SVE UROŠEVE REAKCIJE DOK JE SLUŠAO PRESUDU ZA MASAKR Smejao se, igrao prstima, iščuđavao...

Ročište je bilo zakazano za 10 sati, a počelo je sa dvadesetak minuta zakašnjenja. Trajalo je do 11.40 časova.

U publici je sedelo oko 50 ljudi, odnosno ožalošćenih roditelja, najbližih srodnika i novinara.

Ispred njih je neprobojno staklo i prostorija sa klupama, koje su predviđene za optužene. Ispred te prostorije je još jedno neprobojno staklo i sudnica u kojoj sede advokati, tužilac i sudsko veće.

Društvene mreže

Sudska straža je oko 10.25 sati u boks za optužene prvo uvela Radišu Blažića, a onda i Uroša.

Na sebi je imao teksas farmerke, crnu majicu, koja po sebi ima duhove iz crtanih filmova, a preko nje zeleni prsluk. Kosa mu je bila uredno podšišana, a brada sveže obrijana.

Uroš je zaprepastio celu sudnicu jer je ušao podignute glave sa blagim smeškom na licu.

Jedan od roditelja nije mogao to da podnese, pa je viknuo: "Šta se smeješ, ništa nije smešno".

Sudija je tada počela da čita kakve su sve povrede zadobili mladi kojima je Uroš presudio, i to je trajalo skoro sat vremena.

Kad god se pomene neko ime, roditelji te osobe glasno zajecaju. 

Vladimir Marković

Kako javlja naš reporter iz sudnice, Uroš je sve vreme netremice gledao u sudiju, povremeno spuštajući pogled ka zemlji. 

Sudeći po pokretima njegovih ruku, on je pokušavao da prikrije nervozu i nelagodnost, te ih je čas držao prekrštenim ispred sebe, pa bi ih podigao na stomak, a onda i iza sebe. Čak se i poigravao prstima. U nekoliko navrata je ruke spustio pored sebe.

Takođe, u nekoliko navrata je podizao obrve gledajući sudiju, u znak iščuđavanja. Većinu vremena je stajao pogrbljeno, ali mirno.

Kada je sudija počela da čita koje oružje je Uroš posedovao u kući, on se na to opet blago osmehnuo.

Njegov otac Radiša je sve vreme gledao u zemlju pognute glave, držeći skrštene ruke ispred sebe, cupkajući s noge na nogu.

Kada je sudija pročitala da se Uroš osuđuje na 20 godina zatvora, on nije promenio izraz lica, niti je načinio neki pokret telom, ali je nakrivio levu stranu usana u cinični osmeh, kao da se suzdržava da se jače ne nasmeje.

Vladimir Marković

Takođe, kada je čuo da mu je pritvor produžen, počeo je nervozno da tapka rukom po spoljašnjoj strani leve butine.

Njegov otac se, dok je sudija čitala njegove tvrdnje da nije kriv za posedovanje oružja, prekrstio, a jedan očeva u publici je rekao: "Šta se krstiš bre".

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI