Danka Ilić
Foto: Alo/Printscreen/društvene mreže

Malena Danka Ilić (2) ubijena je 26.marta ove godine u 13.52 sati u Banjskom Polju.

Za svirepo ubistvo osumnjičeni su Srđan Janković (50) i Dejan Dragijević (50) radnici JKP "Vodovod" iz Bora. Njima je određen pritvor do 30 dana zbog teškog ubistva. Dejan je do detalja ispričao kako je došlo do zločina, ali da kaže gde je telo "nije mogao da se seti ni u policiji ni u tužilaštvu".

Za pomaganje pri uklanjanju dokaza (tela devojčice) osumnjičeni su Dejanov brat i otac. Otac se branio ćutanjem, a brat je umro u pritvorskoj jedinicu policije u Boru.

Danka Ilić je tog 26. marta došla sa majkom u bratom na imanje u Banjkskom Polju. Ona se majci iz vida izgubila dok je žena otišla po vodu za sina. Ivana je odmah pozvala muža, policiju, porodicu, komšije da je pomognu u potrazi za detetom.

- Ja sam je videla poslednji put tu ispred njene kapije. Bila je tako mala da sam verovala da su roditelji negde pored nje. Ovo naselje je mirno i mi svi puštamo decu da idu ispred nas. Noćima ne spavam zbog Danke. Da sam je uzela u naručje ona bi danas bila živa...Sve ovo mi je katastrofa... - rekla je za Telegraf žena iz Banjskog Polja.

Tog dana njenom sinu je bio rođendan. Tek kasnije čula je šta se dogodilo. Prvo se obratila Dankinom dedi. Njemu je rekla da je dete videla kod kapije i da je mala da nije mogla daleko da ode.

- Deda me je pitao zašto je nisam uzela. Rekla sam da sam mislila da je neko sa njom. Osećam se krivom i odgovornom - kaže komšinica.

Nakon što je otišla po dete u vrtić komšinica je došla u dvorište porodice Ilić.

- Dankina majka šetala je gore-dole, otac je plakao pored kola. Krenula sam i ja u potragu za detetom. Bila sam i u policiji na poligrafu. Rekla sam svima da mi je žao što nisam izašla iz kuće i uzela je. Mislila sam da je roditelji prate. Da sam znala da je sama istrčala bih iz kuće. Ne mogu sebi da oprostim. Ja imam decu. Da se njima nešto desi mene ne bi našli živu - dodaje naša sagovornica i tvrdi da ju je celo naselje tražilo.

- Svaki metar smo prešli, ali je nije bilo. Nadala sam je da je tu negde i da je oteta bila sve je bolje od ovog scenarija. Plašim se da ostajem sama. Kada mi je suprug u drugoj smeni samo mislim da će se nešto strašno dogoditi. mala Danka ničim ovo nije zaslužila. Sve je ovo veliki stres. I ispitivanje u policiji i sve nakon toga- kaže komšinica.

Dani žalosti

"Povodom ubistva Danke Ilić direktor "Vodovoda" u Boru podneo je ostavku iz moralnih razloga", saopštio je danas gradonačelnik Bora, Aleksandar Milikić na konferenciji za medije.

Kako je objasnio gradonačelnik Milekić, direktor "Vodovoda" je podneo ostavku zato što nije mogao da podnese ovo što se desilo i jako mu je teško.

Milikić je takođe istakao da "kada dođe vreme za to", odrediće trodnevnu žalost na teritoriji grada Bora.

Gradonačelnik je saopštio da je veoma teško podneo situaciju u vezi sa malom Dankom Ilić i zaplakao je.

Kako kaže on je i sam otac deteta od dve godne i ovo je veoma teško i emotivno prihvatio. Nije sa nadao da će se ishod na kraju ovako završiti i do poslednjeg trenutka je verovao da je Danka živa i u Beču da će uskoro biti u naručju svoje porodice.

Kako je rekao, trebalo bi svi da poradimo na empatiji i da ne veruje kakvi ljudi postajemo i da je moguće da neko počini takav stravičan zločin.

BONUS VIDEO

 

@alo_portal PETI DAN POTRAGE ZA TELOM DANKE ILIĆ: Alo! reporter o najnovijim informacijama iz sela Zlot #zlot #dankailić💔 #danka #dankailić #alodnevnenovine #alo #fypシ゚viral #fypシ ♬ original sound - Alo_portal

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Tagovi

Komentari (3)

Loading
Miki

08.04.2024 16:07

Dan žalosti treba biti u celoj Srbiji aman

Crni

08.04.2024 18:20

Kako ti nije bilo čudno da vidiš da dete samo šeta, zato što si bila sebična i nisi pomogla neka ti savest dušu razjeda.

Doris

08.04.2024 19:45

Kada je vidjela da se tako malo dijete nalazi na ulici, morala je reagovati. Nije joj palo na pamet da je ulica prometna, da ima pedofila, kradljivaca djece, da se nešto može dogoditi. Jeste okrenula glavu misleći da nije njena briga. Na koju smo ljestvicu pali? Gdje nam je građanska dužnost, gdje su nam osjećaji za naše odnose, odjećaj da treba priteći u pomoć, odjećaj odgovornosti? Užas kako se ljudi ponašaju.