OVO SU BILI NAJJAČI DOKAZI PROTIV ZORANA MARJANOVIĆA Apelacija je većinu oborila, PA I ONE KLJUČNE

Devet zverskih udaraca u potiljak nepoznatim metalnim predmetom naneo joj je, kako je Viši sud u Beogradu utvrdio naneo njen suprug Zoran Marjanović. Iako je odlukom ovog suda on osuđen na 40 godina robije, a u presudi postupajućeg sudije na 700 strana do detalja obrazloženi dokazi protiv njega, Apelacioni sud je utvrdio drugačije i suđenje vratio na početak, piše Blic.

Tog 2. aprila 2016. oko 22 sata kao bomba je odjeknula vest da je nestala pevačica "Granda" Jelena Marjanović. Njeno telo pronađeno je dan kasnije oko 13 sati u kanalu pored nasipa kojim je trčala pre ubistva.

Tokom višegodišnje istrage saslušani su brojni ljudi - meštani Borče, Crvenke, prijatelji, porodica ubijene pevačice. Pa ipak svi dokazi ukazivali su na njenog supruga Zorana Marjanovića koji je sve vreme tvrdio da mu je supruga nestala pred očima?!

Čak 17 meseci od ubistva pevačice Zoran Marjanović je priveden, a potom i optužen. Suđenje protiv njega trajalo je četiri godine, nakon čega je u julu prošle godine osuđen prvostepeno na 40 godina robije. Međutim, godinu i po dana kasnije, ova presuda je ukinuta i suđenje je vraćeno na početak.

Zašto?

Apelacioni sud je utvrdio da dokazi koje je prvostepeni sud cenio kao važne, nisu razjašnjeni i da je učinjena bitna povreda postupka, odnosno prekršen je Krivični zakon!

Dokaz 1: Devet zverskih udaraca po potiljku

"Blic" je imao uvid u presudu protiv Zorana Marjanovića koja je napisana na 698 strana, a u kojoj je sudija obrazložila sve dokaze protiv njega, koji su, kako je ova institucija cenila, opravdali sumnju da je on ubica svoje supruge.

Kako se navodi u presudi, jezive povrede, devet zverskih udaraca po potiljku, ukazuju na to da je ubistvo izvršeno iz strasti, te i da je napadač neko ko je poznavao žrtvu. Kada je u pitanju razbojnik ili plaćeni ubica, način izvršenja je drugačiji.

Povrede koje su uočene na telu pevačice ukazuju da se borila sa napadačem, kao i da je trčala, a patika, mobilni telefon i gumica za kosu koji su prilikom bekstva ispali su neki od tragova koji pokazuju da je žena bežala kako bi spasila svoj život.

- Prve povrede oštećena zadobila je kada je na sebi imala obučen gornji deo trenerke sa kapuljačom na glavi, dejstvom šiljka (oštrog tupog predmeta), od strane drugog lica, sa dva uboda šiljastim metalnim predmetom, na glavi i desnoj ruci, koje su u vreme nanošenja predstavljale laku telesnu povredu. Nakon zadobijanja prvih povreda, posle nasilnog skidanja trenerke oštećenoj Marjanović Jeleni nanete su: povrede u slepoočno-temenom potiljačnom predelu glave, dejstvom tupine teškog i zamahnutog mehaničkog oruđa, od strane drugog lica, sa osam udaraca metalnim predmetom, koje su na mestima registrovanih povreda na glavi, i u vreme nanošenja predstavljale bezuslovno smrtonosnu povredu, zbog nagnječenja i razorenja moždanog tkiva - navodi se u obrazloženju presude, u koju je "Blic" imao uvid.

Dokaz 2: Blato na garderobi

Jedan od ključnih dokaza koji ukazuju da je Zoran bio baš na mestu ubistva pevačice je blato koje je pronađeno na njegovoj odeći, a istog je sastava i poklapa se sa blatom sa mesta na kojem je Jelena nađena mrtva.

- Prema nalazu i mišljenju veštaka ispitivani sporni uzorci broj - trag zemlje sa desne nogavice pantalona optuženog Marjanović Zorana, drugi trag zemlje sa desne nogavice pantalona, trag zemlje sa leve nogavice pantalona i trag zemlje sa leve patike pronađene u kanalu u blizini mesta gde je pronađeno telo oštećene i nesporni uzorci -uzorak zemlje iz kanala u blizini mesta gde je pronađeno telo oštećene imaju isti elementarni i mineralni sastav. Prema nalazu i mišljenju proizlazi da ispitivani sporni uzorci - mikrotragovi zemlje sa dostavljenog biljnog materijala i kose u izuzetom materijalu sa obdukcije i uzorci zemlje iz kanala sa lica mesta pronalaska leša oštećene imaju isti elementarni i mineralni sastav - navodi se u presudi.

Dokaz 3: Krv u "mercedesu"

- Pregledom automobila "mercedes" pomoću luminolskog rastvora na tapacirungu u gepeku i braon patosnicama u gepeku, kao i na naslonu zadnjeg sedišta vozila detektovani tragovi luminiscencije, odakle su uzeta tri brisa za biološko ispitivanje. Prema nalazu Biološkog fakulteta konstatovano je da samo trag na naslonu zadnjeg sedišta predstavlja krv Jelene Marjanović, koji je po intenzitetu jači trag krvi - navodi se u presudi.

Međutim, veštaci na snimcima sedišta u fotodokumentaciji pregleda vozila, nisu mogli uočiti mesto gde se taj trag nalazio odnosno odakle je uzet njegov bris. Iz tog razloga veštaci su obavili razgovor sa kriminalističkim tehničarem koji je tom prilikom naveo da navedeni trag nije uočio golim okom, nego tek prilikom prskanja luminolskim rastvorom.

- Iz ovoga se može zaključiti da se radilo o kapljičastom tragu koji je na to mesto mogao dospeti ili neposrednim prskanjem iz rane ili odbačajem sa okrvavljenog predmeta odnosno dela tela, kao što je npr. okrvavljena ruka. Ukoliko je navedeni trag zaista bio golim okom nevidljiv, a imajući u vidu da po intenzitetu predstavlja jači trag krvi, proizlazi da je prilikom nastanka morao biti vidljiv, a da je u međuvremenu od nastanka do njegove detekcije na neki način većim delom bio uklonjen. U pogledu starosti traga, može se pretpostaviti da je bio trag relativno svež - navodi se u presudi.

Ovo pokazuje da je cilj bio da se trag krvi obriše.

Dokaz 4: Mobilni telefon

Utvrđeno je da su tog kobnog 2. aprila 2016. godine Zoran i Jelena, zajedno sa šestogodišnjom ćerkom, u isto vreme stigli na nasip oko 16:36 časova.

Preko baznih stanica utvrđeno je da je Jelena oko 16:38 sati počela da trči. Sa druge strane, preko baznih stanica utvrđeno je da je Zoran svesno isključio svoj mobilni telefon odmah po dolasku na nasip, te i da ga je uključio u 17.04 neposredno u blizini mesta gde je Jelena ubijena i u vreme pevačicinog ubistva.

Dokaz 5: Izjava svedoka

Jedan od svedoka koji je prolazio na biciklu je potvrdio kako je video ženu crne kose u sivoj trenerci, a iza nje je išao jedan muškarac. Svedok nije mogao sa sigurnošću da potvrdi da su ovo bili Zoran i Jelena, ali je tvrdio da sa njima nije bilo nijedno dete.

- Svedok je ispričao da je na jednoj trećini razdaljine od rampe - rampa šljunkara gledano ka Crvenki uočio muškarca i ženu kako se spuštaju niz ovaj nasip, da je muškarac na sebi imao tamnije maskirne pantalone, a gore crnu jaknu srednje dužine, a da je iza njega išla ženska osoba koja je silazila sa boka, da je bila obučena u svetlo-sivi donji deo trenerke i kajsija boje gornji deo, da je to njemu tako sijalo, da je te boje tako video, imao je tamne naočare za sunce - navodi se u presudi.

Odeća se poklapa sa akterima događaja, a veštak je kasnije pregledom sigurnosnih kamera uočio kretanje bicikliste i utvrdio da je sa tog mesta nesumnjivo ugledao baš Jelenu i Zorana.

Dokaz 6: Jelenini strahovi pre smrti

Da je odnos između Jelene i Zorana bio sve samo ne "bajkovit" kako je dobrana želela da predstavi, pokazuje svedočenje frizerke Jelene Marjanović, a šta je navedeno u prvostepenoj.

- Z.G. je ukazala na jedan poremećeni odnos između supružnika, kom odnosu je i ona svedočila, a pre svega situacijama kada je optuženi Marjanović Zoran omalovažavao svoju suprugu govoreći joj: “Vidi na šta ličiš”, da je debela, ružna, da ne zna da se obuče i da je tetka, koji naziv u svom iskazu potvrđuje i svedok Boris Pucić. Posebno je značajno da je Jelena rekla svedoku, koja je bila njen dugogodišnji frizer, kod koje je dolazila u salon na friziranje, ali je to isto činila i u kući u kojoj je Jelena živela, da joj je svega dosta, da joj je u kući katastrofa, da joj dođe da uzme dete i da ode, nakon čega ju je svedok pitala zbog čega se ne razvede, na šta joj je ona odgovorila: “Zoko, on bi me ubio” - navodi se.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI