Pirati ili zašto igrati originalne igre?
Razdoblje koje je za nama je nametnulo određena razmišljanja i vrednosti koja nisu u skladu sa zakonima, pravilima, a softverska piraterija je naširoko rasprostranjena i nije problem samo Srbije, ali je svakako značajna pojava svuda gde blagostanje nije na nivou razvijenijih zemalja.
print screen youtube
Probaćemo da sagledamo problematiku iz ugla najpopularnijeg softvera - igračkog...
Zašto originalni naslovi? Zbilja, nije samo slovo zakona jedini podsticaj za igranje originalnih naslova, niti je cena najvažniji stimulans. Samo igranje se dosta promenilo u proteklim godinama. Zapravo, cena kao dominantan faktor, figurira još samo u izrazito kampanjskim naslovima, orijentisanim (skoro) isključivo ka doživljaju za jednog igrača. No, ne mora se uvek igrati najnovija igra, jer novo nije uvek bolje, a tu je i pitanje kompjuterskog hardvera - za naslove koji ne spadaju u rang najnovijih uglavnom nije potrebna toliko snažna mašina.
Ogroman broj igara, danas ima raznovrsne multiplej režime (igrači jedni protiv drugih) i kooperativne režime igranja (igrači skupa protiv Veštačke inteligencije). Zapravo, može se reći da tek ti načini igranja donose pravo iskustvo. Nekada su se igre kreirale sa fokusom na doživljaj za jednog igrača, što bi onda bilo prošireno određenim multiplejom. Danas se brojne igre kreiraju i optimizuju sa fokusom na doživljaj u multipleju, pa se tek onda dodaje single play, često samo "odrađen". Zbog toga smo skloni da kažemo da se danas protiv piraterije, makar i nesvesno, igračka industrija bori na tri načina:
1) Zaštitom
2) Free-to-play igrama
3) Gejmplejem koji obesmišljava pirateriju, sa naglaskom na multiplej
Izgleda da je industrija uspela da nakon toliko godina stvori sistem zaštite dovoljno dobar da onemogući pirateriju, ili makar da je "prikoči" na značajan vremenski period. Denuvo je anti-piratski sistem koji se pokazao izuzetno uspešnim. Čak i igre koje su razbijene su uglavnom razbijene mesecima nakon izlaska, kada je već ostvaren najveći deo zarade, samim tim i profita. Doom, Rise of the Tomb Raider, Just Cause 3, Star Wars Battlefront, Far Cry Primal, Total War: Warhammer, Mirror's Edge: Catalyst, Battlefield 1, samo su neke od igara sa dugačke liste naslova zaštićenim Denuvo sistemom. Definitivno brojni igrači širom sveta koji žele da igraju ove naslove ne mogu tek tako da računaju na piratske verzije popularnih igara...
Free-to-play sistem, uz mnogo štošta što mu se može zameriti, jeste nešto što pirateriju u potpunosti obesmišljava. Ovakve igre su uglavnom potpuno okrenute multipleju i privlače enorman broj igrača, koji onda mikrotransakcijama unutar same igre, plaćaju na mostu ono što nisu na ćupriji. Naravno, samo neki, jer statistike pokazuju da ogroman broj F2P igara zapravo opstaje zahvaljujući jednocifrenom procentu igrača. Dota 2, World of Tanks, Path of Exile, League of Legends, Hearthstone su neki od naslova koji menjaju percepciju o igrama.
Najzad, gejmplej koji obesmišljava pirateriju jeste izuzetno važna stavka. Želite da tumarate Azeroth-om u Warcraft-u loveći demone, da jašete svog dinosaurusa (odnedavno i zmaja) u ARK-u ili da se prepustite post apokalipsi gde nema nikakvih pravila u društvu više hiljada igrača u bici za opstanak po sistemu "svi protiv svih"? To je besmisleno bez drugih igrača. Još jedan dobar primer je Far Cry 4 sa fantastičnim kooperativnim režimom igranja. Single play iskustvo to jednostavno nije u stanju da ponudi, ni u smislu izazovnosti, ni u smislu dinamike koja neminovno nastaje kao posledica velikog broja igrača koji istovremeno bitišu u igračkom svetu. Jednostavno, za mnoge naslove je danas prisustvo mnoštva igrača prirodno okruženje. Igra je tu da igračima ponudi alatke, a na njima je da kreiraju raznovrsne sadržaje i dešavanja u samoj igri, ostvarujući ciljeve koje im igra zadaje ili koje sami smišljaju.
Svakako, ne podržavamo pirateriju, ali vidimo razloge za njeno postojanje jer ne možemo zabiti glavu u pesak i izolovati se od okruženja. Ali, mnogi koji igraju samo piratske naslove zapravo gube na jedinstvenom iskustvu i sadržajima koje im mogu pružiti CS: Go, StarCraft 2, World of Warcraft, Rust, Elite Dangerous, ARK i mnogi drugi naslovi orijentisani prevashodno ili isključivo prema multipleju. Budite svesni toga prilikom naredne kupovine ili preuzimanja igre. Nekada je bolje platiti nešto, pa uživati u tome maksimalno, nego po svaku cenu juriti besplatnu zabavu koja će se ispostaviti prilično plitkom i oskudnom u odnosu na ukupno iskustvo.