MAJKA JE IMALA INFARKT, OTAC JE BIO SOCIJALNI SLUČAJ Potresna ispovest Srbina koji je u Italiji godinu dana robijao - nevin!

Kastratović je osuđen na 12 godina zatvora za oružanu pljačku kod Verone 5. januara 2013. godine u kojoj, ispostavilo se, nije učestvovao jer je u to vreme bio u Srbiji, gde je s prijateljima uživao u novogodišnjim praznicima. 

Kako se u početku intervjua koji je dao lokalnim medijima navodi, on je poslednjih deset godina živeo u noćnoj mori koju nikome ne bi poželeo. 

"Tretiran kao zločinac kojem sudije ne veruju. Strašan, užasan osećaj bespomoćnosti", piše autor intervjua. 

Kako ste se osećali kada vas je Apelacioni sud u Veneciji, poništivši presudu, oslobodio krivice?

„Plakao sam, pravda je konačno pobedila".

Kakve su vam protekle godine koje ste proveli kao navodni prestupnik?

„Živeo sam u pod stalnim stresom i u strahu od toga šta će novi dan doneti. Posle svega što smo moja porodica i ja već prošli, bilo je, iskreno, veoma teško napredovati. Nije lako živeti sa tom mišlju, strašno je ne znati šta će sutra doneti".

Da li ste se plašili eventualnog povratka u zatvor?

„Bio sam prestravljen jer sam, uprkos tome što sam nevin, već bio uhapšen i držan u pritvoru 12 meseci, pa sam znao da ću se, ako mi potvrde kaznu, vratiti unutra i ko zna kada bi me oslobodili“.

Da li ste ikada izgubili veru u pravdu?

„U tim teškim trenucima verovao sam samo u Boga i u sposobnosti moje advokatice Fabijane Trelje, koja me je ohrabrila da verujem jer će istina izaći na videlo. Trebalo je 10 godina, ali sada kada je moja nevinost konačno priznata, ponovo mogu da verujem u pravdu".

Da li razmišljate da se vratite u Italiju, ovoga puta kao slobodan čovek?

„Kao zaljubljenik u istoriju, veoma cenim i poštujem zemlju i italijanski narod. Mislim da ću se vratiti kao turista, ne razmišljajući o svim lošim stvarima koje su mi se desile".

Da li ste uspeli da uđete u svet rada, da stvorite porodicu?

„U početku je bilo jako teško jer je mesto gde živim u Srbiji malo područje. Zbog toga sam imao problema. Sada već dugo radim, osnovao sam porodicu, što mi je najveća radost u životu, i dobio sam prelepu ćerku. Što se tiče budućnosti, voleo bih da imam još dece i da ih vaspitavam da postanu dobri, vredni i pošteni ljudi, kao što su moji roditelji činili sa mnom",

Kako ste doživeli 12 meseci zatočeništva, prvo u Hrvatskoj, a potom u Veroni?

„Veoma, veoma teško. Bio sam uhapšen na hrvatskoj granici, gde sam proveo dva i po meseca u zatvoru i za mene kao Srbina bilo je jako teško. Nije bilo nimalo prijatno biti tamo... Izvinite, ali neću da pričam o tome. Bio je to veliki stres, psihički i fizički. U Italiji su uslovi u ćeliji bili bolji, ali i tamo mi je bilo jako teško jer, kada je moja majka došla da me poseti, nije imala ni 30 kilograma od svog nezadovoljstva prema meni. Rekao sam joj: 'Mama, nemoj više da dolaziš da me vidiš' jer mi je bilo jako teško da je vidim u takvom stanju. Moj otac je došao u Italiju da mi bude bliže i nikada neću zaboraviti da je hranu dobijao od Crvenog krsta da bi uštedeo za mene. Taj period je bio užasan, ali morao sam da budem jak, posebno zbog svoje majke, koja je takođe imala srčani udar".

Da li ćete tražiti odštetu?

„Naravno da ću pitati, čak i ako se moje zdravlje i zdravlje moje porodice ne mogu nadoknaditi nikakvim novcem. Moja majka je imala srčani udar, moj otac takođe, a posle 12-godišnje kazne imao sam dva epileptična napada od stresa. Želim da svojoj deci pružim bolju budućnost".

Ko je bio najviše uz vas?

„Hvala Bogu da sam pored sebe imao porodicu i advokata, zatim par prijatelja i suprugu koja je prisustvovala suđenju kada sam osuđen na 12 godina. Uprkos tome, ona je ostala uz mene, bodrila me i brinula o mojoj ćerki Tari, divnom stvorenju. Onima koji žive istu noćnu moru kao ja, poručujem da nikada ne odustaju i budu jaki. Istina će izaći na videlo pre ili kasnije".

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI