SUĐENJE KLANU VELJKA BELIVUKA "Kada je Goksi pitao kako da se namesti, mesar je rekao na stomak... pa zamahnuo sekirom"

18.15 Suđenje je završeno za danas

Svedok saradnik Srđan Lalić svoje detaljno izlaganje nastaviće sutra.

Za reč se javio Miljković koji je zatražio da sud dozvoli da mu advokat doda odluku sudova u Francuskoj i Italiji, "jer sutra ima ročište pre podne i pred sudom u Crnoj Gori", što je sudija dozvolila.

Branilac Miloša Lukića Selaka upitao je sudiju da li može da dozvoli boravak u Beogradu kako bi lakše stigao na suđenja, s obzirom na to da mu je mera pritvora zamenjena merom zabrane napuštanja boravišta. Sudija je odgovorila da naredna tri dana, koliko traje suđenje ove nedelje, Lukić Selak može da boravi u prestonici.

Sud je doneo rešenje da se glavni pretres prekida, a Lalić će iznošenje svog iskaza nastaviti sutra.
 

18.00 Lalić o ubistvu Goksija

Posle priznanja ubistva Gligorijevića, Lalić je priznao da je učestvovao u ubistvu Gorana Veličkovića Goksija.

Kako je naveo, od ranije je znao da su Veličković i Belivuk nekada bili prijatelji, u periodu kada je Stanković bio živ, a da ga je Belivuk neko vreme tražio zbog kontakta sa škaljarcima. Kada su vođe grupe saznale da je u kontaktu sa Bojanom Hrvatinom, namamili su ga pošto su saznali da traži pištolj da kupi, izmisli su lik s kojim se Hrvatin navodno dopisivao oko oružja i on je prihvatio da pogleda oružje.

- Veljko i Marko su nas okupili na stadionu, tu smo bili Tešić, ja, Đurić, Miloš Budimir i detaljno su nam izložili plan, kako su isplanirali da se sve to realizuje. Ako se ne varam 2. avgusta Miloš Budimir je uzeo "smart" i kod Urgentnog centra smo ga odvezli jer je tu trebalo da se nađu Hrvatin i Veličković. Sledećeg dana, našli smo se na stadionu, peške smo Tešić, Belivuk i ja otišli do parkinga, preko puta kolskog ulaza za naš bunker. Tu je bio "fijat doblo", beli, to vozilo je Miljković pozajmio od nekih mlađih navijača. Miloš Budimir i ja smo ušli u tovarni deo, i krenuli smo ka kući u Ritopeku, ali ne do same kuće, nego na jednu oranicu na par kilometara - detaljno je ispričao kako su izveli otmicu a potom i ubistvo Veličkovića.

Na glavama su, kako je naveo, imali fantomke, a u rukama radio stanicu, da bi održavali kontakt sa Miljkovićem. Hrvatin je, kako je naveo, pokupio Veličkovića i dovezao ga do njih, pod izgovorom da tu dolazi da kupi oružje.

- Hrvatin i Veličković izlaze, Đurić otvara tovarni deo i ščepa ga za vrat, narodski rečeno "u kragnu". Neko je rekao "poicija", to je bio signal da izletimo, Veličković je bio na zemlji, Belivuk ga je udario nekoliko puta u glavu, ja sam mu vezao lisice i ubacili smo ga u tovarni prostor. Usput smo ga ispitivali, pretvarali smo se i dalje da smo policija, oblepili smo mu trakom noge, oblepili smo mu oči. Stigli smo u kuću u Ritopeku, ušli u garažu i ubacili ga u skrivenu prostoriju. Bio je najlon samo na podu, Belivuk ga je još nekoliko puta šutnuo nogom na glavu. Kako smo mu zalepili i usta, počeo je da krklja, odlepili smo, pljunuo je nekoliko zuba. Bio je obučen u belu lanenu košulju, teksas bermude i braon antilop cipele. Krenulo je ispitivanje, ja sam uzeo armiračka klešta i zalomio mu nokat uz pretnju da će mu biti iščupani ako ne da šifru za skaj. Dao je, i Belivuk je otišao sa telefonom na sprat, jer u bunkeru nema dometa. Usta su mu bila slobodna, rekao je da bi hteo da vidi Veljka, pošto je već shvato o čemu se radi. Dolazi Veljko, skinuli smo mu povez sa očiju, počeli su da razgovaraju, pominjali su travu koju Goran nije isplatio Veljku. Rekao je "j*biga zajebao sam se, izvini". Belivuk je rekao da ga niko više ne udara i otišao. Razgovarali smo s njim o navijačkim temama, ceni kokaina i slično. Inače, Budimir je fotografisao nekoliko fotografija u međuvremenu, a posle oko sat i po do dva kasnije ušli su Miljković i Belivuk. Miljković je nosio sekiru, sa velikom držaljom, sigurno metar, sa plavom oštricom. Prozborio je par rečenica sa Goranom. Rekao je "ajde Goksi, vreme je", Goran je pitao "kako da se namestim", rekao mu je "na stomak". Zamahnu je jako sekirom, jednom, pa drugi put. Vrat mu je bio odvojen od tela. Goran se dostojanstveno i hrabro držao svo vreme. Veljko je onda uzeo sekiru, razdvojio glavu od tela, radvojio stopala, napravio nekoliko fotografija, a onda su mu krvlju na leđima napisali "Korać pi.ka". Znao sam da će biti ubijen, ali nisam očekivao da će biti tako, bio sam iznenađen - ispričao je, povremeno ispijajući vodu svedok saradnik.

Posle jezivog ubistva, kako je rekao, otišli su na stadion, gde je Miljković sa Goranovog telefona počeo da se dopisuje sa Isakovićem, Kimijem, Koraćem i čak im slao i fotografije, koje su mogli da pogledaju ali su se automatski brisale čim ih vide.

Miljković im je, kako je naveo, čak i pretio a onda kada su kontakti shvatili da to nije Goran, dao mu je nalog da telefon uništi.

Posle detaljnog opisa ubistva Gorana Veličkovića, Lalić je zatražio par sekundi odmora.

- Jeste li se umorili? Možemo da nastavimo sutra? - pitala je sudija i pošto je odgovorio da jeste, sudija mu je rekla da se vrati na mesto i da će sa izlaganjem nastaviti sutra.

17.50 Lalić o ubistvu Aleksandra Gligorijevića Pukija

- Malo kasnije, u junu, na stadion dolazi Aleksandar Gligorijević, kog su zvali Puki, bio je blizak sa Belivukom. Veljku i Marku prilazi sa pričom kako treba da budu likvidirani na nekoj od narednih utakmica, i to iz snajpera iz zgrade Stjepana Filipovića, kako su ti momci stupili sa njim u kontakt i da prodaju likvidatore za 100.000 evra. Kako bi to potkrepio, doneo je snajper, koji je i zaplenjen na stadionu. Belivuk i Miljković ga odlažu, pozivaju Jankovića da ga proveri i to je Gligorijevićevu priču dovelo u sumnju jer je Janković rekao da nema domet iz te zgrade. Tada se posumnjalo da igra duplu igru i da možda želi da namami Belivuka i Miljkovića - ispričao je svedok saradnik i dodao da su onda vođe grupe tražili da sivi "golf" ozvuči i stavi pod njega GPS uređaj. Taj automobil su potom dali Gligorijeviću, kako bi videli šta smera.

- Belivuk je par dana kasnije došao nervozan, jer je utvrđeno da Gligorijević laže. Utvrdili smo njegov kontakt sa Trajkom, tada je doneta odluka da je on izdajnik i da treba da bude likvidiran - mirno i dalje za govornicom svedoči Lalić, koji je potom naveo da su Belivuk i Miljković potom pripadnicima grupe dodelili zadatke.

Gligorijevića su namamili tako što su mu ponudili marihuanu na prodaju.

- Skinuli su ga u donji veš. Pričali su mi da im se kleo da on nema veze sa izdajom i da će se pokajati kada to shvate. Marko i ja smo se vratili, Marko Budimir mi je dao kesu u kojoj su bili njegov skaj, kaiš, lanac i sat. Mi smo produžili ka kući Miloša i Marka Budimira, par stotina metara od njihove kuće, u kanal smo bacili sat, lanac i šnalu od kaiša. U njihovoj kući u peći smo spalili garderobu - nastavio je Lalić.

On je, prema sopstvenom priznanju dobio zadatak i da proveri Gligorijevićev skaj telefon.

Kako je naveo, u njegovom telefonu nije uspeo da nađe bilo šta što bi ga kompromitovalo.

-Već je bilo kasno. Ušao je u tu kuću i nije bilo mogućnosti da odatle izađe - zaključio je Lalić i objasnio da je te večeri prvi put ušao u kuću u Ritopeku, kada su ga vođe grupe pozvale da dođe.

- Vidim Belivuka, bio je malo uzrujan, možda zato što je dugo znao Gligorijevića, bio je tu Miljković, Janković, bili su krvavi u kombinezonima. Rekli su mi da nisu stigli da realizuju poslednju fazu, da odvezu džakove u reku i da im treba moja pomoć. Prvi put sam tada ušao u garažu. Video sam pet ili šest uvezanih džakova, još jedan sa folijama, najlonima. Prvi put ulazim i u skrivenu prostoriju, vidim je uživo. Mojim kolima smo otišli, džakove smo utovarili ja, Veljko, Marko, Draganić i Miloš Budimir džakove u gepek, a onda se odvezli do reke. Postoji proširenje, na zemljanom putu. Izašli smo, izneli džakove ka reci. Objasnili su mi da se džakovi vezuju u paru, da bi se držao balans dok se nose preko ramena. Prišli smo reci, jedno 30-ak metara se pređe putem. Tu stajemo i mislim da su Miloš i Draganić ulazili u reku da prospu ostatke Gligorijevića i to tako što jedan plitko uđe i sa donje strane raspara džak da sadržaj ode. U povratku smo, na pola puta, skrenuli levo kroz voćnjake i u jednoj uvali gde je sasušen potok, zapalili ono što je ostalo. Draganić je uvek nosio ranac u kom je bio benzin, baterijska lampa - ispričao je Lalić kako su posle ubistva Gligorijevića zapalili džakove sa tragovima krvi.

Miljković je, kako je naveo, narednih par dana sa Gligorijevićevog aparata koji su čuvali u bunkeru na Partizanovom stadionu, slao poruke njegovim kontaktima. Jedan prijatelj je navodno posumnjao i tražio fotografiju, posle čega je Miljković ugasio aparat.

Naložio je da se usaglasi priča, ako neko dođe da pita, da kažu da glume iznenađenje, ako neko pomene da je nestao i da se prave da ništa ne znaju.

17.45  O klanici u Ritopeku

- Miljković je rekao da je na idealnoj lokaciji, ne mora da se prolazi naplatna rampa, nema kamera, rekao mi je da je ta prostorija idealna kao privatni zatvor, za ubistva - rekao je Lalić za sudskom govornicom navodeći da mu je Draganić ispričao da je tu prvo gajio marihuanu u toj prostoriji, a da je onda tu kuću prodao Miljkoviću i Belivuku u zamenu za stan u stambenom bloku na Zvezdardi, ali da je nisu preveli na sebe.

Iznoseći detalje nepoznate javnosti, naveo je da su mu rekli i da je Zvicer finansijski pomogao Belivuku i Miljkoviću da kupe tu kuću, koju je kako je rekao, Miljković već tada zvao klanica i upozoravao stalno da njena lokacija nikako ne sme da bude otkrivena.

17.30 Lalić o ubistvu Kojića

- Miljković nas okuplja na stadion, mene, braću Budimir, Nemanju Đurića, Lazara Marinkovića, Nemanju Simića i saopštava nam da njegov kum Mirko Kojić je velika pretnja po njega i može biti pretnja po sve, zbog ubistva na šinama i nekih drugih likvidacija i da moramo da rešimo. Niko nije negodovao, niti se protivio, nisam ni ja. Miljković je bio u kontaktu sa Kojićem i plasirao mu je priču kako ga je policija presrela, uhapsila, da je formirana posebna grupa da ih sredi i da su ga posle pustili - rekao je on navodeći da je Miljković to uradio da ne bi posumnjao kada ga namame.

- Namamio ga je Janković, rečeno mu je da idu da opserviraju neko lice. To je bila fiktivna priča, rečeno mu je da ne nosi telefon, samo foto aparat. Odabran je parking u Radničkoj ulici, ima dosta rastinja okolo, mračan je i bio je pogodan. To veče, Miloš Budimir je vozio moju škodu, ja sam bio napred, pozadi Simke i Laza. Zauzeli smo mesto na parkingu, a tog dana Marko Budimir i Marko MIljković su dovezli na parking audi A5 i ostavili ga. Uveče su dovezli beli kombi, inače smo imali dva koja su stajala na parkingu, parkirali se. Janković je trebao peške da dođe i da nam to bude signal da se pozicionirao na lokaciju. Čekali smo dvadesetak minuta, bilo je hladno, dva puta mi se čini da je izašao stanar iz objekta ispred kog smo bili parkirani. Ja sam imao radio vezu, u rukama smo imali policijske značke koje nam je obezbedio Miljković - ispričao je kako je otet drugi Miljkovićev kum.

Kako je naveo, stanaru je prišao i rekao mu da su oni policija.

- Ubrzo nam je stigla informacija da je na parking stigao mali gradski auto crvene boje, "dačija sandero" ili "reno klio" i pretpostavili su da bi to morao da bude Kojić. Krenuli smo u realizaciju. Lazin zadatak je bio da da u slučaju da policija krene ka parkingu on odvuče pažnju, da bi mi kupili vreme. Mi smo škodom došli do njega, izleteli iz automobila, ja prilazim sa strane vozača, Đurić sa suvozačeve, Miljković nam ga je predstavio kao opasnog čoveka koji je učestvovao u nekoliko likvidacija. Uz povike "policija" lupali smo po staklu, on je otvorio, ja sam mu nogu stavio na butinu, polugom na levo rame ga izvukao i uz pomoć Đurića mu vezao lisice na leđima. Imao je sivu majicu, prebacili smo je preko glave da mu onemogućimo da vidi šta se dešava. Miljković i Marko Budimir prilaze belim kombijem, ja i Đurić predajemo Simketu Kojića, on ulazi sa Jankovićem - ispričao je on i otkrio da je ceo taj događaj ispratila jedna plava žena, koja je sedela u golfu.

Kako je naveo, oni su ga odvezli kombijem, a on je seo u "škodu" i krenuo za njima. Marko Budimir je u "audiju", kako je naveo, bio čistač u slučaju da naiđe policija, kako bi kombi mogao da se udalji, a njegova da ukoliko policija krene za njima, napravi sudar i onemogući ih da priđu.

- Rezervni plan, u slučaju da naiđe policija, je bio da mu ubrizgaju iz šprica cijanid i da ga izbace iz kombija. Do toga nije došlo. Cijanid je inače bio kod Miljkovića u džepu - otkro je prvi put Lalić.

Detaljno svedočeći o zločinima, kako je naveo, tada je prvi put otišao do kuće u Ritopeku a potom odmah krenuo nazad i po nalogu Marka Budimira sačekao ga u Ustaničkoj.

- Vratili smo se u Radničku da probamo da nađemo Kojićev skaj, jer nije bio kod njega, mislili smo da nije možda ispao. Nismo ga našli ni u vozilu ni oko vozila, ali smo u vozilu našli njegovu torbicu i foto aparat, odneli smo ih u kancelariju na stadionu. Našli smo Kojićeva lična dokumenta, ugovor sa renta karom za taj auto i 800 evra. To je, kako mi je rečeno, Miljković podelio Draganiću i Smketu. Marko Budimir mi je rekao da će ostale stvari baciti sa mosta - priznao je svoju ulogu i naveo da zna da je Đurić kasnije istog dana otišao opet do vozila i našao njegov skaj.

- Narednih dana sam imao prilike da vidim Kojićeve slike iz skrivene prostorije u Ritopeku, bio je vezan trakom, naočare su mu spale. Ispričali su mi Marko i Budimir da su ga prvo davili produžnim kablom, ali je on pukao. Miljković je kazao kako nije lako ubiti čoveka, pa je nastavio da ga davi ostatkom kabla i polomio mu je vrat. Ispričali su mi da je sečenje sekirom i skalpelom trajalo oko šest sati, a onda su ga samleli i bacilli u reku - rekao je Lalić, popio malo vode i nastavio mirnim tonom. 

17.10  Lalić o ubistvu Kiće Markovića

- Negde krajem godine smo bili na utakmici Čukarički Partizan, na Banovom brdu. Tada se odvojila jedna grupa, okupljena oko Kiće Markovića. Došlo se do zaključka da to može da bude veliki problem i da treba da se reaguje. Sutradan smo saznali da su hteli da nas napadnu, Miljković je zaključio da je najbolje likvidirati ga - otkrio je Lalić.

Miljković mu je sutradan, kako je naveo, zatražio da mu pozajmi škodu.

- Belivuk i Miljković su mi rekli da idu na sastanak sa Dejanom Lazarevićem. Kada su se vratili, rekli su mi "upecali smo Kiću". Par dana kasnije Miljković mi je rekao da budem na nekom javnom mestu, ispod nekog video nadzora. Sa internet portala sam video da je Marković likvidiran. Posle su mi ispričali i da su Lainović, braća Budimir i MIljković. Angažovali su Lainovića, rekli mu da obuče kaput jer je imao veći stomak, da se spreči antropološko veštačenje. Koristio je automonil škoda superb, braće Budimir. Miloš ga je odvezao posle u štek stan. Dva dana kasnije, ako se ne varam, Marko Budimir je angažovao neke mlađe momke da to vozilo unište i oružje - govorio je o još jednom nerešenom ubistvu.

Lainović se posle ubistva, kako je dodao, krio u iznajmljenom stanu u Ustaničkoj 216, gde ga je Kića Marković obilazio.

- Otišli smo u Atinu, tada nas je dočekao jedan mlađi momak koji nam je organizovao apartman. Tamo je boravilo dvadesetak pripadnika kavačkog klana, sa planom likvidacije Dedovića, Stamatovića i Kožara. Prvog ili drugog januara odlazim, na zahtev Veljka i Marka, ponovo u Atinu. Bio sam tamo nekoliko dana. Bio sam u aktivnom kontaktu sa Lainovićem. On je bio sa Brašnjevićem u Atini. Takođe sam bio na vezi sa dva kontakta - Karlos i Mason, kako mi je predstavljeno to su bili Kašćelos i Zvicer. Oko Božića je izbio problem, potuklli su se sa vlasnikom kafane i bili su uhapšeni. Posredovao sam u komunikaciji i zmeđu Zvicera i Lainovićeve majke i njegovog brata, koji su takođe koristili Skaj, zvali su se Big mama i Solun. Komunikacija je bila neophodna zbog koordinacije oko advokata. Pušteni su iako su imali međunarodne poternice i rečeno mi je da je to plaćeno oko 100.000 evra - ispričao je oktivljeni svedok.

Naveo je da su detaljno opisali kako su likvidirali Dedovića i Stamatovića. Nekoliko meseci kasnije, Lainović i Brašnić otišli su u Severnu Makedoniju, gde su ostali neko vreme, a odatle su, navodno, prkeo Kosova krneuli za Srbiju.

- Jedan dan na stadionu Miljković je od mene tražio da na fabrička podešavanja vratim Skaj aparate Lainovićevog brata i majke i da to opravdam tehničkim problemom. Rekao mi je da je Lainović svojeglav, da je umislio svašta, da može da bude opasan.Pokazao mi je slike pokojnog Lainovića kog su likvidirali navodno članovi kavačkog klana. Razdvojili su Brašnjevića i Lainovića, a Lainovića su ubili hicem u glavu. Na slici se video Lainović naduvene glave, krvavog lica, isprebijan. Ležao je na travi dok su mu noge savijene u kolenima bilo u rupi iskopanoj u zemlji. Mene je to iznenadilo, imao sam visoko mišljenje o njemu, izvršio je dve likvidacije, bio je veoma koristan. Posle ubistva u Atini trebalo je da Lainoviću i Brašniću bude isplaćeno milion evra i Zvicer je doneo odluku da svoj četvorici učesnika bude isplaćeno 250.000 evra - objasnio je Lalić.

Lalić je naveo i da zna da je Lainović od tih para kupio nešto droge, BMW 7 i sat rolex, koji su oni koji su ga ubili na KiM uzeli kao isplatu, a BMW je kako je naveo Miljković poklonio Marku Budimiru.

- Lainovićeva majka je narednih meseci dolazila na stadion, raspitivala se o njemu, novcu koji je ostao. Miljković je naložio da se svi držimo iste priče, da je svojeglav otišao da se nađe sa nekim svojim prijateljem Aresom, koji je bio u Španiji i da ga je tu škaljarski klan oteo i likvidirao - završio je priču o još jednom nerešenom zločinu svedok saradnik.

16.50 - Pre nego što počnem svoje izlaganje, želim da se izvinim porodicama žrtava zbog svega što je učinjeno i svega što će morati ovde da čuju - rekao je na početku.

- Veljka Belivuka poznajem dugi niz godina, a od 2016. sarađujemo na poslovima s drogom. Miljkovića sam upoznao kao njegovog prijatelja, posle ubistva Aleksandra Stankovića. U tom periodu sam učestvovoao u pratnji i opservaciji više ljudi bliskih škljaraskom klanu, koji su bili pretnja po život Belivuku. U januaru 2017. godine Miljković i Belivuk su tražili da im pomognem u opservaciji Vlastimira Miloševića, Miljkovićevog kuma, što sam ja i prihvatio. Miljković mi je objasnio da su u zavadi i da je Milošević organizovao da mu se baci molotovljlev koktel na stan u Krnjači - rekao je Lalić na početku i nastavio:

- U januaru, jedne večeri, odlazimo u 27. marta gde je Milošević živeo sa porodicom. Njih dvojica su stajali i čekali da neko ne naiđe, a ja sam iznad zadnjeg levog točka njegovog automobila postavio GPS uređaj. Organizovao sam tih dana i postavljanje kamere preko puta stana Vlastimira Miloševića. U stanu preko puta zgrade, koji je koristio Nikola Spasojević je stajao uređaj na kom smo gledali. Za par dana, imali smo celu njegovu rutinu. Nisam znao da hoće da ga ubiju, mislio sam da će samo da ga povrede.

- Aktivno sam učestvovao u analizi materijala i imali smo kompletne podatke o njegovom kretanju. Nisam znao da će da bude likvidiran, mislio dam da samo hoće da ga povrede. O likvidaciji sam saznao putem medijima, a Miljković mi je kasnije pričao da je to jutro jedva uspeo da nagovori Jankovića da krne s njim u izvršenje - istakao je.

Jedan od branilaca rekao je da nema potrebe da se sluša o tom ubistvu jer je taj slučaj vć presuđen, ali je Lalić objasnio da o tome govori da bi objasnio kako je sarađivao sa klanom i da je nekoliko dana posle tog krivičnog dela napustio zemlju, a u inostranstvu se bavio drogom i postao je distributor za aplikaciju Skaj.

- Otvorio sam firmu sa sedištem u Pragu. Ja sam bio vlasnik, a moj prijatelji saradnik, a kasnije i član grupe je bio direktor. Po izlasku iz zatvora Veljka i Marka posle ubistva na šinama ponovo smo stupili u kontakt i to putem Skaj aplikacije. Dogovorili smo se da se vidimo. Belivuk je bio sprečen, ali Miljković i ja smo se dogovorili da se početkom 2019. vidimo u Barseloni. Tamo smo se sreli i upoznao sam Marka Budimira, Nebojšu Jankovića, Luku Živanovića i još jednog momka za kog mislim da se zove Duško, ali on je posle uhapšen u Barseloni zbog ubistva Peruničića u Marbelji. Boravili smo u njegovoj kući koja je bila laboratorija za proizvodnju skanka. Luka je obavljao transport narkotika uglavnom za kavački klan, ali i za druge kriminalne grupe. Prevozilo se na desetine kilograma narkotika po evropskim gradovima - rekao je Lalić.

On je istakao da mu je u tom periodu Miljković rekao da se osniva kriminalna grupa oslonjena na kavački klan, te da su preko Skaja komunicirali sa Radojem Zvicerom i za njega obavili praćenje jednog lica.

- Već krajem aprila sam se vratio za Srbiju ilegalno prešavši granicu kod prelaza Horgoš. Nastavio sam da se bavim prodajom, upoznao sam dosta ljudi na stadionu. Simbolično sam učestvovao u trgovini drogom. U prvom periodu Miljković i Belivuk su mi detaljno ispričali o ubistvu Gorana Mihajlovića. Pokazali su mi njegove slike, neke od njih se nalaze u optužnici, ali ja sam video i slike njegovog ugljenisanog dela. Detaljno su mi ispričali da su ga ubili ubrizgavanjem cijanida iz šprica bez igle u usta. Rekli su mi da su to uradili u nekoj kući, ja o njoj nisam znao detalje, osim što sam ranije video slike iz skrivene prostorije. Rekli su da je Mihajlovića namamio jedan od dva brata kog kasnije upoznajem na stadionu. On je isprva na Skaju bio Džeri, a kasnije Santos, bio sam u kontaktu s njim. Za plac na kom je spaljen Mihajlović saznajem kada sam se sa Belivukom vozio iz Beograda. Tada mi je pokazao tu kuću i plac - dodao je.

16.45 Sudsko veće odbilo je predlog branioca Marka Miljkovića da se okrivljeni saradnici Nikola Spasojević i Bojan Hrvatin udalje iz sudnice dok okrivljeni saradnik Srđan Lalić iznosi svoj iskaz.

Sudija je još jednom napomenula da Lalić može da čita teze kao podsetnik, ali da ne može da čita svoj iskaz.

Advokat Stefan Jokić upitao je zašto je promenjena odluka suda, kada je prethodno rečeno da Lalić neće da koristi ništa, "a sada odjednom može da koristi teze". 

- Naravno da će da skloni svesku, ali teze sme da koristi. Evo, ja ću da pogledam svesku da vidim da li su to teze ili ne - rekla je sudija.

Okrivljeni svedok Srđan Lalić ustupio je sudiji list papira za koji tvrdi da se na njemu nalaze samo teze koje bi ga vodile tokom davanja iskaza.
Lalić je pročitao zakletvu i počinje sa iznošenjem svog iskaza.

15.50 Pauza od 40 minuta

15.40 Kada je Đorđević završio sa svojom odbranom, sudija je prvog od okrivljenih saradnika pozvala Srđana Lalića.

Lalić je za govornicu izašao noseći u rukama fasciklu sa papirima, koje je raširio čim je stao za govornicu, i napomenuo da će njegov iskaz trajati nekoliko sati. Advokati su odmah zatražili da sud odluči da li može da koristi beleške tokom davanja iskaza, pa je veće napravilo kratku pauzu, kako bi doneli odluku o tome.

Sudsko veće se vratilo u sudnicu i saopštilo da smatra da Lalić ne treba da koristi beleške, pomoću kojih je, kako je objasnio jedino mogao da se seti svih detalja.

14.50 - Jedan od optuženih Vojislav Đorđević zatražio je da iznese sada svoju odbranu, jer prethodni put nije mogao, jer kako kaže, nije mu bilo dobro. Đorđević negira krivicu i dodaje da želi "neomatano" da iznese svoju odbranu:

- Nisam član nikakve kriminalne grupe niti sam počinio bilo koje delo koje mi se stavlja na teret. Tačno je da sam u 21. maja 2021. dao svoju takozvanu odbranu u prisustvu branioca Nenada Aleksića. Želeo bih da u celosti povučem iskaze koje sam dao kao neistinite, netačne i iznuđene iskaze. Da bih pojasnio zašto sam dao takve iskaze moram da ukažem na to pod kojim sam ih okolnostima davao - rekao je on i dodao da je bio maltretiran:

- Moj otac je pozvao mog branioca, a advokat je došao u večernjim satima. Dogovorili smo se da ne dajem nikakav iskaz. Nisam ni znao zašto sam uhapšen. Inspektori SBPOK su rekli da se vezujem za Belivuka. Braniilac je uzeo rešenje o mom zadržavanju. Kada je izašao krenule su pretnje od strane SBPOK. Više sati i je govoreno kako da dam iskaz i koga da optužim. Rečeno mi je da moram da dam taj iskaz ili će moji roditelji da budu silovani. Rekli su da nikada neću izaći iz zatvora, da nikada neću igrati rukomet, a to je nešto za šta živim. Ako dam iskaz, rekli su da ću sve to da izbegnem i odmah da se nađem na slobodi - kazao je Đorđević.

Kaže da je imao samo 19. godina u tom trenutku i da se plašio za svoju porodicu i sportsku karijeru. Istakao je da je član kluba Partizan od 2013. i da nikada nije bio u situaciji da bude hapšen.

- U strahu sam dao taj iskaz, nakon čega su inspektori SBPOK pozvali nazad mog branioca. Ja sam tada bio slomljen i fizički i psihički. Nisu me tukli, ne mogu to da kažem  - rekao je Đorđević.

Vojislav Đorđević je ponovio da nije član bilo kakve organizovane kriminalne grupe niti da je činio krivična dela. Partizanovo sam dete od kad znam za sebe. U mojoj kući Partizan je tradicija. Išao sam na utakmice, organizovano, preko kluba. Fudbalski klub Partizan volim samo kao navijač, ništa više ni manje od toga - kaže Đorđević i dodaje da nema saznanja da postoji neka organizovana kriminalna grupa, da nije bio deo nijedne i da nije činio nikakva dela za njih.

 - Ja nikada nisam razmišljao o tome da budem kriminalac! Ja organski ne mogu da podnesem kriminal - istakao je on.

Đorđević ja kazao da ne zna za bilo kakvu SKAJ aplikaciju, da je nikada nije koristio i da prvi put čuje za nju na sudu.

Istakao je da većinu optuženih ne poznaje, osim petorice koji su mu prijatelji.

- Kod mene u stanu nisu pronađeni nikakvi kriptovani telefoni, droga, oružje, niko u prisluškivanim razgovorima ne spominje moje ime, niti sam imao bilo kakvu komunikaciju sa ostalim optuženima - kazao je on i dodaje da Belivuka i Miljkovića poznaje samo kao starije navijače i da je kao mlađi imao samo poštovanje prema njima, jer je to "elementarna kultura".

- Bili smo srećni kada nam priđu, pruže ruku, pozdrave se. Ništa dublje sa njima nisam imao. Nemam ni njihove brojeve telefona - kazao je on.

U jednoj tački optužnice tereti se za otmicu I. S. Đorđević se pozvao na iskaz I. S. i rekao da I. S. nigde ne govori da je bio u toj grupi.

- Sigurno je da sam tada bio na stadionu, jer je avgust mesec kada meni počinju pripreme za sezonu. Svake godine dođe 10-ak novih igrača iz različitih gradova i te nove izvedemo na ručak, na piće. Tada smo nas 10-15 došli na stadion, seli u restoran da popijemo kafu, bili smo tu najviše sat i po vremena. Prema tome, I. S. nisam zadržao bilo gde i bilo kada. Nisam mogao da počinim krivično delo otmice. U tom restoranu se nisu okupljali samo navijači, bilo je dece, okupljali su se fudbaleri, restoran je bio otvorenog tipa, nije bio isključivo za navijače - kazao je on.

Kazao je da I. S. poznaje najduže od svih. Kazao je da se znaju preko društvenih mreža, da su se upoznali pred utakmicu, ali da ga nije nigde zadržavao, niti vezao...

Istakao je da I. S. poznaje dugo jer je spavao na stadionu, ali da nije istina da ga je tukao, vezivao, otimao, a da je sve to morao da prizna jer su mu pretili porodicom. Rekao je da je I. S. video sutradan posle navodnog napada i da na njemu nije primetio modrice niti povrede.

- Nije me pitao za pomoć, da jeste ja bih mu pomogao. Znam da su mu roditelji bolesni, znam a je tražio pare, tako da znam da nema. Nakon toga se nismo ni videli ni čuli. Ja se izvinjavam svima o kojima sam dao lažnu izjavu - bile su reči kojima je završio odbranu.

Kada je sudija postavio pitanje, kako je to dobio informacije od SBPOK i zašto se nije braniocu žalio na pretnje, odgovorio je da mu je "sve vreme u glavi bila njegova porodica".

- Sve sa inspektorima se desilo kada je moj branilac prvi put otišao kući. Nisam bio ni svestan šta pričam. Inspektor je detaljno objasnio šta se desilo i ja sam to ponovio i iz straha sam samo dobrovoljno potpisao. Bio sam uplašen. Hteo sam da kažem bilo šta i samo da idem - odgovorio je.

Na pitanje branioca Nenada Aleksića da li je imao bojazan i za sportsku karijeru, odgovorio je da je naredne sezone trebalo da uđe u Prvi tim Partizana i "krene da igra Evropu". Zatim ga je branioc dodatno pitao da li mu je dato da čita neki tekst sa papira od strane inspektora, odgovorio je da potvrdno.

On je dodao da je restoran koji je u optužnici nazvan "bazom" otvorenog tipa, da se stepenice koje vode na gornji sprat nalaze u sklopu restorana i da nisu odvojene nikakvim vratima, kao i da restoranu mnogi imaju pristup, uključujući roditelje koji čekaju da deca završe treninge.

Istakao je da nikada na oštećenom I. S. nije video nikakve modrice ni povrede, kao i da je bio "ok raspoložen" kada su se sreli poslednji put.

 

Zatim na pitanje branioca da li je nekada zaticao I. S. u prostorijama restorana u ranim jutarnjim satima, odgovorio je da ga je video bar 10-ak puta kako u prostorijama restorana spava ili se tek probudio.

- Nisam primetio da su ga optuženi koje poznajem maltretirali. Uvek su sedeli sa mnom za stolom, pa i i tad da su bili tu - rekao je Đorđević, a na pitanje da li je ranije poznavao Filipa Ivanovskog, dodao je da ga je upoznao tek na sudu.

Na pitanje sudije koji bi motiv I. S. bio da tako detaljno opiše kako je mučen i silovan usprotivio se advokat Stefan Jokić, koji je istakao da sud ne može da pita okrivljenog za mišljenje, kao i da I. S. još nije saslušan, na šta mu je sudija više puta isključila mikrofon.

Na pitanje suda da li je poznavao nekog od zaposlenih restorana, rekao je da zna Aleksu Šejića koji je bio konobar, a koji je posle smene išao na drugi posao.

Advokat Nikola Jerković pitao je da li je neko od optuženih bio prisutan u "bazi", odnosno restoranu, na šta je Đorđević odgovorio da se ne seća da je iko od optuženih bio prisutan. 

14.45 - Vlado Georgijev, kome se sudi kao pripadniku klana Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, prvi put je došao na suđenje sa slobode. Na prošlom ročištu Georijevu je ukinut pritvor uz zabranu napuštanja grada.

Podsetimo, njemu i njegovoj supruzi stavlja se na teret da su dali na korišćenje svoju kuću u Tršiću kod Loznice upravo Veljku Belivuku koji je, kako se navodi, sa pripadnikom svoje grupe na toj lokaciji držao i isprobavao oružje koje je navodno kasnije korišćeno u krivičnim delima.

14.30 - Veljku Belivuku i članovima njegove ekipe, koja se tereti za brojna krivična dela, među kojima su i sedam brutalnih ubistava, nastavlja se suđenje pred Specijalnim sudom u Beogradu!

Suđenje je počelo u 14. 30 sati, a kako saznajemo, danas bi svoj iskaz trebalo da daju svedoci okrivljeni Bojan Hrvatin, Srđan Lalić i Nikola Spasojević.

Kako saznajemo na licu mesta, u Ustaničkoj ulici i uspred Specijalnog suda u Beogradu je opsadno stanje. Veliko je prisustvo policije i Žandarmerije, a kolona vozila u kojima se nalaze optuženi stigla je u zgradu suda.

Ispred zgrade su brojne novinarske ekipe, a pristižu i advokati.
Podsetimo, klan se tereti za ubistva Milana Ljepoje, Aleksandra Gligorijevića Pukija, Zdravka Radojevića, Lazara Vukićevića, Gorana Veličkovića Goksija, Nikole Mitića i Gorana Mihajlovića. Međutim, sumnja se da je broj žrtava daleko veći.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI