VRTOGLAVI USPON I NESLAVAN KRAJ DUŠANA SPASOJEVIĆA Sazidao imperiju u Šilerovoj, ubijen jer je mnogo znao!

Rođen je 10. jula 1968. godine u selu Retkocer, opštini Medveđa. Otac Milovan bio je rudar, a majka Stanka domaćica.

Dušan je završio trogodišnju školu učenika u privredi, a još dok je bio dečak postao je prijatelj sa Miletom Lukovićem Kumom. Ubrzo su obojica napustili rodna mesta, a Spasojević je otišao u Beograd.

Spasojević se u Beogradu našao 1989. godine i u to vreme je igrao fudbal. S obzirom da mu fudbalska karijera u Beogradu nije išla, otišao je u Nemačku i tamo pokušao da uspe u fudbalu.

Ipak, ni tamo nije imao sreće, pa se vratio u Beograd i počeo da živi sa tadašnjom devojkom Tatjanom - Tanjom, koju je kasnije oženio i sa njom dobio ćerku.

Foto: Alo/ilustracija

Kum na venčanju mu je bio Mile Luković, koga je Dušan pozvao u Beograd, gde su počeli svoju kriminalnu karijeru. U početku su obijali automobile i vraćali ih za otkup. Pored toga, krenuli su i da prodaju drogu, kao sitni dileri.

Navodno je Spasojević uzimao drogu od Albanaca, sa kojima je imao dobre veze iz Medveđe. Spasojević i Mile Luković su ubrzo postali bliski sa Ljubišom Buhom Čumetom i njegovim surčinskim klanom, i krenuli su da rade za njega stare poslove: otimaju automobile i prodaju drogu, ali u mnogo većoj meri.

Pretpostavlja se da je zemunski klan formiran 1996. (tada se dogodilo prvo ubistvo koje je naredio Spasojević) ili godinu dana kasnije (tada se dogodila prva otmica koju je naredio Spasojević). Spasojević je bio vođa te grupe, a Luković njegova desna ruka i zamenik.

Delovali su dobro i vršili stare poslove: krađa automobila i trgovina narkoticima, a imali su i znatno više članova nego na početku: Miloš Simović, Aleksandar Simović, Vladimir Milisavljević, Sretko Kalinić i braća Krsmanović.

EPA/Drago_Vejnovic

 

Ipak, prekretnica u usponu zemunskog klana bila je smrt Željka Ražnatovića Arkana 15. januara 2000. godine.

 

Spasojević je ubrzo stupio u kontakt sa Miloradom Ulemekom Legijom, Arkanovim kumom i saborcem, a takođe i komandantom Jedinice za specijalne operacije (JSO). Ubrzo nakon Arkanovog ubistva, Dušan Spasojević i Legija krenuli su da prave „spisak“ odgovornih za atentat na Ražnatovića, u vidu „osvete“.

Legija je dao Dušanu i njegovoj ekipi oružje i tada počinje serija mafijaških ubistva za koje je odgovoran zemunski klan, pod komandom Dušana Spasojevića i Milorada Ulemeka Legije. Neki od kriminalaca koji su stradali od ruke „zemunaca“ bili su: Branislav Lainović Dugi, Zoran Uskoković Skole, Zoran Davidović Ćanda, Radoslav Trlajić Bata Trlaja, Jovan Guzijan Cuner, braća Fiškali i mnogi drugi.

Masanori Jošida

Ljubiša Buha Čume je u to vreme odlučio da prestane sa kriminalnim poslovima i odlučio da radi legalno. U to vreme, Spasojević i Luković su i dalje radili za njega, ali je Spasojević imao i svoju malu grupu kriminalaca.

Kako je vreme odmicalo, Buha i Spasojević su se totalno razdvojili i čak postati neprijatelji. Ubrzo, Dušan je kupio plac u Šilerovoj i tu je krenuo da gradi dve vile sa bazenima u koje su se uselili on i Mile Luković. Tada su već imali svoju grupu članova - zemunski klan, s obzirom da je osnovan u Zemunu.

Pored Spasojevića i Lukovića, neki od prvih članova zemunskog klana bili su: Nikola Bajić, Milan Jurišić Jure, Marko Petrović, Željko Mihailović i Ninoslav Konstantinović.

Osim krađe automobila, trgovinom narkoticima, atentatima, reketiranjem, kada je već postao moćan mafijaški šef, Dušan Spasojević odlučio je da njegov klan, koji je tada imao preko 200 članova, otima bogate biznismene i vraća ih za ogromnu svotu novca. Neki od otetih u to vreme bili su: Predrag Ranković Peconi, Vuk Bajrušević, Dragoslav Vuković, Miroslav Mišković, Milija Babović...

Prema zvaničnoj verziji, Dušan Spasojević i Milorad Ulemek Legija početkom 2003. godine, na vrhuncu moći, odlučili su da da ubiju tadašnjeg predsednika vlade Republike Srbije - Zorana Đinđića.

Motiv za ovo ubistvo politički nije rasvetljen, ali se veruje da je Spasojević imao koristi jer je Đinđić želeo da pohapsi sve ljude umešane u organizovani kriminal, dok je Ulemek hteo da ubije Đinđića pošto je nameravao da pošalje njega i njegovu jedinicu u Haški tribunal, verovatno zbog pobune.

Alo

Prvi atentat na premijera Zorana Đinđića desio se 21. februara 2003. godine, kada je premijer bio na auto-putu jer je išao u Banja Luku. Vozilo kojim se vozio stalo je u koloni iza kamiona, kojeg je vozio Dejan Milenković Bagzi, pripadnik zemunskog klana. Plan je bio da se još jedan auto približi Đinđićevom i da se on ubije. Ipak, vozač Đinđićevog vozila je zaobišao kamion u kom je bio Bagzi, i atentat je prošao neuspešno.

Nakon ubistva premijera i početka policijske operacije, Spasojević i Luković su pobegli iz Šilerove, koja je samo dan nakon Đinđićevog ubistva srušena. Dušan Spasojević i Mile Luković krili su se sve do 27. marta 2003. godine, kada ih je policija pronašla i usmrtila. 

Prema zvaničnoj verziji, pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) dobili su dojavu da se Spasojević i Kum kriju u jednoj vikendici u Meljaku. Jedinica je odmah otišla tamo, a kada su dvojica muškaraca primećena da izlaze iz kuće, nekoliko puta su upozoreni da stanu, ali su se o to oglušili. Kada su SAJ-evci primetili da je automatska puška uperena prema njima, zapucali su. Prvo je ubijen Spasojević. Zatim su spazili Lukovića kako pokušava da aktivira bombu, pa su i njega likvidirali.

S vođama „zemunaca“ u društvu je bio i Dejan Milenković Bagzi, koji je kasnije postao svedok-saradnik. On je uspeo da pobegne.

Međutim, poznati beogradski advokat i bivši sudija Okružnog suda u Beogradu, Goran Petronijević, ispričao je ranije za medije da su Duća i Kum ubijeni na drugom mestu, a ne na Meljaku, kako kaže zvanična verzija i da su su doneti u dvorište tuđe vikendice na Meljaku.

Naredba za likvidaciju dvojice vođa, istakao je Petronijević, dala je tadašnja demokratska vlast, jer su Duća i Kum bili ključni svedoci u otkrivanju istine o ubistvu premijera Đinđića. 

- Naredbodavci i organizatori ubistva premijera Đinđića nisu želeli da oni živi dočekaju suđenje i da se sazna uloga dela tadašnje vlasti i pojedinih stranih obaveštajnih službi u atentatu na premijera Zorana Đinđića. Otkrivanjem prave istine o ubistvu Spasojevića i Lukovića moglo bi da bude početak razotkrivanja prave istine o atentatu na Zorana Đinđića - ispričao on svojevremeno.

FOTO TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC/ bg

Dugogodišnji sudija i advokat napominjao je da su Spasojević i Luković uhapšeni, a zatim prebijeni, zbog čega su imali povrede na licu.

-  Zvanična verzija je da su oni pucali na policiju. To je glupost. Oni su tučeni, a pitanje je ko ih je tukao?! Uhapšeni su i mučeni, a onda doneti u Meljak. Kako su imali podlive od prebijanja po licu, ubice su im stavile svežu crvenu boju po licu, pošto se stara krv sasušila, kako bi sakrili zločin i sve maskirali. Verovatno su to veče i ćorcima pucali po dvorištu ili u vazduh kako bi se pomislilo da je u pitanju obračun. Sve to liči na scenario iz lošeg holivudskog filma - rekao je Petronijević ranije za Informer.

On je tada i dodao da je sproveo sopstvenu istragu jer je branio Sašu Pejakovića Peleta, jednog od osuđenih za ubistvo premijera Đinđića, a koji je poslednji video žive Duću  i Kuma.

- Treći dan posle ubistva otišao sam u dvorište vikendice u Meljaku, ali nigde nisam našao tragove borbe i pucnjave. Nije bilo nikakvih čaura niti oštećenja na zidovima kuće, ograde i na stablima. Na travi nije bilo tragova krvi niti bilo kakvog znaka da su se tu dogodila ubistva. Uopšte nije bilo naznaka da su Duća i Kum boravili tamo - kazao je advokat Petronijević.

Dodaje da je sumnjivo i providno da je pored mrtvog Spasojevića pronađen ogroman puškomitraljez, jer je od svedoka čuo da su on i Kum nosili samo pištolje i poluautomatsko oružje. 

- Nema nikakve logike da su prilikom bekstva nosili težak puškomitraljez iz Zemuna do Meljaka. Imali su i torbu sa nekoliko miliona evra, ali ona je nestala posle njihovog ubistva. Obojica su likvidirani kada su od njih saznali gde se nalaze kasete sa snimcima posetilaca Šilerove, kao i gde se nalazi njihov novac - zaključio je tada Petronijević.

Sahrana Dušana Spasojevića  je bila u Brajšoru, opština Medveđa, 1. aprila 2003. godine.

Prema policijskoj verziji događaja, Dušan Spasojević i Mile Luković ubijeni su u četvrtak 27. marta 2003. godine uveče, zbog pružanja otpora hapšenju. Obdukcija je obavljena četiri dana kasnije, 31. marta.

Informer

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI