MEŠTANI MALOG ORAŠJA BESNI Nismo mogli da izvadimo roditelje iz sanduka svoje dece, ovo je monstrum trebalo da vidi!

Malo Orašje dan posle sahrane... Jutrenje i paljenje sveća, cveće pored igrališta gde je stradalo petoro momaka, mesnih fudbalera. Voleli su fudbal, stradali su zajedno. Aca i Nikola, levi i desni bek, počivaju jedan pored drugog.

Duboka tuga, neverica, očaj uvukli su se u malo selo, Malo Orašje, pitomo, zeleno, sa vrednim i radnim ljudima, koji su bili upućeni jedni na druge. I sada ih je dodatno zbližila nesreća.

Učiteljica malog Nikole ni tri dana posle tragedije ne može da se smiri. Plače sve vreme.

- Nikola je imao tek petnaest godina. Kao mali, bio je buca. U međuvremenu je izrastao. Uvek je bio nasmejan, vedra duša i… - opet plač.

Njen suprug kaže da idu po kući kao zombiji. Čuvaju jednu majku da se ne obesi i jednog oca da se ne ubije.

- Preko hiljadu nas je bilo na sahrani. Ja bih ubicu doveo da vidi kako nismo mogli da izvadimo roditelje iz sanduka svoje dece. Vukli smo ih, govorili da mora da se krene, da moramo da zatvorimo saduke. Sledili su još jači jauci, koji su parali nebo. To je trebalo taj monstrum da vidi  - kaže za Alo! meštanin D. M.

- Njene majka i baka su potpuno pogubljene. Strašno je sve to! Petoro u jednom danu nikada nismo sahranili. Petoro mladih, dece! I, koliko god bilo teško, imamo svest da smo hrišćani, da se molimo, a ne svetimo, i to nam je najveće iskušenje u ovom trenutku.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI