PAO SAM NA ZEMLJU I PITAO NEBO "ZAŠTO" Dragan Kobiljski rasplakao sudiju svedočenjem o danu kada mu je ubijena ćerka
Pred Višim sudom u Beogradu nastavljen je juče parnični postupak protiv Vladimira i Miljane Kecmanović, kao i protiv njihovog maloletnog sina Koste (13), koji je počinio masovno ubistvo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru. Roditelji ubijene dece su davali svoj iskaz, a prilikom svedočenja Dragana Kobiljskog plakala je cela sudnica, uključujući i sudiju, koja je morala da traži maramice!
Srbija je zauvek zavijena u crno od 3. maja, kada se dogodio stravičan masakr u OŠ „Vladislav Ribnikar“, kada je ubijeno osmoro dece i radnik obezbeđenja Dragan Vlahović. Za zločin se tereti dečak Kosta Kecmanović, a roditelji žrtava vode odvojeni postupak protiv dečaka i njegovih roditelja.
Odbojkaški trener Dragan Kobiljski ispričao je šta se dešavalo kada je otišao da preuzme posmrtne ostatke svoje ćerke Eme. On je detaljno opisao mučnu situaciju kroz koju je prošao, a prisutne u sudnici, zajedno sa sudijom, ovo svedočenje dovelo je do suza.
- Drugarica mi je radila u tom institutu gde se nalazilo telo moje ćerke. Rekla mi je šta ću sve videti i šta me sve čeka. Uzeo sam da zagrlim njeno telo, ali ona je bila hladna - rekao je Dragan kroz suze. Sudija je u tom trenutku od zapisničarke zatražila maramicu kako bi obrisala suze.
Alo!/M.Jošida
Kobiljski se osvrnuo i na dan i kada je poslednji put video svoju mezimicu.
- Od kuće sam otišao 2. maja, a tada sam se s Emom pozdravio u žurbi, ne znajući da nam je to poslednji pozdrav. To ću sebi večito zamerati. Supruga mi je rekla da bolji pozdrav ništa ne bi promenio, ali će mi to faliti. Kad god sam u drugoj zemlji, kao što sam bio u Rumuniji, posle svih obaveza ostanem uveče sam i tada samo gledam u Eminu sliku i u njen osmeh koji kao da mi govori „biće dobro". Ja tada uzmem da joj pišem poruke na Viberu o Nini i sestri i celom našem životu, a kada vidim da kod njenog imena piše da je viđena pre dugo vremena na aplikaciji, ta sitnica me najviše dotuče - svedočio je otac, i dodao:
- Kada sam u Bukureštu, svakog dana idem do sale peške 20 minuta. To je uvek hodajuća molitva. Gledam u nebo i molim Emu da nam sačuva snagu. Tražim neki mir, ali ga nema. Odmah posle svake utakmice, ja istrčim napolje da joj se zahvalim na snazi koju mi je podarila. Emu smo zvali treća sreća, jer je supruga izgubila prva dva ploda. Kada je tada izašla iz ordinacije i rekla da je trudna, nikada nisam osećao veću sreću i zato je tako zovemo - prisećao se otac.
Kada su mi predali njene naočare, tada sam shvatila da je nema!
Majka Mare Anđelković, Dragana rekla je u svom iskazu da je kobnog dana devojčica insistirala da prekinu porodično putovanje i vrate se u Beograd na školsko fotografisanje.
Alo!/M.Jošida
- Tog 3. maja sam pokušavala da joj pomognem oko frizure, a ona mi je rekla da joj samo odmažem, pa sam joj napomenula da je prošlo previše vremena i da mora da krene u školu i nisam stigla ni da je poljubim. To je naš poslednji susret - prisetila se očajna majka.
Ona je ispričala da te večeri do ponoći nije htela da prihvati najtežu vest, već da je ćerku čekala kod kuće do ponoći, brinući da joj „je negde hladno i teško“.
- Kada su mi sutradan u mrtvačnici pokazali njenu sliku, rekla sam da to nije ona jer na njoj nije imala naočare, a onda su mi njih dali upakovane u koverat i tek tada sam shvatila da je to moja Mara - navela je Dragana Anđelković.
Kobiljski je ispričao da je tog kobnog dana kada se dogodio masakr bio na poslu.
- Bio sam u stanu pre treninga, izašao sam na parking kada je bila pucnjava u školi, da prošetam, da se smirim. Zvao sam suprugu, koja mi je javila i rekla: „Naša Ema je ubijena". Pao sam na zemlju i vikao zašto. Gledao sam u nebo i tražio odgovor jer sam se svako veče sa Emom uspavljivao molitvama, a sada sam od neba tražio odgovor zašto se to desilo. Hteo sam da sednem u kola, bio sam udaljen 700 kilometara i hteo sam da krenem ka kući, a dečko koji trenira u mom klubu se ponudio da prekine sezonu i da me poveze. Kada sam došao do stana, Nina me je čekala na vratima i rekla: „nisam mogla da dočekam da dođeš“ - rekao je otac Eme Kobiljski.
Foto: Alo!/Aleksandar Nalbantjan
Nina Kobiljski, majka ubijene Eme, nastavila je svoje prethodno svedočenje i ispričala da je letos od silnog bola za ćerkom pala na ulici i teško se povredila.
- Letos sam od silnog bola pala na ulici. Tada sam slomila zube, vilicu i ruku. Od njene smrti gledam u zemlju kada hodam. Krijem se po toaletu firme kada hoću da zaplačem, jer ne želim da oni koji to nisu doživeli gledaju, već da budu srećni. Ne mogu da nađem snagu za život. Vreme donosi samo promene i smenu problema, a nemamo nikakav boljitak. Srce mi svakog dana isto krvari - pričala je majka.
Bojana bila na ulazu škole
Nakon svedočenja bračnog para Kobiljski, govorili su Bojan i Marija Asović, roditelji ubijene Bojane.
- Tog 3. maja trebalo je da ja budem na tom mestu, da moja porodica, supruga i sin lakše nastave život. Svaki dan govorim sebi da moram da idem dalje zbog njih dvoje - ispričao je Bojan.
Njegova supruga istakla je da se uplašila za ćerkicu na sam pomen prve vesti o pucnjavi jer je Bojana bila dežurna na ulazu, a da su je same vesti o smrti ubile.
Nakon Asovića, svedočili su roditelji Mare Anđelković i otac Sofije Negić, a za danas je zakazano saslušanje Sofijine majke i maloletnih srodnika Katarine Martinović.
- Svako jutro dok se vozim na posao plačem prolazeći pored te škole i molim se Bogu da nikoga ne ugrozim u saobraćaju - dodala je neutešna Nina.
Ona je istakla da porodica Kecmanović sa njima nikada nije imala kontakt.
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Hronika
Komentari (0)