JABUKOVAC JOŠ OPLAKUJE MRTVE 14 godina od mističnog masakra: Nikola tvrdio da mu je bačena vlaška magija, uzeo pušku i krenuo u krvavi pohod - "Crna svadba" se ovde obistinila
- Dobar dan! Da li je ovo put za Jabukovac? - upitali smo dvojicu meštana negotinskog sela Dupljana, silno zauzetih radovima u dvorištu kuće.
- Da, samo nastavite ovim putem jedno 12 -13 kilometara i videćete tablu - objasnili su i nastavili sa radovima. Imali su i jedan savet - da se strogo pridržavamo krivudavog puta da bismo stigli do Jabukovca, što smo i činili.
Uzan, pokrpljen put, obavijen šumom, poput pačvorka vijuga do sela i čini se kao da i sama priroda pokušava da ga sakrije od ljudi, od otvaranja starih rana koje njegovi stanovnici nose još od krvavog pohoda Nikole Radosavljevića, u julu 2007. godine.
Njihov komšija, poznat kao Crni Kole, tada je hicima iz lovačke puške ubio devet i ranio dvoje meštana. I možda ovo masovno ubistvo ne bi bilo toliko često pominjano, na nesreću njegovih žitelja, da masakr nije dobio primesu mističnog.
Nikola je, prema jednoj od verzija događaja, umislio da su na njega bačene vlaške čini i to je, navodno, bio okidač za krvavi pohod. Zvanično je, međutim, bilo utvrđeno da je bio dugogodišnji psihički bolesnik, koji danima pre zločina nije uzimao terapiju.
Bajkovit put do Jabukovca u gotovo netaknutoj prirodi, čini nam se, teško može da sluti na zlu kob, krv, plač i magiju, skrivene negde tamo iza krivine.
I kako Jabukovac biva sve bliži, raste i znatiželja kako selo živi sada, 14 godina posle. Polako se naziru krovovi velelepnih kuća na ulazu u mesto. Ispred nekih vila dvorišta sređena kao u časopisima, a kako i ne bi, kad većina stanovnika ovog bogatog sela radi u inostranstvu - Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj. Voleli bi oni da Jabukovac vidi neko i kroz ružičaste naočare, ali kao da im se ne da.
Crna svadba
Masovno ubistvo u ovom mestu bilo je inspiracija za megapopularnu TV seriju „Crna svadba“, čije je prikazivanje upravo započelo, a koja se bavi ovom tematikom - vlaškom magijom, onostranim i misterioznim. I hteo - ne hteo, Jabukovac je ponovo u medijskoj orbiti.
U lepo sređenom centru mesta vlada tišina. Nigde žive duše, čak ni na igralištu. Kao da je nedelja. A radni je dan.
U zgradi mesne zajednice nikog nema, ostavljena je cedulja da zaposleni rade na očitavanju vodomera. Čak ne rade ni dve kafane, doduše u jednoj se održava pomen.
Ništa ni ne sluti da je ovo mesto, utonulo u jesenji kolorit, bilo poprište krvavog pohoda jednog čoveka. Na zidu ispred crkve mnoštvo čitulja, načičkane jedna do druge, neke sa ogromnim slikama u boji. Odmah u oči upada da meštani gaje veliko poštovanje prema mrtvima. Konačno, neki elementi vlaške kulture koja je inspirisala autore serije „Crna svadba“.
U lokalnoj prodavnici nisu raspoloženi za razgovor sa ljudima sa strane, plaše se pitanja o masakru, teret je to ovdašnjim ljudima. Bilo je i onih koji su se krili iza zavese izbegavajući da nam se i pogledi susretnu.
Tišina odzvanja selom, sve do trenutka kada su brzi koraci sitne žene sa maramom na glavi oživeli varošicu. Pitali smo je za Ulicu Albanske spomenice u kojoj se dogodilo ubistvo. Njeno lice odjednom je bilo u bolnom grču.
- Tu ja živim, tamo dalje niz ulicu. Ja sam Ljubinka, majka Branislava Badejevića, njega je ubio Nikola. Ako produžite, naići ćete na moju kuću, videćete veliku sliku mog sina - objašnjava vidno potresena majka.
Nehotično, uboli smo joj još uvek živu ranu. Otrčala je do prodavnice, brine o nekoj ženi u selu, pa je kupovala namirnice. Brzo se vratila i nastavila sa nama do njene kuće. Ne bismo je omašili sve i da smo hteli. Na zidu kuće ogromna Branislavova slika.
- Ovde je ubio mog sina, ispred mene, na moje oči. Branislav je pokušao da pobegne u kuću, ali nije uspeo da izbegne Nikolin metak. Pao je ispred mene - priča kroz plač majka stojeći ispred slike sina.
Ljubinka nam je verno evocirala sećanja na kobnu noć, pokazala nam je i kuće ubijenih. Setila se i kako je sve počelo te večeri. Nikola je tukao ženu i ona je pobegla od kuće.
- Dva sata je Nikolina žena bila u ovoj kući, kod Ilenke Banković, skrivena od njega. I nama je krivo što to odmah nisu prijavili policiji. Šta su čekali dva sata? On je krenuo nju da traži, tada je počeo da ubija - pokazuje nam Ljubinka, upirući energično rukom ka Ilenkinoj kući.
Pokazala nam je i kuću preko puta njene. U tom dvorištu Nikola je ubio Srđana Badžikića (15) i teško ranio njegovog oca Sinišu. I na ovoj kući velika slika ubijenog dečaka.
- Njegovi roditelji bili su mladi, posle Srđana su dobili drugo dete, nastavili nekako život - objašnjava Ljubinka.
Pokazivala je niz ulicu i na terasu zelene kuće gde je ubijena Persa Banković.
Okidač - inspiracija za seriju
Nikola Radosavljević bio je psihijatrijski bolesnik koji neko vreme nije uzimao lekove. Stalno je mislio da ga neko progoni i da mu je neko nešto nažao učinio. U mladosti je izgubio sestru, kasnije dete. Ljubinka nije sigurna šta je tačno izazvalo Nikolu da pobije meštane, ali misli da to nema veze s magijom.
- Krenuo je na Aniku, mislio da je da je bacala čini, što je nemoguće. On ju je mučio, to mu je bratovljeva tašta. Pa ne može njima žena da želi zlo - uverena je Ljubinka.
Priseća se i da su u porodici ubice vladali loši odnosi.
- Njegov brat tada je došao iz Austrije, a braća se nisu dobro slagala. Čak su hteli da se mire, ali Nikolina žena nije želela. Mislim da su loši porodični odnosi bili okidač. I svi ubijeni su ispaštali zbog toga. Pogledajte kuću Velje, Dragana i Marine, dvorište zapušteno, nema nikog. A bila je puna kuća - potreseno priča Ljubinka.
- Prvo je ubio Velju, pa Marinu, onda i Dragana, sve u jednoj kući. Velja nije ni primetio Nikolu, pao je pogođen. Marina je zvala unuka Dragana da jede. Prvo je ona pala mrtva, a onda i unuk preko nje - objašnjava verno Ljubinka.
A onda pogled pada na još jednu pustu kuću, sada zatvoren dom bračnog para Branislava i Draginje Barangić.
- Branislav je bio u komšiluku i čuo da puca kod Velje, i krenuo ka njima brzo. Čim ga je ugledao, Nikola ga je ubio, Draginja je, čuvši pucnje, istrčala iz kuće, ali bilo je kasno da pobegne - priča Ljubinka drhtavim glasom, kao da se sve dogodilo juče.
Ljubinka i suprug su jedini od porodica kojima su pobijeni najmiliji ostali da žive u selu. Svaki dan prolaze pored mesta ubistva sina, ulicom gde je bio masakr, a u blizini je i Nikolina kuća.
- Mnogo mi je teško, imam 59 godina, bol ne prolazi. Nemaš šta da radiš, samo mi sin valjda daje snagu da izdržim – s tugom gleda majka u sliku na zidu kuće, i nastavlja:
- A Nikolin sin se oženio, živi. Ćerka mu se udala. Žena mu je u Austriji. Mog deteta nema - nepravda je i bol sa kojom Ljubinka ustaje i leže svaki dan.
Krvavi pir Nikola je završio sa Anikom Čogić na koju se bio posebno ustremio, jer je mislio da je bacila čini na njega.
Gledajući ulicu, koja čuva uspomenu na pobijene i njihove slike okićene cvećem, okovanu tišinom, ne može, a da vas ne podiđe jeza. Sasvim dovoljna inspiracija za seriju „Crna svadba“, koja na umetnički način dočarava mistične i obredne momente vlaške kulture.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)