velikog broja dobrovoljaca iz Srbije i Crne Gore otpočeta je bitka, iako je od starta bila višestruko neravnopravna. Jer odnos snaga nije bio između Hrvata i Srba, već između Srba i celog Zapada, koji se tada lažno predstavljao kao "međunarodna zajednica". Taj rat je bio izgubljen. Ali, one kolone prognanih Srba koji su spas i utočište pronašli u Srbiji i Republici Srpskoj bile su tužna, mada ne i tragična slika. Tragedija su bili Jasenovac, Čemerno, Jadovno i druga stratišta ustaškog režima – rekao je on.

Nekadašnji predsednik Crne Gore je podsetio i na borbu Srba u Bosni i Hercegovini.

EPA

Foto: Printscreen RTS

- U SR Bosni i Hercegovini je Srbima, putem majorizacije od strane Muslimana/Bošnjaka i Hrvata, pretilo obespravljenje i, kasnije, uništenje. Ratovali su hrabro i muški i izborili Republiku Srpsku kao međunarodno pravno priznati entitet – kazao je on.

Otpor najmoćnijoj vojnoj sili u istoriji čovečanstva

Bulatović je zatim podsetio na napad NATO pakta na našu zemlju.

- Suočena sa pretnjama i samom agresijom NATO-a, najmoćnije vojne sile u istoriji čovečanstva, SR Jugoslavija nije pristala na kapitulaciju i okupaciju. Suprotstavila se svim (omalenim) vojnim snagama i ogromnom većinom svog slobodarskog naroda. Rat je bio završen nakon 78 dana ubilačkog bombardovanja vojnim sporazumom potpisanim u Kumanovu i Rezolucijom SB UN broj 1244 – pisao je on i dodao:

- Ali, zašto je NATO, koji je bahato i bezdušno pretio uništenjem cele jedne države i ubistvom njenog naroda, pristao na rezoluciju ovakvog sadržaja? Zašto je pristao da se u Ujedinjenim nacijama, faktički, potvrdi tapija Srbije na njenu "svetu zemlju" - Kosovo i Metohiju? Odgovor glasi - zbog efikasnog vojničkog i hrabrog svenarodnog otpora!

Pobeda nad teroristima

Nekadašnji predsednik Crne Gore je podsetio da je, u jednom trenutku, naša vojska u potpunosti neutralisala snage terorističke tzv. OVK.

EPA

EPA/Staton_R._Winter

- Na suđenju protiv Nikole Šainovića, tadašnjeg potpredsednika Savezne vlade, i grupe vojnih i policijskih generala obelodanjene su depeše koje su komandanti tzv. Oslobodilačke vojske Kosova upućivali NATO komandi u Skoplju. One dokazuju da je krajem maja 1999. godine OVK izgubila sposobnost za izvršenje bilo kojeg zadatka. Prevedeno, kopnene trupe NATO-a, iako su imale vazdušnu podršku nezabeleženu u istoriji ratovanja, bile su potpuno uništene. Time je agresija NATO-a izašla iz planirane i njen nastavak je bio vojnički besmislen i nemoguć – rekao je on.

Peti oktobar

Posle NATO agresije na našu zemlju ubrzo je došlo do Petog oktobra i dolaska nove garniture na vlast. 

- Nakon propasti vojne agresije ona je promenila oblik, ali nije prestala. Petooktobarski puč 2000. godine je bio takva prekretnica. Ali, ni ovde nisu bili postignuti pažnje vredni rezultati u odnosu na otimanje Kosova i Metohije. Sudeći po diplomatskim depešama koje je objavio "Vikiliks", ni sa novom (instaliranom) garniturom na vlasti nije dobijeno priznanje državne samostalnosti tzv. države Kosovo. Ne zato što su se Goran Svilanović, Boris Tadić, Vuk Jeremić  tome protivili, već što su bili svesni da bi takav čin bio njihovo političko samoubistvo. Stoga su od svojih zapadnih mentora tražili da ih ne prisiljavaju da svojom voljom potpišu takvo priznanje, nego da Srbiji Kosovo bude oteto, a da oni "prihvate realnost" i povinuju se takvoj sili. Očigledno, ni ova predaja nije mogla biti dovedena do kraja. Dvadeset godina kasnije, sporazum Srbije i Albanaca na Kosovu i Metohiji je "hiljadama milja daleko" – zapisao je Bulatović.

Borba neprestana

Nekadašnji predsednik Vlade Savezne Republike Jugoslavije je, na kraju zaključio da Srbija nema mnogo izbora, te da je pred njom samo jedan put.

- Tako da suštinski i ne postoje dva puta - put borbe i put predaje. Srbija ima samo jedan jedini put. Put borbe neprestane. Srećom, u ovim vremenima ona ne mora da bude oružana, već diplomatska sa jasnim izgledima da bude uspešna – rekao je Bulatović.