"DA MI JE BAR PRVO UBIO ĆERKU DA NE GLEDA MRTVE SINOVE" Godišnjica tragedije na Cetinju - vreme za porodice još uvek stoji

Borilović je svoj krvavi pir započeo 12. avgusta u popodnevnim časovima. Nekoliko dana pre zločina odveo je ženu i decu na more, a on se vratio na Cetinje.

U masakru na Cetinju su ubijena dva brata - Marko (7) i Mašan (11), njihova majka Nataša Martinović (35), Rajko Drecun (56), njegovi roditelji Danica (74) i Dimitrije (81), rođene sestre Aleksandra (52) i Danijela Radunović (51), Goran Đurišić (54) i Milan Martinović (37). Povrede su zadobili Filip Đurković, Aleksandar Drecun, Slavica Zvicer, Mileva Ramadanović, Darinka Čelebić i policajac Ljubiša Maksimović.

Kako su pisali crnogorski mediji, u razmeni vatre je ranjen policijski službenik, dok je Borilović neutralisan. Crnogorska policija je tada ispalila pet hitaca od kojih je jedan bio smrtonosan. 

- Marka i Mašana im nikada neću oprostiti. Treba mi samo istina, laž mi ne može ublažiti bol. Zaklela sam se na grobu moje dece da ću isterati pravdu, dok ne umrem ispred neke institucije. Samo da su bili ljudi i da su rekli istinu. Osim tužiteljke Andrijane Nastić, koja je bila junak tog dana, niko se od nadležnih nije udostojio da izađe i obrati se porodicama stradalih - kaže za Pobjedu Vesna Pejović, majka i baka Nataše, Mašana i Marka Martinovića.

 

- Ovaj crveni je Markov meda. Držimo ga u spavaćoj sobi, grlimo ga i ljubimo, umesto da grlimo i ljubimo njega i brata mu Mašana. Nataša je i nešto videla od života, a njih dvojica su tek bili oči otvorili. Sad je dve godine našeg neživljenja  - kaže Vesna i zatvara oči, ali suze i jecaji ne staju.

Osmogodišnji Marko Martinović, koji je bio tek proslavio rođendan, njegov tri godine stariji brat Mašan i majka im Nataša (35) su prve žrtve monstruma.

Te večeri život je za njih stao. Od tada je prošao 731 dan, a za preživljavanje svakog trebalo je mnogo snage. Nema dana da Vesna mislima ne uđe u krvnikovu kuću i pokuša da rekonstruiše kako se sve desilo, da oseti Markovu dečju neustrašivost, Mašanovu nemoć i strah kada je shvatio da je pred njim beskrupulozni ubica, Natašin očaj i majčinsko prepuklo srce...

Youtube Printscreen

- On je podlo i podmuklo krenuo na moju decu. Da je prvo ubio nju, lakše bi mi bilo. Teže su mi njene muke jer ih je videla obojicu mrtve. Njoj je prvo srce puklo - kaže Vesna.

Komšinica, koja se i sama našla na meti Borilovića, ali je preživela njegov krvavi pir, bila je očevidac stradanja dečaka i njihove majke.

Mašanov vrisak skrenuo joj je pogled ka terasi stana u kojem su Martinovići privremeno živeli.

Jedanaestogodišnjak je u vešu i mokar nakon tuširanja istrčao iz kuće, a za njim je izašao Borilović.

Printscreen

Nemajući kud da pobegne Mašan je počeo da moli za život. Kleknuo je na kolena ispred ubice i kroz krik molio: ,,Čiko Vučko, nemojte me ubiti, brata ste mi ubili“.

Nem na dečju molbu, monstrum je zgrabio Mašana i ubacio ga u kuću preko mrtvog brata. Natašini pokušaji da otme pušku ubici i spasi bar starijeg sina nisu uspeli. Ubio je Mašana, a potom Nataši pucao u glavu.

Pošto ih je ostavio bez života, Borilović je izašao iz kuće i počeo da uzvikuje iz sveg glasa: ,,Nema više lepote, nema više fudbala, nema više šetnje“.

Posle toga nastavio je krvavi pir upadajući komšijama u kuće i ubijajući ih dok su sedeli ili odmarali…U narednih 45 minuta, u ukupno 80 metara razdaljine od njegove kuće, posejao je smrt, ubio je još sedam ljudi i ranio šestoro…

(Pobjeda)

BONUS VIDEO

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI