ČUDAN FENOMEN U BERANAMA Lokalni Crnogorci za 30 godina porasli za 8 centimetara, naučnici konačno otkrili šta se desilo!

Prema pisanju podgoričkog portala CdM, regionalna studija objavljena je u prestižnom svetskom časopisu „International Journal of Environmental Researć and Public Health“ (kategorija Q1).

Danas prosečna visina Beranaca iznosi 182,86 cm, što je gotovo za sedam centimetara više, u odnosu na visinu od 175.99 cm, tokom osamdesetih.

Za potrebe ove studije, čiji je cilj bio lakše praćenje trenda rasta Crnogoraca, korišćeni su digitalizovani podaci iz regrutnih arhiva Jugoslovenske narodne armije (JNA) u periodu od 22. maja 1979. godine do 14. decembra 1987. godine, koji su uključili merenja 8.740 adolescenata iz Berana, uzrasta od 18 godina.

EPA

EPA

U izradi studije sa Univerziteta Crne Gore su učestvovali prof. dr Duško Bjelica, doc. dr Jovan Gardašević i doc. dr Bojan Mašanović, a iz partnerskih institucija iz susedne Srbije prof. dr Zoran Milošević i doc. dr Predrag Božić.

Profesor Bjelica je podsetio da su Crnogorci bili najviša nacija na svetu početkom 20. veka i da se ta činjenica nije mnogo promenila u poslednjih 100 godina jer su danas Crnogorci druga najviša nacija, odmah iza Holanđana.

“Međutim, ostaje nepoznato da li je trend rasta bio kontinuiran ili su određeni periodi posebno uticali na rast i razvoj Crnogoraca, a ne postoje naučne studije koje bi pomogle u odgovoru na ovo pitanje, tako da je ova studija išla u pravcu da se razreši i ova dilema. Nepovoljni uslovi života kojima je narod Zapadnog Balkana bio izložen u periodu između dva merenja navode se kao na glavni razlog ovakve situacije, jer činjenica je da bolji životni standard utiče da ljudi nove generacije budu viši, pa je telesna visina postala indirektna mera za procenu uslova života u periodima za koje postoji nedostatak drugih podataka”, navodi Bjelica.

EPA

EPA

“U literaturi je zabeleženo da su tek kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih, sva radnička domaćinstva u SFR Jugoslaviji, čiji je sastavni dieo bila i Crna Gora, elektrificirana, dok još uvek nisu u potpunosti spojena na vodovod i kanalizaciju, a samo trećina je imala centralno grejanje, kupatilo i toalet”, naveo je.

Docent Bojan Mašanović je ukazao da pre najnovijih rezultata nijedna studija nije prikazivala kakav je bio nutritivni status Beranaca (neuhranjenost = 6,22 odsto; normalna težina = 87,30 odsto; preuhranjenost =6,14 odsto; gojaznost = 0,33 odsto ukupne populacije), što ovu studiju čini posebno značajnom.

Dodaje da je nutritivni status osamdesetih bio na zavidnom nivou jer je danas gotovo nezamisliv podatak da je broj prekomerno uhranjenih i gojaznih ispod jedan odsto.

EPA

EPA

On ukazuje da je razlog tome i obim fizičke aktivnosti koji se povećavao sve do sredine 90-ih kada dostiže vrhunac, nakon čega dostupnost informacionih tehnologija utiče da se fizička aktivnost opšte populacije počinje smanjivati.

Docent Jovan Gardašević naglašava da je snaga ove studije u tome što prikazuje kompletan uzorak stanovništva opštine Berane i daje jasnu sliku o situaciji u Beranama po ovom pitanju tokom osamdesetih godina.