AUTORSKI TEKST MILICE ĐURĐEVIĆ STAMENKOVSKI: Očev zavet

Ljubav prema Srbiji javila se u ranom detinjstvu. Spontano, kao i svaka emocija. I danas duboko verujem da patriotizam nije ideologija. To je osećaj prema svojoj zemlji, narodu, porodici, kućnom pragu, dvorištu, ulici, prijateljima. Prema onome što jesmo. To je potreba i težnja da budemo svoji na svome.

Naš veliki pisac, čika Antonije Đurić, imao je običaj da kaže: „Blago tebi, Milice, odrasla si ispod ikone, ne mogu te vetrovi povijati.“ A bilo je vetrova i biće pred svakim od nas koji u teško vreme želimo da očuvamo identitet, slobodu, nezavisnost.

U vremenu konformizma i potrošačke svesti, često nam govore da se na istoriju ne osvrćemo, da ne marimo za onim što je bilo, već za onim što će biti. Zbog toga danas imamo one koji državu smatraju privatnom svojinom, narodnu imovinu plenom, politiku biznisom.

Ko smo, ako zaboravimo odakle smo?! Masa umesto naroda, jedinke umesto ljudi.

Prošlost jednog naroda je isto što i iskustvo jednog čoveka. Svi mi, potomci smo svojih predaka i preci budućim potomcima. Na tom putu imamo samo jedan zadatak: da ne dozvolimo da nam bilo ko iseče koren iz kojeg smo potekli. A naši su koreni naše njive, reke, planine, naše Kosovo i Metohija, naše svetinje, spomenici, kultura, tradicija, pesma i pismena. Porodice, očevi, majke, deca, omladina. Naša privreda, radnici, seljaci. Kolubarski rudnici, vojvođanska pšenica, ariljska malina, leskovačka paprika, sjenički sir, futoški kupus, pirotski ćilim. Naše gusle, truba, nošnja. Naši sportisti, mladi naučnici, medalje i odličja. Naša etika da poštujemo tuđe i čuvamo svoje. Naši Tesla, Pupin, Mišić, Stepa... Naša Milunka.

To su naša blaga i naše vrednosti.

Pred Srbijom su danas velika raskršća. Od nas traže da se svrstamo na stranu onih koji su nam decenijama unazad nanosili veliku nepravdu, kontaminirali zemlju, vazduh, vodu, uzurpirali teritoriju, resurse, institucije. Uveravaju nas da su njihovi interesi zapravo naši. Zahtevaju da uvedemo sankcije savezniku i prijatelju i da prvi put u istoriji budemo na pogrešnoj strani.

Potreban nam je čvrsti bedem odbrane najvažnijih državnih, ekonomskih i nacionalnih interesa. Državotvorna snaga koja će okupljati i sabirati oko matice, oko Srbije. Generacije koje ne odustaju, već koje ostaju da u svojoj zemlji žive, rade, zasnivaju porodice. Zemlja u kojoj će se ceniti rad, pristojnost, znanje.  Potrebni su nam ljudi koji će preuzeti odgovornost da služe Srbiji, a ne da njome upravljaju.

Nalazimo se pred velikim zadatkom da pred sobom i u nama pronađemo odgovor za izazove sa kojima se suočavamo - da zajedno preporodimo naš nacionalni karakter, obnovimo samopouzdanje i odbacimo nametnute zablude da smo mali, nemoćni, poraženi. Srbija za koju se borim se oslanja na svoje sposobnosti i sopstvenu snagu  - da uspravi kičmu i podigne vrat.

Kažu da mladi odlaze iz Srbije boreći se za bolji posao, platu, egzistenciju. Ključni razlog zbog čega omladina odlazi u tuđinu je taj što se u svojoj zemlji neretko oseća kao u tuđini.

Moja kandidatura za predsednika Srbije je odgovor da mladi ljudi nisu odustali od svoje zemlje i da hoće, umeju i znaju da se izbore da ostanu i budu svoji na svome.

Kampanju za predsedničke izbore započela sam iz Kruševca. Tamo gde nam je Lazareva Srbija pokazala put slobode. U danu kada se na večni počinak preselio moj otac.

Ostao je njegov zavet. Zavet naših očeva. Vrednost koja nema cenu, kapital koji ne treba prokockati, put na kome nećemo posustati, vera koju ne smemo izneveriti.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI