MONSTRUMA MUSIĆA JE MAJKA POSLE BATINA RODILA NA ULICI! Otac Vladislave Červenko o ubici ćerke i ZLOJ KOBI familije

Darjan Musić je Vladislavi Červenko 12. novembra 2012. naneo 53 udarca - rukama, pesnicama i nogama. Veštaci su utvrdili da je devojka trpela bolove visokog intenziteta, od osam do devet stepeni na skali od nula do 10. Njena jetra je bukvalno bila rasporena na nekoliko mesta. Musićeva majka Borka je zamolila porodicu Červenko da prisustvuje sahrani nesuđene snaje, koju nije ni upoznala, jer joj sin to nije dozvolio! Prema rečima Edmunda Červenka, i Borka je prošla kroz pakao sa svojim sinom i pokojnim suprugom.

- U poodmakloj trudnoći bila je žrtva Darjanovog oca i posle batina se porodila na ulici. Udala se za muslimana, zbog čega se pola njene porodice distanciralo od nje. On je na kraju pred ženom i sinom pucao sebi u glavu - kaže Červenko.

Edmund Červenko, Foto: Nenad Mihajlović

 - Trebalo mi je punih 60 godina da dobijem zvaničnu potvrdu i saznam okolnosti i tačan datum očeve smrti! Imao sam sedam godina kada je otac bio u zatvoru. To je bilo Brozovo vreme i nikome nisu polagali račune ako nekoga ubiju! Kada je moja majka Veselinka tražila zvaničnu potvrdu o smrti, zapušili su joj usta tako što su joj oduzeli troje dece! Mene su sa sedam godina strpali u dom za nezbrinutu decu u Futogu. Brata Ladislava (10) smestili su u Jabuku kod Pančeva, a sestru Mariju (12) čak u Rijeku. Mama je ostala udovica sa 26 godina. Da li bi se čovek ubio ako ga napolju čeka mlada žena sa troje dece? - ogorčeno se pitao Edmund Červenko.

On je ispričao da su nadležni 60 godina krili informaciju o smrti njegovog oca.

- Ne bi nikada dobio odgovor da se moj advokat Boško Žilić nije direktno obratio Zoranu Jovanoviću, upravniku zatvora. On je prvi odgovorio i dokazao da svoju funkciju obavlja profesionalno i pošteno. Svi njegovi prethodnici su ćutali o tome, samo ne znam po čijoj direktivi. U knjizi matičara je četiri puta precrtavan datum očeve smrti i uvek je upisivan drugi. Mesec i godina su bili isti, novembar 1957, ali je uvek upisivan drugi dan! Sahranjen je na katoličkom groblju u Novom Sadu bez obeležja, kao ker! - kaže Červenko i ističe da mu je otac bio pekar i da nije bio politički angažovan.

 - Šta je on, kao pekar, mogao da uradi?! Da ukrade možda dva džaka brašna? Nije se nikada petljao u politiku! Moja mati je sa 14 godina pristupila oslobodilačkom pokretu i pomagala u previjanju ranjenika. Išla je u pekaru kod mog oca da kupuje pogačice i tako su se upoznali. O očevoj smrti nikada nije htela da priča. Od nje smo bili odvojeni do 1963., tek tada je prestala da traži istinu o očevoj smrti. Umrla je sa 82 godine i nije saznala istinu - sa bolom u glasu je ispričao Červenko, koji nije mogao da se pomiri sa tom nepravdom.

- U zatvorskim knjigama iz 1957. piše da se obesio u zajedničkim prostorijama. To su prostorije za nepušače, u kojima osuđenici čitaju, igraju šah, pišu pisma. Otac je u to vreme mogao jednom mesečno da napiše pismo od 32 reda! Nije mogao da stavi štranjku oko vrata naočigled drugih, i to uoči izlaska! Nije imao pertle, niti kaiš! U ćeliji bi ga neko video, jer nije bio u samici. Sve je to mnogo čudno i nejasno - ispričao je Červenko, kome su brat i sestra umrli od karcinoma, dok je ćerka Vladislava zverski ubijena.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI