MILO PAO NAJNIŽE Pi*anje postalo glavni argument predsednika Đukanovića!

Pre nekoliko dana nekakav se pijanac isp*šao na „Spomenik Žrtvama“ (Formiđine, Italija); pre par meseci jedan se drugi ispraznio na „Spomenik Otpora“ (pjaca Macini, Kastano Primo); pa jedan treći, usred bela dana i sa „totalnom nonšalancijom“ na spomenik „Žrtvama rata“ pored Neronove grobnice u Rimu; pa nekakav, takođe usred bela dana, na „Memorijal Šoe“ (Bolonjina); itd. itd.

Ovo – u Italiji (a ogromno toga ima još po Engleskoj, Americi, itd.; a tamo su i žene neke, i ozbiljniji čak prestup napravile: ne samo što su se … nego su se i … ali ok )

I niko se od italijanskih političara nije oglašavao povodom tih problema (samo su novine izveštavale), jer, ipak, ne može se ozbiljan političar baviti gadostima takvim, budalama nekim pijanim.

Niko, sem „Lega“ – fašistička jedna partija, koja sledi Musolinijeve ideje.

Ali, oglasila se samo u prva dva slučaja – kada su pi*ači bili pijani imigranti – te je valjalo dokazivati da im se imigranti pišaju u domovinu;

Ostali pi*ači behu Italijani, pijani skroz, te to nije zasluživalo politizaciju pi*anja.
…
U Crnoj Gori su, međutim, svi političari javno osudili (kao da bi, ako bi prećutali – podržali pi*ače na spomenike); i to je možda opravdano, jer u čudnim vremenima živimo.

Moramo da kažemo: „Osuđujem p*šača“.

I o tome se raspravlja i u parlamentu.

I pi*anje postaje glavni argument predsednika države.
Ima li igde nekog predsednika zemlje da se ovako javno oglašavao o ovakvom „problemu“? Da je izdizao ovakav zlosretni čin na državni nivo? Da je prozivao „parlamentarnu većinu“ što se nekakva avetinja i*pišala?

Fali malo zdravog razuma, common sense, što bi rekli Englezi.

Ali, možda je to i dobar znak: „ko se topi za slamku se hvata“, možda mu samo to preostaje, ta slamčica, taj tanki mlaz.