HARAO BEOGRADOM I ZA SOBOM OSTAVLJAO LEŠEVE Stole je bio najmasovniji serijski ubica na Balkanu

Trifunović je, prema rečima svedoka, bio i brutalniji od “kolege” iz Londona jer se na spisku njegovih žrtava nalazi od 14 do 60 ljudi. Mrzeo je žene, naročito prostitutke, a osim po broju ljudi koje je usmrtio, izdvajao se i po načinu na koji je to radio.

Navodno je ukrao periku, garderobu, lažne brkove i bradu od čuvenog srpskog glumca Milivoja Mavida Popovića i tako zamaskiran terorisao Beograđane. Izvori navode da bi pre nego što usmrti ženu recitovao Balzaka, čiji je bio veliki obožavalac. Osim Balzaka, njegov veliki idol je bio Džek Trbosek. Skupljao je sve tekstove na srpskom o njemu i na sve načine je pokušavao da ga nadmaši po broju žrtava, a neki tvrde da jeste.

 

 

Prvo seksualno nasilje je izvršio u petnaestoj godini u Merošini pored Niša, a njegova žrtva je imala samo dvanaest godina. Da ne bi pukla bruka, njegova majka, koja se u međuvremenu razvela, rešila je da se sa sinom preseli u Beograd.

Kao učenik srednje građevinske škole, Trifunović je sopstvene bolesne nagone zadovoljavao u prepunim tramvajima time što je devojke hvatao za grudi i stražnjicu. Neposredno pred početak Drugog svetskog rata, u večernjim satima, predstavljao je strah i trepet za parove koji su ljubavisali po beogradskim parkovima.

Posle višečasovnog praćenja prvo bi im se nečujno prikradao, da bi potom gvozdenom šipkom onesvešćivao mladiće, a njihove devojke silovao.

Navodi se da je prva njegova žrtva ubijena 1948. u Cvijićevoj ulici u Beogradu, u kojoj je pronađen leš zadavljene i silovane žene sa rascepanom garderobom.

Ubistvo je izvršio  31. januara  oko 21 čas. U službenoj belešci operativac za krvne delikte zapisao je: "Dana 1. februara 1948. godine nađen je ženski leš u jednom od nedovršenih paviljona u Cvijićevoj ulici. Ustanovili smo da je žena stara oko 33 godine. Na njoj je pocepano rublje. Žrtva je najpre silovana, a zatim zadavljena, što tragovi na vratu jasno pokazuju. Po zgrčenim rukama i povredama na njima da se zaključiti da se između žrtve i ubice vodila očajnička borba..."

Dvadeset dana kasnije, Stole je masakrirao 22-godišnju Slavicu Trifunović. Ona je bila prvo silovana, pa zadavljena.

Na meti srpskog Džeka Trboseka, osim prostitutki, bili su i ljubavni parovi. Navodi se da je najpre muškarce onesvešćivao raznim predmetima, a zatim je žene silovao i ubijao.

- Opsednut Džekom Trbosekom i Onoreom de Balzakom, pre nego što bi ubio svoju žrtvu čitao bi joj prozu. Jedna od devojaka koja je preživela napad ispričala je policiji za to, naglasivši da je Trifunović ponavljao “da ljudi danas nemaju uho za poeziju i prozu “- pisali su mediji.

U proleće i leto 1948. ubistva su učestala. Među građanima je Stole u međuvremenu prozvan "fantom". Najradije je harao po Zvezdarskoj šumi. Islednici su bili očajni jer su zločini delovali nemotivisano, što je istragu otežavalo i usporavalo. Samo tokom te 1948. godine u Beogradu je registrovano 14 ubistava devojaka za koje je ustanovljeno da ih je Stole počinio.

Ipak, Miodrag - Stole Trifunović dopao je šaka operativcima nekadašnje Ozne kada je počeo da napada muškarce - svoje ortake s kojima je pljačkao diplomatske magacine, prodavnice i kuće. Fatalnu grešku napravio je prilikom podmetanja požara u bifeu "Zlatno burence" na Zvezdari. On je od prijatelja s kojima je krao i preprodavao robu čuo da je šef kafane prijavio policiji ukradenu robu koju je čuvao u skladištu. Trifunović je odlučio da ga zbog toga kazni, ali je zaboravio da s kante u kojoj je bio benzin ukloni svoje otiske prstiju.

Kada je uhapšen, vrlo brzo se ispostavilo da je upravo Stole Trifunović taj "mirni, tihi i dobri muž" kojeg je supruga, sestra ubijene Slavice, često zlostavljala, a komšije molile da u kasnijim večernjim satima doprati žensku čeljad do kuće da ne bi "nabasale na tog užasnog manijaka"! Posle hapšenja, kada je saznala za zločine koje je njen muž počinio, Seka je podnela zahtev za razvod braka. Začuđenim islednicima je rekla da ga je tukla jer je u krevetu bio nikakav!

Na saslušanju je Stole cinično govorio da mu je nemačka okupacija donela slobodu. Umesto da bude u zatvoru, niko ga nije proganjao zbog silovanja koje je činio u okolini Niša i ubistava u "Toponici". Operativcima za krvne delikte ispričao je da je u duševnoj bolnici čekao da pacijenti utonu u san, a potom ih davio kako bi prisvajao njihova sledovanja cigareta i hrane, koja je potom delio sa sadistički nastrojenim bolničarima. Ta ubistva nikoga nisu zanimala. Svi lekarski izveštaji bili su identični: "Bolesnik je umro u snu od srčanog ili moždanog udara".

Ostalo je nerazjašnjeno da li je broj od 60 zločina s kojima se hvalio pred islednicima plod njegove bolesne mašte ili je stvaran. Najveći serijski ubica sa ovih prostora sam je sebi presudio. U istražnom zatvoru je iz kreveta iščupao dve gvozdene šipke. Oko vrha jedne uvio je deo čaršava i nabio je sebi u usta, a drugom šipkom je sebi probio srce.

BONUS VIDEO: 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI