POTRESNA ISPOVEST ROĐAKA ŽRTVE ZELENAŠA: Počelo je prijatnim razgovorom, završilo se samoubistvom najbližih

Kragujevčanin Marinko M. i njegova vanbračna supruga Jelena Đ. uhapšeni su zbog sumnje da su od dužnika, kojima su davali novac na kamatu, lažnim ugovorima o zajmu oduzeli 30 stanova, kuća i poslovnih prostora i građevinsko zemljište u vrednosti većoj od 45 miliona dinara.

O temi zelenašenja, čini se, ne govori se dovoljno, a posledice koje trpe žrtve zelenaša su zastrašujuće.

Rođak jedne od žrtava zelenaša je otkrio šta sve osobe koje su žrtve zelenaša preživljavaju.

- Teško mi je govoriti o ovome. Posebno kad neko mnogo blizak izvrši samoubistvo. I to zbog novca. Užasan pritisak. Koliko znam tu su bili neki posrednici koji su prijatni. Kada novac treba da se vrati kreće veliki pritisak. Zovu non-stop telefonima i kao slučajno prolaze pored kuće. Kada pozajmica nije vraćena na vreme krenuli su još veći pritisci. Pretnje su bile direktne i pretili su porodici. Ovde više ni novac nije bio bitan - kaže rođak žrtve zelenaša.

Osumnjičenima se na teret stavlja krivično delo pranja novca i pranja novca u pomaganju, a uhapšeni su u akciji "Gnev" u kojoj su učestvovali MUP, SBPOK, BIA, poreska policija i Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu.

Prilikom hapšenja od osumnjičenih je oduzet automobil marke "audi A8L" dok im je na osnovu naredbi nadležnog tužilaštva zabranjeno raspolaganje nepokretnostima, uz upis zabrane u javnu knjigu, otuđenja i opterećenja, i to 12 kuća, četiri stana, četiri pomoćne zgrade, jedan poslovni prostor i 48 katastarskih parcela poljoprivrednog i građevinskog zemljišta površine 16.5608 hektara na teritoriji Kragujevca, Knića i Topole.

- Zakonska kazna za zelenašenje zavisi od količine stredstava koje su u pitanju, koja su uzeta. Zavisi od toga da li je organizovani kriminal ili pojedinačni slučaj. Kazne se kreću do 8 godina, i po meni je ta kazna zaista mala. To nije nov pojam. Pojam je nastao još u srednjem veku, kada su od seljaka uzimali zeleni plod pšenice, kako bi ga posle preprodavali - kaže Gordana Mišev, ekspert za bezbednost.

Osobe koje su žrtve zelenaša neretko, kada ne mogu da se nose sa problemima, se odlučuju na suicid.

- Osoba koja planira da se ubije lekovima, planira kojim će lekovima da se ubije, gde će to učiniti...Suicid češće izvtšavaju žene, od muškraca. Dva do tri puta češće. Kod nas je veća stopa suicida na severu, nego na jugu zemlje. Isto je značajan podatak da jedna polovina ljudi koja pokuša da izvrši suicid preživi - kaže dr Emilija Novaković, klinika za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević".

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI