SESTRA UBIJENOG DALIBORA OTVORILA DUŠU I REKLA DA JE UROŠ UŠAO NASMEJAN U SUDNICU "Mislim da u tom trenutku oko bih mu izvadila"
Suzana Ranković, sestra ubijenog Dalibora Todorovića je jutros gostovala u "Jutru na Blic" gde je sa suzama u očima ispričala sve što joj je na duši.
- Utisci se još uvek nisu slegli i treba vreme za to. Očekivanja smo imali mnogo veća i mislili smo ipak da ovaj slučaj može nešto da promeni. Mislim, ovo je slučaj koji se ne dešava stalno. I tolika deca su nastradala da je ipak trebalo da bude promenjen zakon u tom da bude doživotna kazna, da se više nikada ovako ne ponovi, da nikom više ne padne na pamet ovako nešto da uradi i da se desi nekome kao nama - rekla je Suzana Ranković u jutarnjem programu "Blic TV".
Niko od porodica žrtava, dodaje, nije očekivao da će se na suđenju čitati obdukcija.
- Pa nikada nisam prisustvovala ovakvim suđenjima i to je za nas bio baš šok. Prvo od početka samog suđenja, a na kraju je bilo i čitanje obdukcije na koje mi nismo bili spremni. Mislim, nismo očekivali, nismo znali da će se čitati. I krenulo je prvo od nastradalih iz Orašja i onda do Dubone. Poslednje čega se sećam je bilo čitanje imena i prezimena mog brata i ja se više ničega ne sećam - jedva je izgovorila Suzana.
Znala je, kaže, da njen brat ima u telu šest metaka, a da je jedan ispao.
- Sedmi je ispao u kombiju ili ga je tata izvadio, ne mogu tačno da se setim šta je tu bilo, ali tamo piše da je šest i ja sam to znala, ali jednostavno detalje, znam da je imao rupu na stomaku, da... Nisam znala da je on iskrvario. On je ipak umro tako što je iskrvario - na ivici suza ispričala je za "Jutro na Blic" Suzana Ranković.
Prema njenim rečima, Uroš Blažić u sudnicu je juče ušao nasmejan.
- On je stajao tako kao da je došao da posmatra neku fudbalsku utakmicu. Ušao je nasmejan. Ja njega sam videla iz profila i vidim mu facu da se smeje. On se smejao na svu muku koja nas je zadesila i svu bol koju nam je ona nanela. On nam se na to smeje - ogorčena je Suzana.
Uhvatila je, kaže, pogled ubice na trenutak.
- Ja sam lično uhvatila njegov pogled jednom. Rekla sam: "I ja ću tvog brata ubiti, pa će i tebe boleti". To sam rekla, ali sad mu ne bih ništa rekla - kazala je Suzana.
Odgovore na brojna pitanja koja ove porodice imaju, nisu dobili.
- Bezvoljno su sve to radili, nekako su sve to brzo hteli da završe. Dobio je 20 godina zbog njegovih godina, pošto je mlađi maloletnik. Inače, za tako nešto treba biti doživotna kazna i treba se uvesti to, ali nažalost kod nas nema pravde - rekla je Suzana.
Prvi susret sa masovnim ubicom
Ova neutešna žena prisetila se i prvog ulaska u sudnicu i susret sa osuđenim masovnim ubicom.
- Na prvom suđenju u Smederevu, mi smo 10 minuta pre ulaska unutra u sudnicu čuli koliko su uopšte moj brat Milan i Kristina imali u sebi metaka. Ja se stvarno u oružje ne razumem, ali to je šok bio za sve nas. I njegov prvi ulazak u sudnicu, jednostavno ne možeš da sačekaš da on uđe, da ga postave na mesto koje treba da stoji - jedva je izustila Suzana.
U trenutku je poželela da ga ubije, da ga više nema.
- Mislim da u tom trenutku oko bih mu izvadila, žao mi ne bi bilo. Jer onako ubiti, onako izmasakrirati, one rane... Juče su čitali kako pročitaju za kojeg momka, meni samo slike stvaraju se tih prostranih rana, tih putanja gde su metkovi prolazili. To je jako strašno i mučno slušati to sve. Ali juče je bilo najteže - iskrena je Suzana.
(Blic)
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)