CRNOGORSKA VLAST RAZOČARALA Krivokapić nepoželjan!
Za samo godinu dana, nove vlasti u Podgorici prešle su put od velikih očekivanja do ogromnog razočaranja, dok je premijer Zdravko Krivokapić od čoveka koji je nazivan nosiocem barjaka istorijskih promena, postao meta kritika da je - izdajnik.
EPA/BORIS PEJOVIC
Nema radikalnog raskida sa politikom bivšeg režima Mila Đukanovića i dalje je nerešen status Srpske pravoslavne crkve, unutrašnje političke i društvene tenzije su ogromne, odnosi sa Beogradom zategnuti kao struna, a ključne odluke još se donose u diplomatskim "kuhinjama" zapadnih amabasada.
Pritom, nije rasformiran Đukanovićev aparat ni u izvršnoj vlasti, ni u obaveštajnim krugovima, a u svim strukturama novouspostavljene vlasti nalazi se veliki broj "jastrebova" iz bivšeg režima koji danas pokrivaju važne državne funkcije, od ministarskih, direktorskih do sekretarskih.
Ovako bi, u najkraćem, glasilo "podvlačenje crte" ispod godinu dana od parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, nakon kojih se verovalo da je Đukanovićev režim posle tri decenije otišao u istoriju.
Pobednička euforija splasnula
Pobednička euforija iz izborne noći 30. avgusta prošle godine, izvojevana na krilima višemesečnih litija za odbranu srpskih svetinja, počela je da splašnjava već u nedeljama koje su usledile. Ekspertska vlada Krivokapića praktično još nije ni profunkcionisala, a uveliko su se čuli zahtevi za njegovom smenom, rekonstrukcijom ministarskog kabineta, pa i novim izborima.
Prema sagovornicima "Novosti", za izneverena očekivanja u najvećoj meri "zaslužan" je sam Krivokapić, koji je uz podršku pojedinih partnera iz vladajuće koalicije (Vladu su formirale "Zajedno za budućnost Crne Gore", "Mir je naša nacija" Alekse Bečića i "Crno na bijelo" Dritana Abazovića) nastavio da vodi Đukanovićevu politiku, ostajući zaglavljen u antisrpstvu.
Dugačka je lista Krivokapićevih "grehova".
Prve pukotine pojavile su se već prilikom formiranja vlade. Najpre su ga iz koalicije "Za budućnost Crne Gore", na čijim krilima je i došao na vlast, optužili da je sa Bečićem i Abazovićem ispregovarao o principima buduće vlade bez njihovog znanja. U tom, sporazumu, između ostalog, stoji da Crna Gora neće povući priznavanje lažne države Kosovo, kao i da će nova vlast raditi na jačanju saradnje sa NATO. Lideri stranaka koalicije "Za budućnost Crne Gore", čiji je nosilac liste bio Krivokapić, optužili su ga da je sporazum u suprotnosti sa politikom njihovih partija i predizbornim obećanjima.
Krivokapić nije reagovao ni na odluku crnogorskog predsednika Đukanovića da protera iz zemlje ambasadora Srbije Vladimira Božovića i to zbog izjava o Podgoričkoj skupštini 1918, kada je doneta odluka o prisajedinjenju Crne Gore Srbiji.
Tenzije je ponovo podigao kada je, kako mnogi tvrde, po direktivi zapadnih ambasada, zatražio smenu ministra pravde Vladimira Leposavića, koji se "drznuo" da kaže da je "spreman da prizna da je u Srebrenici učinjen zločin genocida kada se to i nedvosmisleno utvrdi".
Smena Leposavića bila je samo uvod u još jedan skandalozan potez novih crnogorskih vlasti - usvajanje Rezolucije o genocidu u Srebrenici. Reakcije su bile žestoke, a Krivokapić je tada u pismu građanima Crne Gore poručio da - nije izdajnik.
Predrag Rajić, iz Centra za društvenu stabilnost, kaže, za "Novosti", da je ocena prvih godinu dana rada nove crnogorske vlade, gledano iz ugla srpskog naroda u ovoj zemlji i interesa Srbije - prilično negativna:
- Odnos Podgorice prema Beogradu je i dalje pun provokacija. Vlada Krivokapića i Bečića nije ni pokušala da opozove odluku o proterivanju ambasadora Srbije. Na planu spoljne politike, postoji apsolutni kontinuitet sa režimom DPS, a na unutrašnjem planu su otišli čak i korak dalje, usvajanjem Rezolucije o Srebrenici. Srpski faktor ne može biti zadovoljan, već duboko razočaran onim što se nije promenilo za ovih godinu dana, a i ako je i došlo do promena, one su zapravo bile na gore.
Nastavljeni napadi na Vučića
Koalicija "Za budućnost Crne Gore" na prošlogodišnjim izborima dobila je podršku građana upravo na obećanju da će popraviti odnose Crne Gore sa Srbijom, maksimalno pokvarene u vreme DPS i Đukanovića. Međutim, Krivokapić ne da nije radio u tom pravcu, već je, kako tvrde pojedini lideri ove koalicije, "nastavio politiku inaćenja i loših odnosa sa Beogradom". Crnogorski premijer više puta je davao kritičke izjave o zvaničnicima Beograda, pogotovo o predsedniku Aleksandru Vučiću.
Sraman apel EU i SAD
Pojedine javne ličnosti iz BiH i regiona uputile su sraman apel EU i SAD da hitno utiču na vlasti Srbije i Crne Gore da SPC otkaže ustoličenje mitropolita Joanikija u Cetinjskom manastiru. Navode da se radi o činu "potpunog pokoravanja Crne Gore velikosrpskoj politici".
Potpisnici apela su Latinka Perović, Veljko Bulajić, Vesna Pešić, Sonja Biserko, Senad Pećanin, Bogdan Tanjević, Dimitrije Popović, Slavo Kukić, Nikola Samardžić, Noro Kontić, Dino Mustafić, Slaviša Lekić, Aleksandar Sekulović, Senada Šelo Šabić, Dinko Gruhonjić, Davor Gjenero, Edina Bećirević, Dragan Bursać.
Odnos prema SPC toplo-hladno
Kada je reč o odnosu crnogorskih vlasti prema SPC, on se sada može okarakterisati kao toplo-hladno. Izmenjen je sporni zakon koji je direktno ugrožavao imovinu SPC u Crnoj Gori, ali status srpske crkve još nije razrešen. Krivokapić i dalje izbegava da potpiše Temeljni ugovor sa SPC, iako je reč o pitanju koje je direktno i jedino u njegovoj nadležnosti.
Zbog svega nabrojanog, lideri stranaka vladajuće koalicije o prvih godinu dana rada vlade imaju negativan stav.
Srbi i dalje glavni neprijatelj
Andrija Mandić, iz Nove srpske demokratije, ističe da su Krivokapićevoj vlasti Srbi i dalje glavni neprijatelji.
Umesto da se raskrsti sa politikom poraženom 30. avgusta 2020, u proteklih godinu dana dobili smo tzv. kohabitaciju predsednika države, vlade i skupštine. To je suštinski usporavalo i remetilo sve što smo obećali građanima pred izbore. Nekako je Krivokapiću postalo važnije da bude dobar sa Đukanovićem, pa i na štetu onih koji su mu dali glas, a to je neoprostivo. Iako je 30. avgusta oboren režim Đukanovića, tadašnja opozicija nije pobednik. U novoj vlast nalazi se veliki broj "jastrebova" iz bivšeg režima, koji i dalje sprovode opasnu Đukanovićevu politiku tretiranja Srbije kao neprijatelja.
Nebojša Medojević, Pokret za promene, kaže da je ova vlada propustila istorijsku priliku da stavi tačku na kraj jedne epohe - 75 godina vladavine komunizma, jednopartijskog sistema i njegovog mutiranja u mafijašku državu.
Nema ničeg obećanog
Nema nove ekonomske politike, temeljnog sporazuma sa SPC, otvaranja dosijea Udbe, lustracije, zakona o poreklu imovine, nema popisa, hapšenja DPS lopova, nema investicija, novih radnih mesta, otpuštanja DPS-SD-SDP-BS uhleba. Nemoguće je povući liniju gde prestaje mafija a počinje država. Ova vlada je formirana bez najjačeg političkog faktora Demokratskog fronta, koji bi ušao u beskompromisan obračun sa zaostavštinom Đukanovićeve diktature. NJegova DPS organizacija i dalje kontroliše policiju, tajne službe, tužilaštvo..., nabraja Medojević.
Momo Koprivica, iz Demokratska Crne Gore, ima, pak pozitivne ocene.
On smatra da je narod 30. avgusta pre godinu dana stekao slobodu, više nema kriminalnih pritisaka na građane, a javni funkcioneri se ne služe ucenama.
Ključna dostignuća su i izmena Zakona o slobodi veroispovesti, kao i set socio-ekonomskih zakona. Parlament je postao najotvorenija i najuređenija institucija zakonodavne vlasti u regionu, prema ocenama i evaluacijama relevantnih NVO. Usvojen je tužilački zakon. Izabran je novi Savet RTCG. Istina, trebalo je biti više vidljivih učinaka na planu vladavine prava, ali kroz obezbeđenje političke stabilnosti verujem da će se i taj cilj dostići, smatra Koprivica.