VLADIMIR JE PREŽIVEO GOLGOTU UKRAJINSKOG RATA, A STRADAO PRED KUĆOM Život je izgubio u koloni na graničnom prelazu u Bugarskoj

Srpska javnost ovom vozača, inače Čačanina, zna po agoniji koju je zajedno sa drugim kamiondžijama iz Srbije, Belorusije i drugih zemalja preživeo na ukrajinskoj granici Jagodin. Naime, carinske vlasti Ukrajine im nisu dozvolile da izađu iz zemlje. Bez hrane, vode, na kraju u nafte u hladnim kabinama kamiona proveli su 20 dana. Na kraju su ih pustili da pešice pređu granicu, a kamione, robu i dokumenta su im oduzeli, o čemu smo izveštavali pre dve godine.

Vladimirove kolege se večeras od njega u neverici opraštaju na društvenim mrežama. Omiljen u društvu, uvek spreman na šalu i pesmu, dobronameran i uvek pravi “drug na drumu” stekao je prijatelje šitom Evrope i sveta svih vera i nacija. Svuda gde je drumskom krstaricom prošao našao je prijatelja. U objavama na društvenim mrežama, Vladimirovoj porodici iskreno i doboko saučešće izjavljuju Muslimani, Bošnjaci, Hrvati, Srbi, Makedonci i pripadnici drugih država koje je Vlade poznavao.

Vozači, doduše nezvanično kažu, da je život izgubio zbog tehničkog problema na kamionu.

Bio je u koloni i čekao da pređe granicu. Izašao je iz kabine da prošeta. Međutim ručna kočnica je izgleda popustila i prignječila ga na drugo vozilo -- napisao je vozač Rade N. na društvenim mrežama.

Njegov kolega A. Trajkovski je dodao da je već nekoliko puta zabeleženo samostalno pokretanje vozila zbog navodne nesigurnosti električne ručne kočnice.

Njegov kolega Zoran Migin se od Vladimira oprostio rečima: “Bio je mnogo dobar dečko, sedeli smo par puta pili piće. Uvek pozitivan, uvek kulturan. Zbog gluposti izgubi glavu, neka mu je laka crna zemlja i čisti nebeski putevi”.

Osim što je bio uvek veseo i nasmejan, pun duha i pozitivne energije, kamiondžije su ga posebno volele jer je na put uvek nosio gitaru, a umeo je i lepo da zapeva.

Na parkinzina ili terminalima ponekad smo zbog papirologije čekali danima, ali ako je on bio sa nama uz gitaru i pesmu noći su znale da budu i kraće i lepše. Šaleći se, uvek sam govorio da su njega zaboravili ovi njegovi sa Oksforda dok su išli Evropom. Tog mladića ću pamtiti kao nekog ko je među nas kamiondžije doneo džentlmenske manire, svirao je nekoliko instrumenata, lepo pevao, govorio svetske jezike. Bio je gospodin vozač.

Najviše će mi nedostajati u noćima kada nam je uz pratnju gitare recitovao stihove koje je on napisao. Kasnije bi nam govorio koju je pesmu kojoj devojci posvetio, opisujući te divne devojke koje je voleo.

PO dolasku u Srbiju Vladimir se obratio medijima potpuno otvoreno i priznao da nije bilo dobre volje tadašnjeg ambasadora Ukrajine u Srbiji, koji se založio za njih, oni živi verovatno ne bi napustii Ukrajinu.

Vreme i mesto sahrane biće naknadno objavljeni.

S.P.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI