Ko štiti Igora Lazurenka u Crnoj Gori?

 Tako je firma “Beppler and Jacobson” koju vezuju za Lazurenka i njegovog sad već bivšeg poslovnog partnera Zorana Ćoća Bećirovića, jednog od najbližih prijatelja Mila Đukanovića, čija je sestra Ana Kolarević bila pravni zastupnik prilikom kupovine hotela “Avala” u Budvi za 3,2 miliona evra.

Tu ne bi ništa bilo čudno da prethodno “Budvanska rivijera” nije napravila procenu vrednosti hotela “Avala” na 7,25 miliona evra, dok je danska kompanija “Merienlist hoteli i kasina” ponudila 7,5 miliona evra za objekte i zemljište.

Kako je Savet za privatizaciju, pod čijim uticajem, i na osnovu čije procene definisao cenu od 3,2 miliona evra za Lazurenka nije teško pogoditi.

Međutim, neformalnom vlasniku hotela “Avala” Igoru Lazurenko je bilo malo što je po upola manjoj ceni kupio hotel “Avala” , već je na ime dugovanja za komunalije koje su iznosile 4.871.209 evra, došlo do skandaloznog poravnanja izmedju Igora Lazurenka I opštine Budva na čijem čelu je bio Lazar Rađenović ( kasnije pravosnažno osuđen kao član OKG) , tako da se osnovano sumnja da je opština Budva kroz ovakav vid poravnanja oštećena za najmanje 2 miliona evra. Ostaje enigma da li je Igor Lazurenko povodom ovog slučaja saslušan u SDT – u, jer nadležni u tužilaštvu uporno izbegavaju da se oglase po ovom pitanju.

Foto: Printscreen

Borba

Istovremeno, u tom periodu pregovora i poravnanja sa bivšim rukovodstvom opštine Budva, Igor Lazurenko se sve vreme nalazi na saveznoj poternici Ruske Federacije, i to je poznato crnogorskom Ministarstvu pravde, Ministarstvu vanjskih poslova i SDT – u, ali nijedna od ovih institucija ne reaguje na poternicu za Lazurenkom.

Siguran u punu institucionalnu zaštitu i logistiku Đukanovićevog režima, Igor Lazurenko kupuje staro austrougarsko utvrđenje Lazine na ostrvu Luštica za oko 650. 000 evra, a novac biva uplaćen Ministarstvu finansija direktno sa Britanskih devičanskih ostrva sa of šor firme koju kontroliše Lazurenko.

Sedam godina kasnije, tj. 2012 godine Lazurenkov poslovni partner Zoran Bećirović tuži pred sudom u Londonu svog doskorašnjeg poslovnog ortaka i klupko počinje da se odmotava. Bećirović nakon dve godine dobija spor jer Lazurenko nije bio u stanju da dokaže poreklo novca.

Od tada SDT ispituje poslovanje Igora Lazurenka i da li je 8 000. 000 eura stečenih zloupotrebom službenih ovlašćenja oprao kroz kupovinu hotela “Avala” i “Bjanka”, i kako je sa firme “Sobenco LTD” Lazurenkove supruge Svetlane uplaćeno 656. 530 eura Ministarstvu finansija za kupovinu tvrđave na Luštici a preko ćerke firme “Delaila Investment”. Sve ovo vreme Igor Lazurenko se slobodno kreće po Budvi i Crnoj Gori iako je za njim raspisana savezna poternica sa kojom su upoznati nadležne crnogorske institucije.

Zašto u SDT-u još uvek traje izviđaj iako je glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić dobio na uvid izvod ove uplate, ali i dokaze koje je dostavila bivša Lazurenkova firma TNK-BP čiji je bio direktor sektora za logistiku, u kojima je predočeno da je Igor Lazurenko dio od protivpravno stečenih 8 000 000 eura koristio za kupovinu zemljišta na Luštici, nije teško zaključiti.

Za vreme pandemije koronavirusa 2020. godine zaposlenima u hotelu “Bjanka” , neformalni vlasnik Igor Lazurenko, uputio je ultimatum da kroz anekse ugovora prihvate smanjenje plate sa 381 na 50 eura, a ukoliko to ne prihvate uslijediće im otkaz. Šezdeset zaposlenih je pod pritiskom Lazurenka potpisalo Aneks ugovora, iako su sa sadržajem ugovora bili obavešteni i granski sindikat Ministarstvo rada i socijalnog staranja.

Nakon odobravanja političkog azila Telmanu Ismajlovu, jasno je zašto je Crna Gora postala raj za odbegle osumnjičene biznismene za najteža krivična dela, navodne političke protivnike Vladimira Putina, koji su poput Igora Lazurenka zloupotrebom službenih ovlašćenja protivpravno prisvojili stotine miliona dolara koje “investiraju” u Crnoj Gori pod punom zaštitom pravosudnih organa.

Nažalost, Crna Gora je postala raj za lica sa potjernica iz čitavog sveta koji su poput Lazarenka, pljačkajući resurse svojih država, pronalazili saveznike u bivšem crnogorskom režimu, i preko noći postajali uvaženi investitori i prijatelji crnogorske države. Na novoj vlasti je da pokaže i dokaže da je prekinula sa takvom strategijom privlačenja “stranih investicija”.