"POZVALA ME SOFIJINA DRUGARICA I REKLA MI DA MOJE DETE LEŽI PORED KLAVIRA" Svedočenje Milanke Negić rasplakalo sve u sudnici

U Višem sudu u Beogradu danas se svedočenjem oštećenih nastavljeno je suđenje u parničnom postupku protiv porodice Kecmanović, odnosno majke, oca i dečaka koji je 3. maja u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar ubio devet vršnjaka i čuvara te škole, i ranio šest osoba.

Svoj iskaz pred sudom dala je Milanka Negić, majka ubijene devojčice Sofije. Svojim iskazom rastužila je celu sudnicu.

Sudija se rsplakala kada je Milanka pričala kako sve vreme gleda Sofijine snimke i fotografije.

- Stalno smo se igrale i provodile vreme zajedno, telefon mi je pun slika i snimaka sa njom. Poslednji put sam se sa Sofijom videla 2. maja, kada smo bili u vikendici, van Beograda. Zatim se Sofija spakovala i otišla u Beograd.  Veče pre nego što će otići u školu, žalila se kako ima neispeglanu kosu, kako je čupava, ali da je to uspela da sredi. Tog trećeg maja ustala je rano u školu,videla sam njene poruke koje je razmenjivala sa drugaricama pre nego što se sve izdešavalo – kaže neutešna majka i dodaje:

- Tog jutra mi je poslala poruku njena drugarica da je bila neka pucnjava u školi. Na to sam napisala sam „svašta“. Sada shvatam da je moje dete u tom trenutku bilo mrtvo. Poslala sam poruku Sofiji „gde ste“, pokušavala sam da je dobijem nekoliko puta, niko se nije javljao. Neko je pisao u školskoj grupi da su deca dobro i da se nalaze sobi sa rekvizitima. Pokušavam opet da dobijem Sofiju,  ali ne uspevam. Zovem opet njenu drugaricu, javlja mi se i kaže da Sofija leži pored klavira. Onda sam pozvala supruga i rekla mu šta mi je rekla. Opet pozivam tu drugaricu i pitam je šta se dešava, na šta mi je ona rekla mi je da je Sofija pogođena u ruku, tada sam pomislila da je ona jaka i da će izdržati - pričala je majka. 

Ona je opisala i kako je u tom stresu stigla u Beograd.

Krenula sam ka Beogradu i došla do Urgentnog centra. Videla sam policajca, i pitala ga da li zna nešto o deci. Pitala sam da li ima mrtvih. On mi je rekao da odemo do komandira, otišla sam. Na to mi je on sa suzama u očima rekao "idite ispred škole". Otišla sam i rekli su nam svi koji ne znaju gde su im deca da odu u PU Vračar. Kada sam ušla tamo, videla sam direktorku u kabinetu, a onda su nam saopštili :"Nažalost nemamo dobru vest!" Klekla sam i vrištala! Vikala sam da je to nemoguće! Pitala sam da li mogu da zagrlim ćerku dok je topla, i ako sam znala da mi neće dopustiti. Njena soba je ista kao i tog dana, uđem unutra, pustim muziku, uzmem njen telefon. Pričamo. Onda uveče uđem isključim svetlo. Ne idem na groblje, užasava me pomisao da je dole njen sanduk , dali su mi njen krvavi ranac, a identifikovala sam je preko slika - kazala je majka.

 (Mihajlo Žilović)

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI