PRIČE IZ SUDNICE – BABA REKORDER SA 30 GODINA ROBIJE Sa žrtvama prvo pila kaficu, pa ih pelješila
U vreme kada je u Beogradu, tokom 1996. godine, održano nekoliko tribina o porastu maloletničkog kriminala iz policije je stigla tragikomična vest da je uhapšena starica zbog sumnje da je počinila seriju razbojništava po Srbiji! Baba razbojnik Anđelka D. tada je imala 71 godinu i staž od 30 godina robije.
Bakici je dobroćudnim izgledom polazilo za rukom da godinama radi solo, po svom dobro razrađenom scenariju. Redovno je čitala oglase za iznajmljivanje stanova, zvala telefonom, raspitivala se za ponude i birala uglavnom starije osobe koje su nudile stanove pod kiriju. Posle telefonskog razgovora je odlazila u posetu, tražeći tobože stan za sebe i decu.
Vešto se pogađala oko stanarine i raspitivala za pojedinosti o rokovima plaćanja. Pričala je naširoko i nadugačko o svemu, trudeći se da ostavi što bolji utisak. Niko nije sumnjao da se iza starice krije vešt kradljivac i prevarant, pa su joj po običaju nudili kaficu. Ona je to koristila, pa je nastavljala svoju tužnu životnu priču o žrtvovanju za decu, puštajući po potrebi i koju suzu. Kada bi procenila da je pravi trenutak, tražila bi čašu vode ili bi naprasno odglumila napad. Dok su joj predusretljivi domaćini donosili „spasonosnu“ čašu vode i kockicu šećera ona im je bez dvoumljenja, u šoljicu s kafom, brzo sipala prašak za uspavljivanje. Posle toga je nastavljala neobavezno ćaskanje i strpljivo čekala dejstvo sedativa sve dok njena žrtva ne bi klonula glavom na sto. Posle toga je imala dovoljno vremena za premetačinu po kući.
Uzimala je novac, zlato i dragocenosti. Ponekad je bilo i izuzetaka, pa nije mogla da odoli vrednim tehničkim uređajima. Dešavalo se čak da je molila prolaznike da joj pomognu da ponese televizor koji je upravo ukrala, jadajući se da nema dovoljno snage.
Nikada nije ostajala samo u jednom mestu već je pravila „turneju“ po Srbiji - od Novog Sada preko Beograda do Vrnjačke Banje. Na proputovanju je često uzimala prenoćište kod ljudi koji su na autobuskim i železničkim stanicama nudili sobe na jednu noć.Tamo je upoznavala razne cimerke, a njena veština prevaranta dolazila je do punog izražaja. Pred spavanje je vešto izvlačila priznanja od njih koliko su novca ponele na put i da li kod sebe imaju dragocenosti. Male štih probe bile su priče o muškarcima. Pričala je da je svojevremeno, kao devojka, dobijala najvrednije poklone. Na taj način je nove poznanice navodila da joj pokažu zlatni nakit. Sujetne žene, željne hvale, otvarale su torbe i vadile iz skrovitih pregrada skupocene satove, ogrlice i minđuše. Bakica je oduševljeno gledala dragocenosti i krišom pobednički likovala. Posle toga je ponovo primenjivala oprobanu tehniku uspavljivanja ili je samo čekala da žene utonu u dubok san. Ostalo je izvodila rutinski, praznila je torbe i nestajala u najkraćem mogućem roku. Žrtve su kasno shvatale da su bile neoprezne jer je baba razbojnik već bila na novoj destinaciji.
Sudija, poštena sam žena, nisam lopov
Anđelka je na suđenju uporno poricala bilo kakvu vezu sa razbojništvima.
- Satra sam, gospodine sudija. Nisam razbojnik nego poštena žena - pravdala se ona, ali joj sud nije poverovao.
Žrtve koje je poharala bile su uglavnom starice kojima je sudija s velikom mukom morao da objašnjava zbog čega su pozvane na sud. Ipak, većina njih je prepoznala Anđelku. Nisu se ustručavale da ospu paljbu po njoj. Presuda je glasila: „Kriva je. Osuđuje se na sedam godina robije“.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)