TURISTI SU "TEGLA MEDA" ZA DŽEPAROŠE Zlatka su ojadili usred Beograda, evo kako da ne prođete kao on
Poslednja stvar koja vam je na umu pre polaska na dugo čekani odmor jeste da vas neko može odžepariti i to pre samog polaska na more. Mesta okupljanja putnika prava su "tegla meda" za vešte prsti lopova koji velikom brzinom otvaraju rančeve i torbe po ustaljenom šablonu.
Kako se ponašaju džeparoši?
Tokom gužvi oni se jednostavno ubace među putnike, obično sa naočarima za sunce, kapama ili kačketima. Prema rečima onih koji su imali posla sa njima i kao žrtve i kao svedoci, njihovo ponašanje ide od energično bučnog do neupadljivog.
U prvoj kategoriji oni se motaju ispred autobusa, praveći buku, stalno zapitkuju i idu oko okupljenih ljudi. Kada procene ko im je najlakša žrtva, da li zbog činjenice da se novčanik sa novcem nalazi unutar ranca "na izvolte" ili u torbi koja nije zatvorena, napadaju.
Novčanike bacaju u đubre
Oni "tihi i neprimetni" uglavnom idu oko okupljenih putnika sa rancem na leđima, gurajući se tokom pakovanja ili tokom obraćanja vođe puta. Epilog je nažalost isti, vaš novčanik se nalazi u tuđim rukama.
Ova grupa džeparoša operiše decenijama na beogradskim polazištima i vrlo je bahata, a navodno i sklona fizičkim obračunima u slučaju da pokušate da im stanete na put, bilo kao putnik ili turistički radnik.
Nakon što pokupe plen, ispražnjeni novčanici se bacaju. U slučaju da ne završe u kanti ili kontejneru, kao što je bio primer kod Zlatka Lebarovića, novčanike ostavljaju na betonu ili travi u blizini samih polazišta, te oštećeni imaju veću šansu da povrate makar dokumente.
Koriste nepažnju
Ono što je u celoj priči najgore jeste saznanje da ste odžepareni koje neke osvesti tek na granici sa zemljama regiona. Ipak, vreći je procenat onih koji to saznaju ubrzo ili makar na prvoj pauzi, te nisu osuđeni na stres suočavanja sa istinom da su ostali bez svega na stranoj teritoriji.
Direktorom YUTE, Aleksandar Seničić objasnio je "modus operandi" džeparoša, kao i činjenicu da smo iz njihovog ugla stalno glineni golubovi.
- Agencije se trude da tokom ulaska u autobus prilikom putovanja mogu da uđu samo putnici sa vaučerom kojima je putovanje obezbeđeno. Međutim, znamo svi da prvo ne postoji zvaničan parking sa koga polaze putnici i tu više nemate kontrolu ko se nalazi oko autobusa. Dakle, ima jako puno nepoznatog sveta, ne znate da li su oko vas nečiji rođaci ili prijatelji koji nekoga prate, plus, imate one koji prodaju pića ili neku robu. Nažalost, pod tom maskom se trudu da nađu momenat kada popusti koncentracija vama, vodiču ili vozaču autobusa. Ako izađete da popušite cigaru, protegnete noge, vodite računa da ne ostavljate ništa vredno na vidljivom mestu. - rekao je Seničić za Blic.
Kako da nosite novac i dokumenta tokom putovanja?
Ono što je istakao kao najbitnije jeste lična obazrivost i jedan od načina da se predupredi moguća krađa i to u vidu odgovarajućeg nošenja dokumenata i novca.
- Takođe, bitno je da lične stvari imate uz sebe, da su na vidljivom mestu, da ne može to neko da vam uzme iz zadnjeg džepa. Jednostavno, moramo da se ponašamo obazrivo baš kao i u svakodnevnm životu. Postoje određene torbice koje se nose oko vrata, i to je najbolje rešenje da nosite novac i lična dokumenta prilikom putovanja. Jer teško neko da može da vas pokrade kad vam je novčanik na grudima. - objašnjava direktor YUTE.
Problem sa džeparenjem i lopovima nije problem samo u Srbiji, već generalno postoji svuda u svetu gde se kreće veliki broj turista.
-Problem sa krađom se ne dešava samo u Srbiji, to se dešava u Barseloni, Veneciji, Beču, dakle svuda gde je velika koncentracija turista. Ako gledamo neku statistiku, nema je, ali možemo da kažemo da se radi o nekoliko stotina ljudi, što je kad pogledamo broj od nekoliko stotina hiljada ljudi, nije neki procenat. Međutim, za osobu koja je pokradena to je najveći problem u tom trenutku, bilo da se radi o džeparenju, obijanju automobila ili otuđenju automobila, što je i razumljivo - rekao je Seničić.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
alo.rs/zenskimagazin/Lj.Č.
Komentari (0)