Crna sudbina: Obdukcija pokazala da je dečaku pukla aorta prilikom skoka s prozora: Muk u školi, jecaji u kući!
Celo Kačarevo od srede je zavijeno u crno jer je jedan dečak (14) u sredu prekinuo svoj život, skočivši sa drugog sprata škole kroz prozor. Njegovi drugovi od tada ne idu na časove, nastava je odložena, a njegovi nastavnici, poznanici, rođaci se pitaju da li su mogli nešto da urade. Roditelji su neutešni, jecaji paraju komšiluk.
Policija sprovodi istragu o ovom slučaju, a prvi deo obdukcije je pokazao da je detetu nakon skoka pukla aorta. Kako su naveli izvori, dečak je nakon razgovora sa direktorkom škole bio uznemiren, pa je tokom časa lupio glavom o sto, a onda i skočio kroz prozor učionice.
Lekari, policija i škola ne žele da daju preuranjene procene niti informacije, pa je pretpostavki mnogo i preispitivanja kako do ovakvih tragedija dolazi i da li bi mogle da budu sprečene.
Prema rečima psihijatra dr Ivane Stašević Karličić, deca su nepredvidljivija od odraslih, pa se teže može znati kakva će biti njihova reakcija.
- Deca nisu zrele ni do kraja formirane ličnosti i zbog toga funkcionišu manje organizovano, osetljiviji su na stres. Čak i kada su u pitanju manji povodi, oni reaguju burnije. Svaka drastična promena u ponašanju, uključujući tu i neuspeh u školi, problematično ponašanje u vršnjačkoj grupi, poremećaje spavanja, apetita i higijenske navike, zloupotrebu alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci, razlog su za povećanu pažnju roditelja, odnosno traženje stručne pomoći – kaže psihijatar.
Postoje, kaže, i impulsivni pokušaji i realizacije samoubistva i oni su najčešći kod dece i adolescenata.
- Zato je jako važno da deci od najranijeg uzrasta usađujemo istinu da je život sam po sebi najveća dragocenost i dar koji smo dobili. Ovo će svakako doprineti i razvoju osećanja vrednosti drugih ljudi sa kojima će dolaziti u različite interakcije tokom života – kaže ona.
Doktorka kaže i da se dešava da deca traže način da pokažu kajanje, da im je žao, da su spremni svašta da urade da izbrišu neke loše događaje, pa, na primer, digne ruku na sebe, ali se nadaju da će preživeti.
- To je takozvani apel-fenomen, koji je jedan od načina da se zatraži pomoć. Deca često ne umeju dobro da opišu ni da izraze svoja osećanja, pa se dešavaju i slučajevi da oni skreću pažnju na sebe čineći sebi zlo, a u stvari se nadaju da neće da izgube život - objašnjava ona.
Pojedini mediji pominjali su da je dečak u Kačarevu imao probleme u školi, te da mu je, kako bi se navodno smirio, neko od drugara iz škole ponudio drogu da bi se izborio sa stresom.
Kako je za Alo! istakao Lambe Đorelijevski, bivši inspektor policije i stručnjak za droge, nije nepoznato da su se slični slučajevi dešavali nakon upotrebe raznih psihoaktivnih supstanci.
- Od prskane marihuane su se dešavale situacije da su mladi skakali sa zgrada, zaletali se u zid ili jednostavno umirali zbog reakcija u organizmu. Droge ubijaju i jedno uzimanje droge može da odvede u smrt na neki od tih načina koje sam naveo. Droge najčešće ubijaju svojom čistoćom ili prljavštinom - ili je previše čista za nekoga ko nije naviknut na tu supstancu ili je izmešana sa nekim otrovnim sastojkom - objašnjava Đorelijevski.
Kada je u pitanju slučaj deteta iz Kačareva, naš sagovornik nije želeo da komentariše, ali ni u sličnim situacijama se bez toksikološke analize ne može sa sigurnošću reći koja je droga u pitanju.
- Svaka psihoaktivna supstanca može da napravi takvu reakciju. Nije to ni agresija niti bilo šta slično, ali može da dođe ili do halucinacija, suicidnih ili drugih neracionalnih ideja, pa da neko poželi da skoči. To može da bude i skakanje kroz zatvoren ili otvoren prozor, ili da nije svestan gde je, da vidi nešto iza tog prozora i tako dalje, nema pravila.
Sve više samopovređivanja
Stope samoubistava kod dece su niže u odnosu na odrasle, kaže psihijatar dr Stašević Karličić, ali u svetu one rastu u prethodnih 50 godina.
- Posebno je porasla učestalost samopovređivanja. Srbija je, što se toga tiče, u evropskom proseku. Kuriozitet je i da je u Srbiji u poslednjih pet godina smanjena stopa suicida za 12,1 odsto.
Najrizičniji od 15 do 19 godina
Podaci Zavoda za statistiku izdvajaju starosnu grupu od 15 do 19 godina kao najrizičnuju dob za suicid, dok u starosnoj grupi do 10 godina nije realizovan nijedan slučaj u poslednjih pet godina.
Ministarstvo: Veliki gubitak
Ministarstvo prosvete navelo je da izražava veliko žaljenje i da porodici, prijateljima i nastavnicima nastradalog dečaka upućuje iskreno saučešće.
- Ovo je veliki gubitak za sve, zato je važno da se pruži adekvatna psihološka podrška. Škole i stručne psihološko-pedagoške službe u ovako kriznim situacijama pružaju podršku učenicima i zaposlenima u skladu s Priručnikom za postupanje u kriznim intervencijama. Ministarstvo je u komunikaciji sa školom, pruža podršku i prati dalje postupanje - kažu iz MPN.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)