POPIS U CRNOJ GORI OVE GODINE Mogao bi da pokaže koliko stvarno ima Srba

Vlada Crne Gore formulisala je Nacrt zakona o popisu stanovništva u 2021. u koji je uvršteno i da se građani izjašnjavaju o etničkoj pripadnosti, veroispovesti i maternjem jeziku, odrednicama na kojima je insistirao Demokratski front, a primedbe su imali deo vladajuće koalicije, nevladin sektor i opozicioni DPS, tražeći da se oni izostave.

Osim toga, izostavljena je kategorija iz 2011. godine - "lica bez državljanstva", odredba da se osobe popisuju bez obzira na to da li se u vreme popisa nalaze u Crnoj Gori ili u inostranstvu i bez obzira na to da li u vreme popisa poseduju lična identifikaciona dokumenta.

Nacrtom je predviđeno da će popisom biti obuhvaćeni crnogorski državljani koji žive u Crnoj Gori, stranci sa stalnim ili privremenim boravkom i stranci kojima je odobrena međunarodna ili privremena zaštita ili traže međunarodnu zaštitu u Crnoj Gori.

Ipak, gotovo je sigurno da popis stanovnika u Crnoj Gori neće moći da se obavi 1. novembra, kako se to ovih dana spekuliše. "Novostima" je iz vrha vlasti rečeno da je taj datum nerealan jer će teško moći da se donesu neophodni podzakonski akti. Ukoliko vladajuća većina dobije tekst Nacrta do polovine oktobra, popis bi se, ipak, mogao održati krajem novembra.

- Popis je zakonom predviđen za ovu godinu i shodno tome on se mora održati u 2021. Mi smo, nadam se, svojim delovanjem i upornošću pomogli da država ispuni tu svoju obavezu.Ovo će biti prvi put posle Drugog svetskog rata da su se stekli uslovi da popis bude slobodan i da realno prikaže situaciju u Crnoj Gori - kaže Jovan Vučurović, poslanik Demokratskog fronta.

Minule popise obeležila je antisrpska histerija režima Mila Đukanovića, ali čak i u takvom ambijentu broj Srba u Crnoj Gori rastao je do 32 odsto 2011. godine. No, više od vek ranije, 1909, čak 95 odsto stanovnika izjašnjavalo se kao Srbi, a, informbirovske 1948. tek 1,78 odsto.

Da popis stanovništva predstavlja jednu od najvažnijih obaveza vlade Zdravka Krivokapića, ne samo zakonsku, već i suštinsku, smatra Igor Damjanović, politički analitičar, koji za ovaj list kaže:

- Popis pre svega treba da pruži osnovu za ažuriranje biračkog spiska, u kome je možda čak svaki peti birač fantom, ili protivzakonito upisan. Slobodno izjašnjavanje građana na popisu bitno je i da bi se stavila tačka na ideološki teror Mila Đukanovića koji traje četvrt veka. Ukoliko Vlada nema nameru da po pitanju popisa ispuni svoje zakonske obaveze, donese prateći zakon i stvori uslove da se građani na jesen slobodno izjasne, poslanici koji su je izglasali imaju obavezu da je po cenu njenog opstanka na to prinude.