UDAR NA INTERNET-KOMPANIJE POSLE UBISTVA ANE VOLŠ Pretraživači mogli da spreče Brajana da ukloni dokaze!
Nakon što je otkrivena istorija jezive internet-pretrage Brajana Volša (47), koji je optužen za ubistvo supruge Ane (39) 1. januara u porodičnoj kući u Kohasetu, u američkoj državi Masačusets, lokalni mediji postavili su novo pitanje: Da li su internet-pretraživači mogli da spreče uklanjanje tragova posle zločina?
Kada se uzme u obzir činjenica da je Ana Volš nestala 1. januara, a da je njen suprug uhapšen tek 8. januara, i to zbog ometanja istrage, logično se nameće pitanje - da li bi, da postoji sistem reagovanja prilikom potencijalno opasnih pretraživanja na internetu u realnom vremenu, pa tako i pravovremene dojave policiji, istražni organi u ovom slučaju imali više materijalnih dokaza o ubistvu, pa možda čak i pronašli telo nestale Srpkinje.
Društvene mreže
Kako prenosi „Boston gloub“, svaki pretraživač može označiti potencijalno opasne termine kao što to čine Fejsbuk i Tviter.
Odranije je poznato da svi pretraživači čuvaju istoriju pretrage, a proverom je moguće locirati korisnika preko njegove IP adrese. Prema izjavama o privatnosti, podaci o pretrazi brišu se posle šest meseci, ali je do tada moguće da se retroaktivno pretraže podaci radi pronalaženja dokaza o prekršajima i tako pomogne policiji da identifikuje osumnjičene.
„Kompanije će ovu uslugu pružiti bilo kom agentu za sprovođenje zakona sa sudskim pozivom ili nalogom za pretres“, piše „Boston gloub“.
Pored toga, navodi portal, policija je razvila kontroverznu praksu pod nazivom „pretraga po ključnim rečima“, u kojoj od internet kompanija traži da predaju informacije o svim korisnicima koji su tražili određene termine tokom određenog vremenskog perioda.
Hronologija Brajanove internet-pretrage
1. JANUAR
4.55 - Posle koliko vremena telo počinje da se oseća?
4.58 - Kako sprečiti raspadanje tela?
5.20 - Kako balsamovati telo?
5.47 - 10 načina da se otarasiš tela ukoliko je potrebno
6.25 - Koliko je potrebno da se neko vodi kao nestao da bi ga nasledio?
6.34 - Da li možeš baciti delove tela?
9.29 - Kako se koristi formaldehid?
9.34 - Koliko dugo DNK opstaje?
9.59 - Da li neko može da bude identifikovan na osnovu delova tela?
11.34 - Rasparčavanje i najbolji način da se otarasiš delova tela?
11.44 - Kako ukloniti krv sa drvenog poda?
11.56 - Luminolom detektovati krv?
13.08 - Šta se dešava sa delovima tela kad ih staviš u amonijak?
13.29 - Da li je bolje da baciš garderobu posle dela ili da je opereš?
2. JANUAR
12.45 - Testera najbolje oružje za sečenje?
13.10 - Da li možeš da budeš optužen za ubistvo ako nije pronađeno telo?
13.14 - Da li može da se identifikuje telo sa polomljenim zubima?
3. JANUAR
13.02 - Šta se dešava sa kosom na mrtvom telu?
13.13 – Da li će telo brže da istruli u plastičnoj kesi ili na zemlju u šumi?
Naveli su i primer trojice tinejdžera kojima se sudi u Denveru za podmetanje požara 2020. godine, a u kojem je nastradalo pet osoba.
„Oni su identifikovani kada je jedna od tih kompanija izvršila pretragu po ključnim rečima, odnosno kada je pretražila ko je sve kucao tačnu adresu kuće u kojoj je podmetnut požar. Ta pretraga je omogućila da se pronađe IP adresa korisnika, odnosno jednog od osumnjičenih“, piše američki portal.
Građanski libertarijanci, navodi se, tvrde da pretrage ključnih reči krše Četvrti amandman, ali je u novembru sudija koji je radio na slučaju podmetnutog požara rekao da je pretres zakonit.
Facebook
„Boston gloub“ podseća na praksu Fejsbuka i Tvitera, tvrdeći da ove dve platforme često upozoravaju korisnike koji koriste potencijalno opasne reči.
„Ako je neko otkucao ’želim da te ubijem’ u poruci, to se smatra ozbiljnom pretnjom. Zbog toga društvene mreže upozoravaju svoje korisnike da je govor mržnje zabranjen. One koriste softver i ljudske resurse da svakodnevno pretražuju milijarde poruka, ukljanjajući one zastrašujuće i zabrinjavajuće. Zaista, Fejsbuk ima politiku da o tome obaveštava nadležne organe kada korisnici objave poruke koje uključuju neposredan rizik od povrede, prevenciju samoubistva i informacije o nestaloj deci“, piše ovaj portal.
Kevin Pauers, direktor diplomskog programa za sajber-bezbednost na Bostonskom koledžu, rekao je da internet kompanije mogu da upozore policiju na sumnjive pretrage praćenjem svih aktivnosti korisnika u realnom vremenu.
- Sve što radite je nadgledano. Nadležni organi bi mogli da priđu korisniku koji je pretraživao sumnjive stvari i da razgovaraju s njim, ali mislim da je malo verovatno da bi bilo koji sudija u zemlji izdao nalog za pretres samo na osnovu dokaza o internet pretrazi - rekao je Pauers.
Podsetimo, sud je utvrdio da je Brajan Volš pretraživao: „Kako se rešiti tela žene od 52 kilograma?“, „Posle koliko vremena telo počinje da se oseća?“, „Kako balsamovati telo?“, „Kako ukloniti krv sa drvenog poda?“, „Najbolji način da se otarasiš delova tela“...
Pratite najnovije VESTI SA FRONTA
Profesor: Ponekad je reč
o morbidnoj radoznalosti
„Boston gloub“ navodi da pretraživač služi da bi se uputio zahtev za informaciju upućen računarima, a ne ljudima, pa tako „očigledno nije pretnja nikome“.
„Ljudi postavljaju svakakva pitanja iz raznih razloga. Tokom prošle godine pretraživačima su rutinski postavljana pitanja poput ’kako sakriti mrtvo telo?’. Ispitivač može biti ubica, ali isto tako može biti pisac romana koji se bavi istraživanjem, istinski ljubitelj zločina, ili čak policijski detektiv“ piše ovaj američki portal.
Stiven Kodi, profesor krivičnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta „Safolk“, rekao je da su ljudi „ponekad samo morbidno radoznali“.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
Hronika
Komentari (0)