ĐUKANOVIĆU ODZVONILO! Prekršio Ustav, uslediće rigorozni potezi

intscreen

Klub poslanika Socijalističke narodne partije podneo je parlamentu predlog za pokretanje postupka za utvrđivanje da li je predsednik Crne Gore Milo Đukanović povredio Ustav.

Ova stranka smatra da postoje opravdani razlozi da Skupština Crne Gore pokrene postupak za razrešenje šefa države.

U obrazloženju inicijative navedeno je da je Đukanović 28. avgusta na Cetinju kazao da nije pametno insistirati na ustoličenju u tom gradu, već da bi to trebalo obaviti u nekom od mnogobrojnih hramova u drugim gradovima.

SNP smatra da je takvim postupanjem Đukanović grubo povredio član 14. Ustava Crne Gore koji propisuje da su verske zajednice odvojene od države, kao i da su one ravnopravne i slobodne u vršenju verskih obreda.

Iz te partije navode da je Đukanović takođe prekoračio nadležnosti predsednika jer se direktno umešao u poslove Mitropolije crnogorsko-primorske, čime je, protivno Ustavu, narušio načelo sekularnosti.

Iz SNP-a su naveli da je Đukanović izjavom da će biti među demonstrantima takođe prekoračio ustavna ovlašćenja. Nazivajući protivnike ustoličenja "većinskom Crnom Gorom" direktno je izazvao podelu građana. Na taj način je ličnim primerom pozvao građane na protest i ometanje vršenja verskih obreda SPC.

Printskrin/Pink

Printscreen

 

- To je samo jedan od primera koji karakterišu dugogodišnju praksu Đukanovića da kroz podelu, izazivanje mržnje, pretnje i poziv na sukobe pokušava da naruši međunacionalne i međuverske odnose unutar države - navedeno je u tekstu predstavke, u kojoj je istaknuto  i da je njegovo protivustavno delovanje u delo sprovodio njegov savetnik za bezbednost Veselin Veljović.

Inicijativu SNP potpisala je većina poslanika vlasti, osim poslanika Građanskog pokreta URA Dritana Abazovića, navodno iz tehničkih razloga. Demokrate Alekse Bečića optužile su tu partiju da nije htela da podrži inicijativu za opoziv Đukanovića, na što su ovi odgovoriti da će glasati za inicijativu.

Procedura podrazumeva da parlamentarna većina sa najmanje 41 glasom (od 81 poslanika) usvaja predlog, koji dalje ide na Ustavni sud. Ukoliko sud oceni da Ustav nije povređen, inicijativa se ponovo vraća u Skupštinu na izjašnjavanje poslanika.