VREME ISTIČE Kina pleni zemljište Crnoj Gori? (VIDEO)

Kompanija "China Road and Bridge Corporation" za koju rade kineski radnici, još nije završila izgradnju prve deonice auto-puta koji treba da se proteže 270 kilometara, do granice sa Srbijom.

Prva rata zajma od milijardu dolara od kineske državne banke dospeva ovog meseca, ali nije jasno da li će Crna Gora, čiji je dug zbog projekta postao duplo veći od njenog BDP-a, moći da ga vrati.

Кopija ugovora o zajmu koju je pregledao američki Nacionalni javni radio (NPR) pokazuje da, ako Crna Gora propusti rok, Peking ima pravo da zapleni zemljište unutar zemlje - sve dok ono ne pripada vojsci ili se koristi u diplomatske svrhe.

Dalje, bivša vlada zemlje odlučila je da kineski arbitražni sud ima konačnu reč o bilo kojim ugovornim sporovima. Potpredsednik nove vlade Dritan Abazović rekao je u maju da su uslovi smešni.

 

 

- Ovo nije normalno. Ovo je van svake logike nacionalnog interesa - rekao je tada za "Juronjuz".

Put od crnogorske Luke Bar na Jadranskom moru do Beograda, bez izlaza na more, nalazi se u srcu žučne rasprave o kineskom uticaju u Evropi, kako u državama članicama EU, tako i u zapadnobalkanskim zemljama koje teže da se pridruže bloku.

Кako je Peking proširivao svoj ekonomski doseg u okviru ambiciozne inicijative Pojas i put (BRI), siromašne zemlje širom Azije i Afrike prihvatale su atraktivne kineske zajmove i obećanja o velikim infrastrukturnim projektima. To im je omogućilo da se razvijaju kako verovatno ne bi mogle bez pristupa ogromnim kineskim deviznim rezervama.

Ali neke zemlje, poput Šri Lanke, Džibutija i Mongolije, sada su opterećene dugom i sve više zavise od dobre volje Pekinga.

Crna Gora je prva evropska zemlja koja se našla u ovoj poziciji, sa onim što je nazvano "auto-putem do ničega za nigde“.

Ideja o izgradnji auto-puta može se pratiti od 2005. godine, godinu dana pre referenduma o nezavisnosti. Za projekat se zalagao Milo Đukanović, koji je bio predsednik ili premijer Crne Gore gotovo neprekidno od 1991. godine.

Vlada se nadala da će auto-put dati ekonomski podsticaj nerazvijenom severu zemlje, podstaći trgovinu sa Srbijom i poboljšati sigurnost na putevima, jer su uski, krivudavi planinski putevi Crne Gore izuzetno opasni.

Zemlje Zapadnog Balkana okružene su državama članicama EU. Ali region pati od nedovoljnih investicija i decenijskog lošeg upravljanja, što unazađuje njegovu ekonomiju, piše američki sajt.

Tokom protekle decenije, dok se EU borila sa nizom kriza i zaustavila proširenje bloka, druge sile, uključujući Rusiju i Tursku, popunile su prazninu.

Кina je bila posebno aktivna. Pre devet godina počela je da održava godišnje samite sa državama istočne i južne Evrope kako bi razgovarala o mogućnostima ulaganja, što je razbesnelo Brisel.

Godinu dana kasnije, predstavila je BRI, svoj veliki plan za povezivanje Azije, Evrope i Afrike kopnenim i pomorskim trgovinskim putevima. Zapadni Balkan, strateški pozicioniran na južnom evropskom krilu, ključna je pristupna tačka za Кinu. Кineske investicije u region iznose više od šest milijardi evra - uključujući auto-puteve, železničke pruge i elektrane.

Crna Gora je privlačna Кini iz više razloga. Ona Pekingu daje ulaznu luku u Evropu sa Jadrana, a bliske ekonomske i političke veze sa vladom u Podgorici mogu se pokazati korisnim za Кinu ako Crna Gora postane članica EU.

Abazović je rekao u majskom intervjuu da će razmotriti otvaranje istrage o korupciji u odluci prethodne vlade da podrži kineski auto-put. Ali, u međuvremenu je započeo razgovore sa Pekingom o vraćanju duga.

Pomoć članici NATO-a

Samo još nekoliko nedelja deli Crnu Goru od dogovora sa konzorcijem evropskih i američkih banaka da dobije bolje uslove za kredit u iznosu od gotovo milijardu dolara koliko je uzela od Kine, rekao je za "Rojters" Jakov Milatović, ministar ekonomije te zemlje.

Gradnja auto-puta dogovorena je 2014. godine i tada je crnogorska vlada od Kine pozajmila 944 miliona dolara da bi CRBC obavio posao. Pozajmicu je odobrila kineska banka u vlasništvu države, dajući šestogodišnje razdoblje počeka sa konačnim rokom dospelosti od 14 godina. Peking bi tako kontrolisao 25 posto crnogorskog javnog duga.

Radovi još nisu završeni, cena se zbog "neočekivanih troškova" povećala na gotovo 1,5 milijardi dolara, a otplata bi trebalo da počne ove godine. Ideja je bila da auto-put bude pušten u promet, pa da vlada od tog prihoda vraća dug, ali od tog plana nema ništa.

Kina, prema ugovoru, ako dug ne bude uredno vraćan, ima pravo da namiri imovinom u vlasništvu Crne Gore.

Abazović je pre nekoliko meseci zatražio od Evropske komisije da im pomogne u vraćanju duga. Odgovor je bio negativan, jer bi svaki drugačiji izazvao negativnu reakciju javnosti u severnim EU članicama koje bi se pobunile na sam spomen učestvovanja u vraćanju duga članica sa juga. Vraćanje duga nečlanici tek nije bila opcija.

Đukanović je nastavio da brani postignut dogovor sa Pekingom, pa je čak kineski predsednik Si Đinping objavio da je spreman da za godinu dana odloži početak povratka duga. Ali, auto-put ni tada neće biti u prometu, pa bi tako zemlja bila odvedena u dužničku klopku.

U sklopu evropsko-američke politike ograničavanja kineskog uticaja očito je dogovoreno da se pomogne članici NATO-a olakšavajući joj finansijski teret. Zapadne banke bi, prenosi "Jutarnji list", dale Podgorici kredit sa kamatom od 1 posto ili niže (kineski je 2 posto) uz smanjenje valutnog rizika, što bi značilo da će se pozajmica nominirati u evrima. Tako bi se smanjio negativan uticaj tog "lošeg posla u Crnoj Gori" na pozitivne ekonomske signale - vlada predviđa rast od 10 posto ove godine uz inflaciju od oko 2 posto.

- Postoje dve mogućnosti: refinansiranje i ugovor o razmeni, ali je na stolu i kombinacija tih opcija - izjavio je ministar Milatović.

Izvor blizak pregovorima rekao je za tu agenciju da će Crna Gora verovatno ići na aranžman o razmeni duga i nastaviti pregovore o refinansiranju, pa prekinuti razmenu kada se zaključe pregovori o refinansiranju.