TRI DANA UOČI SABLJE BIVŠI ZET KOSMAJCA DEPORTOVAN IZ ŠVAJCARSKE Zafirović pre smrti provocirao ubice?

Zafirović je ubijen 26. decembra 2018. u centru Futogu, kada su mu prišla dvojica napadača s fantomkama, dok je sedeo u automobilu „golf 6“ i kroz prozor ispalila više od sedam hitaca, od kojih su ga dva pogodila u glavu. Na mestu zločina nađeno je nekoliko čaura, a kasnije je, u šumi na Kamenjaru u Novom Sadu, nađen zapaljen automobil BMW, za koji se verovalo da je pripadao ubicama i da su tako uništeni tragovi.

On je strahovao da su mu ubice za petama i zbog toga je neposredno pre likvidacije kupio blindirani džip „mercedes“. Međutim, u vreme ubistva nije bio u njemu, već u „golfu 6“, jer je čekao da mu novi auto bude registrovan. Za to vreme je praktično živeo u ilegali u Futogu. Znao je da mu je život ugrožen, a u trenutku likvidacije je na sebi imao pancir prsluk.

On je samo 15 dana pre ubistva za Alo! govorio o upozorenjima policije, bivšem tastu Dragoslavu Kosmajcu, poteri suprotstavljenog klana, blindiranim automobilima i otkrio da nema obezbeđenje.  

Da li je tačno da vas juri suprotstavljeni klan zbog sumnje da ste navodno organizovali ubistvo Radeta Rakonjca, kuma Željka Ražnatovića Arkana? 

- Šuplja je priča da me jure nazovi klanovi! Ne mogu da me jure, kad ja ne bežim! Nebuloza je da me neko juri, jer sam 24 sata u Beogradu. Imam sina iz braka sa ćerkom Dragoslava Kosmajca i ćerkicu iz drugog braka. Sa decom sam često u igraonicama, a sa društvom u kafićima i restoranima. Nemam obezbeđenje, niti vozim blindirane automobile. Kupio sam dva, ali ih ne vozim. Ne nosim pancir, niti idem naoružan pištoljima.

Da li ste se zbog poslova sa drogom sukobili sa pripadnicima škaljarskog i kavačkog klana?

- U životu nisam ležao ni minuta zbog miligrama doge, a kamoli da sam se zbog narkotika sukobio sa ljudima iz tih klanova. Ne opterećujem se pričom o ratu narko-klanova.

Došli smo u posed službene beleške policije u kojoj piše „da treba da povedete računa o svojoj bezbednosti“, zašto vas upozoravaju?

- Zovu me na informativne razgovore kad god se u Beogradu dogodi neko ubistvo. Pošalju mi poziv ili me zaustave u saobraćaju i odvedu u stanicu policije. Pre nekoliko dana sam bio u Beču i po povratku su me četiri sata držali na granici! Izgleda da sam dežurni krivac za mafijaška ubistva. Bilo mi je čudno kad su me posle jednog informativnog razgovora pitali da li imam saznanja da mi je bezbednost, eventualno, ugrožena! Kada sam rekao da mi niko ne preti, niti me juri, rekli su mi „da povedem računa o svojoj bezbednosti“.

Dragoslav Kosmajac, Foto Dejan Briza

Beogradskoj javnosti ste poznati kao bivši muž Kosmajčeve najstarije ćerke?

- Povezivali su me s Kosmajcem čak i posle razvoda s njegovom ćerkom,  iako sam mu bivši zet. Sa njim sam i dan-danas u dobrim odnosima. Odavno imam svoj biznis i ne zavisim ni od koga, ali me i dalje povezuju sa bivšim tastom. On nema dana robije, nikome ni šamar nije udario, dok su mene za protekle četiri godine povezali sa čak osam ubistava. Na kraju svakog informativnog razgovora se ispostavilo da nije bilo osnova za sumnje protiv mene.

Da li ste zahvaljujući bivšem tastu imali zaštitu kriminalnih grupa?

- Jako mi smeta što se uz moje ime uvek vezuje i ime mog bivšeg tasta Dragoslava Kosmajca. Nas dvojica smo u odličnim odnosima i međusobno se jako poštujemo, ali su mi dosadili napisi u medijima o našim familijarnim relacijma.

Bili ste napadnuti 2004. kada ste iz Beograda otišli u Niš da izvadite ličnu kartu. Ko vam je tada radio o glavi?

- Od 2000. godine živim u Beogradu. Očigledno je da su imali dojavu da idem u Niš. Bila su četiri napadača, a trojica su pucala u mene. Ispalili su pet metaka, od kojih su me tri pogodila u stomak, a po jedan u grudi i ruku. Sam sam se odvezao u bolnicu, gde mi je ukazana pomoć. Napadače je poslao jedan pokojni neprijatelj.

Đorđe Zafirović, Foto: privatna arhiva

Kažete, mafija vas ne juri, ali ste bili u bekstvu. Od koga ste bežali i kada?

- Bio sam četiri godine u bekstvu, ali sam to rešio i nisam više na poternici. Nije tačno da sam bio u ilegali zbog navodne potere nekih klanova. Sa 16 sam ubio lokalnog siledžiju pred 500 ljudi, posle svađe koja je izbila u diskoteci u Nišu. Posle presude sam upućen u kazneno-popravni dom u Kruševcu. Pobegao sam 1999. godine, posle dve i po godine boravka u domu. Posle toga sam gotovo četiri godine bio u Švajcarskoj, u bekstvu. Njihova policija me je uhvatila i deportovala u Kruševac, svega tri dana pre početka „Sablje“. Trebalo je da ležim još dve godine, ali su me posle godinu dana odveli u NIš na suđenje, zbog drugog krivičnog dela. Odande sam spektakularno pobegao. Pomoglo mi je 15 drugova, koji su pravili blokadu da me sudski stražari ne uhvate. Izleteo sam sa lisicama na leđima, a napolju me čekao drug na motociklu. Bio je haos, ceo grad je bio blokiran...

Da li ste posle bekstva imali privatno obezbeđenje?

- Dva policajca iz interventne su mi bili drugovi. Nije tačno da su moji roditelji unajmili dva policajca da me čuvaju.

Da li nosite oružje i koliko puta su vas hapsili zbog oružja?

- Pao sam četiri-pet puta zbog pištolja. Nikada u životu neću moći da dobijem dozvolu za legalno posedovanje oružja. Kažnjavan sam jedino zbog oružja i za ubistvo, kao maloletnik.

Da li ste sa grupom Zorana Ajkovića Ajkule krijumčarili kokain, kako su mediji svojevremeno objavljivali?

- Imam legalan biznis, vodim rentakar agenciju. Bavim se uvozom automobila iz inostranstva. Sa kriminalom, posebno onim organizovanim, nemam veze.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI