NA DANAŠNJI DAN SRBIJU ZADESILA DVA MASAKRA U Jabukovcu i Leskovcu ubijeno 16 ljudi
Dva do tada nezapamćena masakra dogodila su se na današnji dan u Srbiji, i to jedan pre 22 godine u Leskovcu, a drugi pet godina kasnije u Jabukovcu. U oba zločina ukupno je ubijeno čak 16 ljudi, a šestoro je teže i lakše ranjeno.
Dragan Čedić iz Leskovca, hicima iz automatske puške, u noći između 27. i 28. jula 2002, godine, ubio je sedam osoba, a ranio četiri. Razočaran u bivšu suprugu, koja ga je ostavila, Čedić je krenuo u osvetu i svoj krvavi pohod. Za samo 25 minuta Dragan je na tri lokacije počinio masakr. Potom je pobegao, da bi posle 40 dana bilo nađeno i njegovo beživotno telo, a obdukcija je pokazala da je presudio sam sebi.
Do tog momenta tihi momak iz komšiluka Dragan (32), koga su svi od milošte zvali Čeda, ubio je svoju suprugu Biljanu (28), sa kojom je bio pred razvodom, njene sestre Ivanu Kalčić (30) i Jelenu Zdravković (25), zeta Bobana Zdravkovića (24), zatim drugaricu Jelenu Zlatković (30), tetku po majci Biserku Ristić (48) i prijatelja Nenada Lukića (30).
Naoružan automatskom puškom kalibra 7,62 milimetra, Čedić je pet munuta pre ponoći upao u bilijar-klub "Sedam", glasno pozvao Nenada Lukića, a kad se ovaj pojavio, pokosio ga je rafalom i pobegao. Pretpostatvljalo se da je Lukić bio u vezi sa Biljanom. Meci su pogodili i vlasnika kluba Slavoljuba Kržalića (37), koji se oporavio posle operacije u leskovačkoj bolnici.
- Sve se desilo vrtoglavom bzinom, za nekoliko sekundi. Pozvao je Lukića i sa ulaznih vrata počeo sumanuto da puca, a potom je pobegao - ispričao je novinarima kasnije Kržalić.
Ubio sedmoro jer ga je supruga ostavila
Kad se uverio da je Lukić mrtav, Čedić se "vartburgom" uputio ka svojoj supruzi sa kojom je bio pred razvodom. Ona je više od godinu dana živela sa ćerkicom u kući svojih roditelja u Podvorcu.
Čedić je došao ispred kuće i pozvonio na vrata. Čuo se Biljanin glas: "Evo Čede", a to je, kako su ispričali očevici, bilo poslednje što je izgovorila. Začuo se pucanj, a onda više rafala.
Biljanine sestre Ivana Kalčić, koja je sa osmomesečnom bebom Nađom tog dana stigla iz Požarevca, i Jelena, koja je sa mužem Bobanom Zdravkovićem živela u toj kući, ubijene su na pragu trpezarije. Bobana je takođe ubio na licu mesta.
Na meti Čedića našle su se i dve Jelenine školska drugarice i komšinica koje su došle da se vide s njom. Ubijena je Jelena Zlatković, profesorka srpskog jezika i književnosti u Srednjoj tekstilnoj školi u Leskovcu. Komšinica Maja Bojković lakše je ranjena, pošto je metak okrznuo ispod desne mišice. U kući se te kobne noći nalazio i Aleksandar Marinković, koga ubica, srećom, nije otkrio, jer je bio u susednoj prostoriji.
Posle zločina, prema kazivanju komšija, ponovo je seo u "vartburg" i otišao samo 400 metara dalje, do tetke po majci ubijenih sestara. Ni tamo nije imao milosti. Upao je u kuću i ubio Biserku Ristić, službenicu u opštini, a teško ranio njenog supruga Blagoja (51) i sina jedinca Đorđa (16), koji je pogođen u stomak. Blagoje Ristić ranjen je u levu ruku, ali se njegovo stanje iskomplikovalo zbog oštećenja arterije, pa je operisan u Nišu.
Nezvanično se moglo čuti da se motiv stravičnog masakra krije u činjenici da Čedić nije mogao da prežali to što ga je Biljana ostavila i započela vezu sa Nenadom Lukićem, koji se prvi našao na nišanu ubice.
Posle krvavog pira, Čedić je nestao bez traga. Sedmostrukog ubicu danima su tražili po čitavom Jablaničkom okrugu, a lokalnoj policiji u pomoć su pritekle i specijalne jedinice iz Beograda.
Četrdeset dana posle zločina rešena je misterija Draganovog nestanka. Njegovo beživotno telo pronađeno je u ataru leskovačkog sela Donja Jajina, u jarku pored puta dubokom dva metra. Telo su našli meštani koji su kosili livadu. U policijskom izveštaju navedeno je da je Čedić na sebi imao zelenu majicu sa žutim aplikacijama i teget trenerku. Na grudima je stajala automatska puška, a pola metra dalje nađeni su bomba "kašikara" i pištolj. Čedić je sam sebi presudio.
Devetoro ubio zbog crne magije
Masovni ubica Nikola Radosavljević (53), pre 17 godina ubio je devetoro meštana u selu Jabukovac kod Negotina. On je 27. jula 2007. godine počinio jedan od najstrašnijih zločina u Srbiji, kada je iz lovačke puške pucao na komšije, a samo dvoje od 11 njegovih žrtava je uspelo da preživi krvavi pir. Crni Kole, kako su ga meštani kasnije nazvali, pobio je devotoro nedužnih ljudi s namerom da ubije svoju taštu Aniku Čogrić, koja je bila njegova deveta žrtva.
Nikola je tog kobnog julskog dana pobio sve koji su mu se našli na putu do kuće Anike Čogrić, svoje komšije i prijatelje, Veljka Đorđevića (59), njegovu taštu Marinu Kutkuregović (70) i Veljkovog sina Dragana Đorđevića (22), Draginju (55) i Branislava (57) Borongića, Srđana Badžikića (15), Branislava Badejevića (30), Persu Banković (37) i Aniku Čogrić. Neverovatnu sreću imali su tada Siniša Badžikić (38), otac ubijenog dečaka Srđana, i Vanuca Badejević (70), koji su teško ranjeni.
U Anikinoj kući, međutim, Nikola nije tražio nju, već svoju snaju, koja nije bila tamo. On nije dovršio ono što je započeo, jer je "glavna žrtva" trebalo da bude Nikolina snaja, a ne tašta, kako su svi mislili. On je zato držao Aniku neku vreme kao taoca, misleći da će se snaja pojaviti. Kad je video da se to neće desiti, ubio ju je . Verovao je da će njenim ubistvom prekinuti magiju koju su izvodile, ali je bio ubeđen da ga je "omađijala" baš snaja, a ne Anika.
Nikola je toj snaji i ranije pretio. Rekao joj je da kupi sveće, jer se neće vratiti tamo odakle je došla. Bio je opsednut time da skine sa sebe crnu magiju, da se "očisti". Silne je pare davao. On je bio dobar majstor, čovek od reči, pošten, a dobro je zarađivao i lepo su živeli. Celo selo je, onako između sebe, pričalo da mu ženina majka i snaja rade o glavi crnom magijom, ali niko nije smeo to i da tvrdi da ne bi i oni prošli kao Nikola.
Radosavljević se, nakon svađe sa suprugom koju je pretukao i pokušaja samoubistva skokom u bunar, odlučio na ubilački pohod. Posle masakra, uhapšen je na seoskom groblju oko pola dva ujutru.
Posle krvavog pira, Radosavljević je proglašen neuračunljivim, nakon što su veštaci konstatovali da boluje od trajne duševne bolesti. On je bio lečen u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, pošto je utvrđeno da boluje od akutne paranoidne psihoze. Kasnije je prebačen u Specijalnu bolnicu za psihijatrijske bolesti “Gornja Toponica” nedaleko od Niša, gde se leči.
Već dugo niko iz porodice nije posetio Radosavljevića, koji i dalje nije svestan onoga što je uradio pre 16 godina. Takođe, Nikolin otac Petar, koji ga je jedini povremeno zvao telefonom, umro je pre četiri godine.
BONUS VIDEO:
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)