NEBOJŠA MEDOJEVIĆ: Nekad silni gospodar i diktator Đukanović, sada je nekontrolisani ekstremista!

- U delirijumu opijenosti nekontrolisanom moći, okružen poltronima i korumpiranim dvorjanima pomislio je da može da menja duhovni identitet Crnogoraca. Verovatno, podstaknut činjenicom da je novcem, privilegijama, zaposlenjima, povoljnim kreditima i drugim metodama i tehnikama uspevao 30 godina da kupuje svoje birače, pomislio je da može i da promeni istoriju, duhovni i verski identitet Crnogoraca i napravi neke nove Crnogorce, po sopstvenom kalupu. Mislio je da će svi, kao što je on, moći da zaborave tradiciju i mitove iz naše prošlosti i da postanu bezlična anacionalna i areligiozna bića kojima će identitet formirati globalna duboka država i krupni kapital. Po potrebi. Kako se namesti. U taj čas (što bi rekao DŽiboni). Đukanović je sam, ničim izazvan krenuo u rat protiv svevremenske Crne Gore. Protiv svih naših mitova, na kojima se i gradio crnogorski nacionalni, kulturni i duhovni identitet. Protiv Crkve, gusala, crnogorskih junaka, bitaka… Izazvao je sve Crnogorce svih vremena. Sve Petroviće, NJegoša, Svetog Petra Cetinjskog, Kralja Nikolu, Marka Miljanova, Nikca od Rovina, popa Mila Jovovića, Vuka Mandušića, Gorski Vijenac, Luču Mikrokozmu, Lovćen, Čevo ravno, Kruse, Carev Laz, Grahovac, Skadar, Mojkovac. Braću Obiliće i Kosovo polje - tvrdi Nebojša Medojević.

Milo Đukanović je ušao u rat protiv nepobedivih i nepotkupljivih vrednosti.

- Nije imao šansu. Uspeo je da probudi intuitivni osećaj kod Crnogoraca da im je ugrožen identitet, čast i dostojanstvo. I to ne samo njih, već i njihovih predaka. “Ne, mi nijesmo to!”, odbrusila mu je savremena Crna Gora. Pokušao je da iščupa korene Crnogoraca. A upravo su hrišćanstvo, pravoslavlje i Crkva najdublji koreni našeg identiteta. Ma koliko se trudio i koliko upirao, postajao je sve odvratniji i ogavniji. Voditi politiku uvreda, pretnji i nipodaštavanja 80% pravoslavnih Crnogoraca i Srba i očekivati pobedu je suludo - navodi Nebojša Medojević.

Lider Pokreta za promjene navodi da Milo Đukanović postaje strano telo u društvenom i političkom biću Crne Gore.

- Postaje smešan i opskuran. Normalni ljudi koji se osećaju nacionalnim Crnogorcima beže od njega. Sramota ih je. On se okružuje ekstremistima i kriminalcima, što dodatno tera normalne, pristojne i umerene ljude od njega. Vređa crkvene obrede i proizvodi nepodnošljiv osećaj gađenja i odvratnosti. Nepristojna, osiona, pogubljena i neprijatna individua. Sasvim sugurno da nužna posledica “prodaje duše đavolu” u duhovnom smislu je odbacivanje Isusa Hrista i prihvatanje Antihrista kao svog duhovnog vođu i idola. Pričest, klanjanje Bogu i drugi delovi naših liturgija i pravoslavnih hrišćanskih verskih obreda, on je zamenio mračnim satanističkim ritualima koji slave Sotonu i mrak. Kao što reče Starac Pajsije Svetogorac: “Đavo ima tri pipka. Komunizam za siromašne, ekumenizam za verujuće i masoneriju za bogate” Đukanoviću su, očigledno, mnogo bliži satanistički rituali sa krvlju, prinošenjem žrtvi, crtanjem pentagrama, masovnim drogiranjem i orgijama. Tone u sopstvenoj mržnji i nemoći. Izolovan i usamljen. Ostavljen i odbačen. Strano telo koje Crna Gora odbacuje - navodi Nebojša Medojević.

Medojević navodi da je Milo postao teret svima, a najviše samome sebi.

- Nekad silni gospodar i diktator sada nekontrolisani ekstremista koji može da bude opasan po mir i stabilnost zemlje. Gubitak podrške njegovoj suludoj politici kod njega može izazvati nagon ka nasilju i terorizmu. Ima sve manje, ali sve više ekstremnih pristalica. On je politički gotov, ali još može izazvati nesreću i sukobe u Crnoj Gori. Zato svi demokratiji i Crnoj Gori posvećeni pojedinci moraju prepoznati izazove i rizike postojećeg neodrživog stanja dvovlašća i anarhije. Ideja vlasnika "Vijesti" o “plesu sa mafijom” je društveno opasna i mora biti odbačena. Nema kohabitacije, pregovora i dilova sa Đukanovićem. On predstavlja strano telo, opasni balast, težak teg koji vuče ka dnu. Politička i društvena elita mora biti spremna na Crnu Goru posle Đukanovića. On i Crna Gora više ne mogu zajedno. Vreme je za rastanak. Svako na svoju stranu. Vreme je da Crna Gora prodiše punim plućima i da se ujedini oko proverenih pozitivnih vrednosti koje će spojiti našu prošlost i tradiciju sa izazovima i šansama koje donosi vreme pred nama. Sve ono što nas deli, koči, sukobljava i sprečava da napredujemo treba odbaciti i ostaviti Đukanoviću i njegovoj nesrećnoj eri - zaključuje Nebojša Medojević.