UNIŠTIO SVOJ ŽIVOT ZBOG KOCKANJA Da bi vratio novac zelenašima, krijumčario migrante, pa zaglavio zatvor!

Prošao kroz pakao zbog kockarskih dugova! Muškarac Z. S. iz okoline Gornjeg Milanovca prošao je kroz pravu agoniju kada se zadužio kod kamataša! Pošto nije mogao da vrati novac, prihvatio je da se bavi krijumčarenjem migranata, a zbog toga je završio u kazamatu u Hrvatskoj gde je bio zlostavljan, jer je Srbin!

Kako je ispričao za Alo!, ljudi kojima je dugovao novac „našli su mu novi posao“.

- Uzrok cele priče je kocka. Sve ostalo su posledice. Napravio sam dugove, a pošto su ljudi znali da nisam osuđivan ni krivično gonjen davali su mi novac uz određenu kamatu. Svojom kockom sam sebe doveo u situaciju da pozajmljujem novac a da posle nisam mogao da vratim. Dok sam imao posao, sve je išlo nekako. Kamataši kada pozajme novac, traže da im se brzo vrati. Tada sam ostao bez posla i nije bilo rešenja. Oni su mi ponudili posao da vozim migrante uz lažnu priču da ćemo imati pratnju, da se vozi od pet do sedam ljudi, da je novac koji dobijamo siguran novac. Sve je to bila priča za nas da lakše prihvatimo - otpočinje ispovest za Alo! naš sagovornik.

Kako kaže, cela priča s organizacijom je bila samo maska.

- Govorili su kako se maksimalno vozi 100 kilometara. Pristao sam pošto drugog izlaza nije bilo. Prva destinacija je bila Grčka. Tu sam odradio jednu turu. Tada sam video da od te njihove priče nema ništa. Dali su mi u Beogradu kombi i 500 evra za put i pošao sam za Grčku. Išao sam preko Bugarske. Čim sam stigao u Grčku, iz Beograda su mi javili lokaciju gde ću pokupiti migrante. Nisam stigao ni da se odmorim, nije bilo ni prethodnice. Tad su me stavili u mašinu. Preuzeo sam grupu od 26 Sirijaca. Vozio sam od Turske granice do Soluna, 300 kilometara. Tada sam video da je palo u vodu ono što su naglašavali da se vozi samo 100 kilometara. Posle sam razmišljao i video da je bila laž i to da se vozi do sedam ljudi. Posle prve ture, koju sam uspešno završio, dug sam vratio - priča naš sagovornik.

Foto: MUP Srbije

Z. S. kaže za Alo! da je grupa iz Beograda koja koordiniše krijumčarenje videla da je uspešno završio svoj zadatak i da im je bilo neverovatno da je bez ikakvih problema uspeo da transportuje toliki broj ljudi. Tu se priča s kamatašima završila. Međutim, kako kaže, ekipa iz Beograda počinje da vrši pritisak na njega i daje mu novi zadatak.

- Kada smo krenuli za Bugarsku, pored nas je projurio „mercedes“. koji je već nekoliko dana najverovatnije pratio moj kombi. Posle 500 metara, poprečen je stajao ispred nas. Izašla su dva maskirana policajca, koja su nam zatražila dokumenta. Pošto nikoga nije bilo u kombiju, pustili su nas, a mi smo nastavili put ka Bugarskoj - dodaje naš sagovornik. Međutim, ubrzo posle te akcije, njihov saradnik koji je radio isti posao i koji je od njih preuzeo turu je uhapšen.

Nakon svega toga što se izdešavalo, naš sagovornik je želeo da odustane od tog posla, i o tome je obavestio organizatore.

Foto: MUP Srbije

- Tada kreću pretnje i strašne ucene. Rekao sam im da me ubiju. Rekli su mi da „ne zaslužujem da me ubiju“. Pomirio sam se s tim da moram da nastavim. Postalo je lakše, nisu vršili takav pritisak više na mene, stekli su poverenje i ja ostajem da radim za njih - objašnjava naš sagovornik.

Takođe, Z. S. se vraća u svoj grad, a pošto se radi o manjem mestu i pročulo se čime se bavio, stigla mu je, kako je rekao, nova ponuda, a to je šverc migranata do Mađarske.

- Do Mađarske sam odvezao dve ture. Treću turu sam počeo da vozim, stavio ih u auto. U jednom trenutku učinilo mi se da sam video policiju, i migrante isterao iz auta. Rekao sam im da ću napraviti krug i ako me nema za deset minuta, da idu svojim putem, a da ću doći po njih. Ubrzo me je zaustavila policija, nakon 50 metara iz šiblja su izašla policajci. Jedan mi je tada rekao na engleskom „molim te, idi kući“. Nisu mogli da me uhapse, jer nisu videli migrante - kaže Z. S.

Naš sagovornik se na tome nije zaustavio. Kako je rekao, ostali su mu još neki dugovi, pa je usled toga dobio novi poziv.

- Pitali su me da li bih radio Hrvatsku. Otišli smo u Brčko, a nakon toga prešli u Hrvatsku. To je bila tura od dvoje ljudi. Plan je bio da ih prevezem iz Hrvatske do granice sa Italijom. Preuzeo sam ljude i odmah nakon toga sam na naplatnoj rampi video pograničnu policiju. Nisam hteo da bežim, pomirio sam se sa sudbinom. Bilo mi je preko glave svega, a onda sam uhapšen. Ponudili su mi dogovor da ispričam šta je bilo, i da će me pustiti za dva dana. Znao sam da od toga nije bilo ništa. Sproveli su me u istražni zatvor u Osjeku - kaže naš sagovornik i dodaje:

- Dobio sam pritvor do 30 dana. Pošto sam strani državljanin, minimalna kazna koju možeš da dobiješ za vožnju migranata je od godinu do osam. A ako ih voziš u nehumanim uslovima, od tri do 12 godina. U dogovoru s tužiocem dobio sam šest meseci, jer sam imao samo dva čoveka u autu - kaže on.

Z.S. kaže da sa zatvorenicima nije imao problema, ali da su svoju silu demonstrirali stražari. Kako svedoči, njega su gledali kao nacionalistu iz Srbije, pa je za njega dolaskom u zatvor otpočeo pakao.

- Sa zatvorenicima sam imao dobar odnos. Ali sam imao problem što sam Srbin - kaže naš sagovornik.

Posle mesec dana, Z.S. je iz ćelije izvela policija, pod izgovorom da „širi srpstvo“.

- Tada su me istukli i rekli da sam srpski nacionalista, što sam rekao da nije istina. Oni su veoma kivni na nas. Među tim ljudima sa kojima sam bio u prvoj sobi bilo je ljudi iz rata, a sa njima nisam imao nikakav problem. Policija je to sve iskoristila da me proglasi nacionalistom kako bi me prebacila u drugu sobu - objašnjava naš sagovornik.

On dolazi u drugu sobu, ali straža je odredila čoveka među zatvorenicima da se pobrine za njega u ćeliji.

Printscreen

- Odredili su jednog čoveka koji bi reagovao ako pomenem Srbiju - priseća se Z. S.

Kako kaže naš sagovornik, u zatvoru je imao samo osnovne uslove za život.

- Imao sam pravo na to da mi pošalju novac. To je učinila moja porodica. Ali na moja pitanja koja sam upućivao upravi, uvek je stizao isti odgovor da nisu poslali novac. Nisam mogao da plaćam u kantini, nisam mogao da kupujem sredstva za higijenu. Na kraju sam saznao od advokata da je novac mesecima bio na računu zatvora, ali da nisu hteli da mi kažu. Ograničavali su sve što su mogli, i kada sam hteo da zovem telefonom, rekli su mi da nemam para da platim. Onda sam ja seo i pisao pisma, u jednom sam pomenuo da me tuku, na šta su oni došli i rekli da to ne mogu da pošalju i da napišem novo. Kada je jedan zatvorenik izlazio, ja sam mu dao pismo, on ga je stavio u džep i poslao mojoj porodici. Tada me opet premeštaju u drugu sobu, u kojoj sam se zadržao do izlaska - rekao je na kraju razgovora.

Kako kaže naš sagovornik, on se odlučio da ispriča svoju priču iz razloga kako bi poslao poruku ostalima da nema lake zarade i da sve to sa sobom nosi određene probleme i da se život lako može preokrenuti u pakao. U međuvremenu Z. S. je dok je izdržavao kaznu u zatvoru preminula mu je majka, a nakon toga ga je ostavila supruga. Kada je izašao, porodica ga je stavila po strani zbog njegovih problema. Naš sagovornik kaže da danas živi normalno, a ova priča mu je, kako kaže, tektonski izmenila čitav život.

Autor: Mihajlo Žilović

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI