KOSTA NAPAMET NAUČIO TEKST Čitao pravnu literaturu i spremao alibi mesecima? Ovo se krije iza iskaza dečaka koji je počinio masakr

Dečak Kosta K. (15), koji je 3. maja prošle godine u OŠ „Vladislav Ribnikar“ počinio masakr, u utorak je stao pred govornicu Specijalnog suda i svedočio u slučaju koji se vodi protiv njegove majke i oca. Dečak nijednog trenutka nije ni pogledao svoje roditelje, iako se nalazio na svega nekoliko metara od njih, niti je pokazao kao dete imalo emocija - čak je svojim, najverovatnije unapred smišljenim iskazom, svu krivicu svalio na majku i oca!

Ispred Koste K. u sudnici sedelo je sudsko veće, dok su iza njega bili njegovi okrivljeni roditelji Miljana i Vladimir Kecmanović. Oni su sedeli na optuženičkoj klupi iza neprobojnog stakla. Dok je pričao, dečak ubica nije nijednom pogledao u pravcu roditelja, a kada je pričao o njima bio je hladan i rezervisan, bez ikakvih emocija. Iskaz je davao gotovo četiri sata. Iza roditelja dečaka ubice, odvojene staklom, sedele su porodice ubijene dece. Oni su suđenje pratili iz posebne prostorije.

Kako je za Alo! ispričala psihološkinja Snežana Repac, njegovo svedočenje deluje naučeno jer, kako kaže, on je shvatio da krivicu može da svali na roditelje, ali da mu to ipak neće proći.

- Kažu svi da je on hladnokrvno smišljao zločin, pa po toj logici, ako je to planirao, možda je ovo svedočenje naučio i proračunao šta je socijalno prihvatljivo da kaže na suđenju roditeljima. Ako se setimo da je tog dana čak gazio i preko te dece, znači da to njega nije doticalo, da je on skroz emotivno otcepljen. Tako i svedoči - kaže za Alo! Snežana Repac i dodaje:

- Nedostatak empatije može biti u vezi sa nekom traumom koju možda nosi u sebi, koja je otcepila njegov emotivni deo, a da on sa time nije želeo da se suoči. Zato tako priča i ponaša se kao da ne shvata težinu tih žrtava. Na taj način on se posle obraća svojim roditeljima, ni ne gleda ih. Ničije emocije, ničiji bol ga ne dotiču, što može da govori da je bio psihološki zaleđen usled nekih iskustava koje je doživeo. Mi ne znamo da li je pored porodice i škole postojao još neki faktor koji je uslovio takvo njegovo ponašanje. Možda je on zbog društvenih mreža i iskustva s njima postao takav. Znamo da je išao na sajtove o oružju. Iz profesionalnog iskustva možemo se prisetiti da su deca tog uzrasta prvobitno osećajna i da krivicu pripisuju češće sebi nego roditeljima. Manipulativni pojedinci kada od sebe hoće da naprave žrtvu, prenose odgovornost za svoje ponašanje na svoje roditelje. Oni tek kasnije u nekim adolescentskim godinama razviju ispravan osećaj objektivnosti, ali manipulacija se još više razvija ako nema usvojenih moralnih načela. Tinejdžeri, kada shvate moć manipulacije, često se time služe. On je u tom uzrastu kada se manipuliše! Ovde vidimo da krivicu prebacuje na roditelje i navodi neke opšte stvari koje su socijalno prihvatljive. Njegovi navodi deluju kao iz literature, ne znamo gde ju je čitao, ili zapamtio, ima stručnog povezivanja koje dete ne može da zna. Možda je to pročitao negde, pa je probao da nađe alibi - objašnjava naša sagovornica.

Kako kaže psihološkinja, ono što smo u utorak mogli da čujemo da se dešavalo u sudu mnogo govori o ličnosti dečaka. On je smatrao da će takvim svedočenjem izazvati razne reakcije.

- S druge strane, on je mnogo toga rekao o sebi. Misleći da će time da svali krivicu na roditelje, on je pokušao da navede na razna mišljenja i osećanja. Kada dete tako postupa, ono to radi namerno. On je instruisan bio i ranije, koliko znamo, a pošto vlada činjenicom da se zna da nije imao 14 godina i da ne može da bude krivično odgovoran, pokušava sebe da prikaže u svetlu žrtve, ali nedovoljno da bi to bilo pouzdano, da bi se uzelo u obzir kao dokaz. Mi znamo da je on razgovarao sa svojim roditeljima ranije, ali ne znamo ništa podrobnije o tom odnosu. Ovako kao da se sveti njima u svoju korist, ali zapravo na svoju štetu. On se svime manipulativno rukovodi. On je više sebi naštetio, jer je dodatno povredio pred svima svoje roditelje, a i poslao poruku društvu da ne oseća krivicu ni kajanje. Sve što je juče rekao bilo je s namerom da zaštiti sebe - pojašnjava sagovornica.

Snežana Repac kaže da je dečakovo ponašanje u sudnici jako čudno.

- Njegovo ponašanje je delovalo bezosećajno i beskrupulozno, čudno, barem na osnovu onoga što je preneto u medijima. On nije tako mali da smatra da su roditelji krivi baš za sve. Deluje mi da je taj deo njegovog svedočenja naučen. On se sa tim saživeo, nije ni makac promenio svoje razmišljanje. Ako je imao literaturu (psihološku), on je mogao da pročita, pa da se nekako pripremi. On je tačno notirao odgovornost roditelja kroz zakonsku formu, a onda kroz konkretan primer navodi: „Mama je vikala na mene“. Znao je da neće biti krivično odgovoran. Mislim da su njegovi roditelji bili popustljivi prema njemu. On nije ništa rekao o svojim unutrašnjim zbivanjima - zaključuje Repac.

Podsetimo, Miljana i Vladimir Kecmanović su na prethodnim suđenjima iznosili odbranu i negirali krivicu. Suđenje je zatvoreno za javnost zbog zaštite interesa maloletnih žrtava.

Otac dečaka optužen je da je izvršio krivično delo - teško delo protiv opšte sigurnosti jer je dete od 13 godina vodio u streljanu i učio da puca, kao i da nije adekvatno čuvao oružje u kući.

Majka Miljana Kecmanović je optužena jer je njen DNK pronađen na jednoj čauri u učionici u kojoj je masakr počinjen. Dečak u vreme izvršenja ovog zločina nije imao navršenih 14 godina, pa samim tim nije krivično odgovoran. On je ispričao da je pucao na svoje drugare iz dva očeva pištolja koja je uzeo 1. maja. Dodao je da je ih je potom kobnog dana stavio u svoj ranac, otišao u školu i tokom prvog časa ubio 10 osoba i ranio još petoro dece i nastavnicu istorije.

BONUS VIDEO: 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI