Šta forum ana.rs kaže o štednji

Polemika o novcu na forumu ana.rs na odličan način pokazuje sa kojim se problemima suočavaju ljudi u Srbiji i kako se bore sa troškovima. Vidimo da svaki trošak drže pod kontrolom.

Odlažu i šišanje, odnosno mnogi odluče da postanu sami svoji frizeri. Za decu kupuju polovne igračke, a braća i sestre nasleđuju garderobu jedni od drugih.

Kad je reč o onoj neophodnoj kupovini hrane, na tom polju su Srbi majstori dovitljivosti. Mnogi u svom džepu imaju detaljan rapored cena, prave detaljan plan dnevne, nedelje i mesečne kupovine. Planira se jer se mora.

Iskustva poznatih

Problemi sa novcem ne zaobilaze ni javne ličnosti. Svaka ima svoju metodu borbe sa njima, ali ima među njima i onih potpuno opuštenih koji ne umeju da uštede.

Danijela Buzurović: Napravim ručak od 300 dinara

- Ja sam majstor ekonomije iako sam na fakultetu najslabije ocene imala upravo iz ekonomskih predmeta. Nikad nemam minus u banci jer trošim samo onaj novac koji imam. Moram da ga rasporedim, kako bih imala para od prvog do prvog u mesecu. Kad se nema, jednostavno se ne ide u šoping - kaže kroz smeh voditeljka Danijela Buzurović.

Kako da pametno raspolaže novcem, pokazala joj je njena mama.

- Od nje sam naučila da i sa 300 dinara može da se napravi odličan ručak. Umerenost je važna u svemu, pa tako i u trošenju novca.

Ana Bekuta: Ne štedim se u ljubavi, ne štedim ni novac

- Nikada nisam umela da štedim i divim se onima koji imaju osećaj za to - iskrena je pevačica Ana Bekuta.

Ta osobina se vidi na svim poljima njenog života.

- Nisam se štedela u emocijama, dok pevam, ni u prijateljstvima, ni u čemu.... Prosto ne znam šta ta reč znači - poručila je Bekuta.

Milan Vasić: Štedeo sam, i kupio sam stan

- Kada sam odlučio da kupim stan, što je velika investicija, odredio sam koliko ću svakog meseca izdvajati od plate. Najlakše i najbrže se novac potroši, ali čovek i kad prima 200 i kad prima 2.000 evra, može da uštedi. Važna je dobra volja - kaže glumac Milan Vasić koji je pre četiri godine kupio stan u Beogradu, bez kredita.

Počeo je da štedi kad je dobio prvi posao, već na početku karijere.

- U to vreme sam živeo u Leskovcu, moja mesečna plata je bila 18.000 dinara, i ja sam svakog meseca ostavljao sa strane dve ili tri hiljade.

Od štedljivosti ne odustaje, jer kako kaže, ono što čovek uštedi do 50. godine, to je njegova životna ušteđevina. Od kredita ipak i dalje beži.

Marina Tadić: Štedim, ne umem drugačije

- Otkad znam za sebe, odnosno kad sam shvatila da novac služi da se preživi, ja prežiljvam. Stalno sam slušala: “Moramo da štedimo, ne možeš da dobiješ to” i slično. Tako da odrastajući tako i nije bilo drugačijeg razmišljanja nego: “Štednja, štednja, štednja”- priča pevačica Marina Tadić i dodaje da nije ne veruje bankama.

- Nisam neko ko veruje bankama, pa svoju ušteđevinu ne ostavljam kod njih. Smatram da je nekretnina ili dobar sat najbolji oblik štednje novca. Nisam od onih žena koje bi poslednji dinar dale na krpice. Više volim da uštedim na kupovinu odeće, a da odem na neko putovanje - dodaje kroz osmeh.

Reč stručnjaka: koliko se štedi u Srbiji

Štednja može da se posmatra i iz aspekta smanjenja svakodnevnih troškova, ali i u onom klasičnom stilu, štednje u bankama.

- U Srbiji se veoma malo štedi. To može da se opravda i niskim životnim standardom. Međutim, ima zemalja i sa nepovoljnijom finansijskom situacijom, a gde je stopa štednje u odnosu na bruto nacionalni proizvod znato veća. Imate listu Svetskog ekonomskog forumu na kojoj je Srbija po odnosu štednje i BNP na 129. mestu od 140 zemalja - rekao je profesor ekonomije Mladen Kovačević.

Ni niske kamate, kako ističu naši sagovornici, nisu u stanju da privole naše ljude da promene navike. Ovakvi podaci posledica su loših iskustava štediša iz devedesetih godina. Ali svakako i podatak da jednostavno nema šta da se štedi. Od bankarske štednje ništa više omiljeni nisu ni bankarski krediti, koji se posmatraju kao sve rizičniji potez.

- U Srbiji se štedi iz nužde. Novac se troši na neophodne stvari. Mali procenat ljudi može sebi da priušti putovanja, ili da izdvaja novac na kulturu. Dostupni su samo laki oblici zabave. Tu zapravo nije reč o štednji u pravom smislu reči, već je u pitanju život iz nužde - objašnjava ekonomista Saša Đogović.

Prema rečima sagovornika, naši ljudi do novca dolaze i zahvaljujući pomoći porodica i prijatelja iz inostranstva, ali i prodajom vrednih stvari koje poseduju u svojim domovima, poput umetničkih slika i nakita.

Ekonomisti kao efikasan način uštede preporučuju čuvanje novca u sefovima banaka, dok dinarsku štednju izdvajaju kao najsigurniju.