UBISTVO ĐOKIĆA JE ZVERSTVO Sudija Stojan Nikić o slučaju iz Aleksinca: Retko je da neko spali ljude koje je prethodno opljačkao

Smrt Gorana (57), Gordane (56) i njihove ćerke Lidije (25) Đokić, koji su svirepo ubijeni i spaljeni u Moravcu kod Aleksinca, podsetio je javnost na zločin u Pohorskoj 33 u Novom Beogradu, koji je upamćen kao jedan od najbrutalnijih u istoriji Srbije.

Ilija Vujić (53), zvani Bumbar, 1. decembra 1993. surovo je likvidirao Veru Židić (42), njenog sina Davora (13) i porodičnog psa, a na sudu je utvrđeno da je porodica bila tipovana i da je ubica dobio dojavu da Verin muž navodno u stanu ima 500.000 tadašnjih maraka. Slučaj u Aleksincu se upoređuje s ovim jezivim događajem jer se pominje da su Đokići likvidirani zbog 100.000 evra, koliko je navodno bilo u njihovom automobilu.  

Stojan Nikić, bivši sudija Okružnog suda u Beogradu, koji je 17. oktobra 1994. osudio Iliju Vujića i Darka Lončarevića na smrtnu kaznu, prvi put za medije govori o ovom slučaju.

Foto: Alo! arhiva

- Ja sam to video kao strašnu tragediju. To je bila i tragedija Ilije Vujića, a najviše porodice Židić, jer su žena i dete ubijeni ni krivi ni dužni. Morao sam da se stavim u ulogu tih nesrećnih ljudi, ali istovremeno i u ulogu okrivljenog. Presuda se donosi u ime naroda i nisam mogao da budem van toga. Ne možete da donesete nešto nakaradno što niko drugi ne bi uradio. Uvek se postavlja pitanje kako bi to narod presudio, bar jedna velika većina... Ali ono što visi u vazduhu ne možete da izbegnete. Petočlano veće je bilo jednoglasno kada smo doneli smrtnu kaznu - kaže Nikić, koji je 35 godina radio kao sudija, a kada su počele reforme u pravosuđu, uzeo je prevremenu penziju i otišao u advokate.

Nikić kaže da u slučaju ubistva porodice Đokić još ne znamo motiv i da treba biti krajnje oprezan kada ga upoređujemo sa nekim drugim zločinom.

 - U ovom slučaju je važno da se utvrde pravi dokazi. Važno je da se to uradi hladne glave jer ishitrene stvari nisu dobre. Kod razbojništva se primenjuje doza sile, najčešće kod otimanja novca. Međutim, uništavanjem cele porodice je izraženo zverstvo, što govori o tome da možda postoji i nešto dublje od koristoljublja i da je moguće da je reč o osveti ili nekim drugim niskim pobudama. Retko je da neko spali ljude koje je prethodno opljačkao. Nisu imali samilosti ni prema mrtvima, što je pravo zverstvo - ističe bivši sudija, i navodi da je u praksi nemoguće da se unište svi dokazi, kao i da slučajevi kao što je ovaj u Aleksincu retko ostaju nerasvetljeni.

- Nijedan pametan čovek ne voli da sudi slučaj kao što je bila Pohorska ili kao što je ovaj u Aleksincu. Niko ne voli da ide u rat kad zna da može da pogine, ali neko mora. Kada sam sudio Pohorsku, novine su pisale mnogo o tome, a narod je bio zainterosovan za ishod. Tadašnji predsednik Okružnog suda Bratimir Braca Točanac je morao da nađe nekoga ko to može da iznese. U takvim slučajevima se vidi ko je sposoban i fizički i psihički da donese pravičnu i zakonitu presudu. Bilo je sudija, neću da im pominjem imena, koji su odbili, pravdajući se: „Ne, ne, ne smem. Imam decu“. Sudija ne sme da bude plašljiv! Ako imaš decu, što nisi otišao da radiš nešto drugo?! - ističe bivši sudija.

Bela ruža za Lidiju

Pred vratima menjačnice Đokića juče su ostavljena tri buketa cveća, kao i jedna bela ruža. Pretpostavlja se da je ruža najverovatnije ostavljena kao spomen na Lidiju, najtragičniju žrtvu strašnog zločina, čije je telo spaljeno do neprepoznatljivosti.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI