OBNOVA KUĆE DŽAFERA DEVE POKUŠAJ REHABILITACIJE ZLOČINA Poznati Hitlerov ljubimac i nacistički kolaborant ne može biti "pomiritelj"

Restauracija kuće  u Kosovskoj Mitrovici nacističkog kolaboranta kog je Hitler odlikovao,Džafera Deve, koja bi trebalo da bude kulturni centar za pomirenje je "otrovan i ciničan pokušaj pranja biografije“ ratnog zločinca koji je izbegao pravdu, ocenjuje u analizi Sputnjik.

Ministarstvo kulture, omladine i sporta u Prištini, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Kancelarija EU na Kosovu ove nedelje započeli su "restauratorske radove na jednom od najistaknutijih lokaliteta kulturnog nasleđa u Mitrovici, kući Džafera Deve“ — istaknutog nacističkog kolaboranta kog je odlikovao Hitler.

Projekat koji sprovodi UNDP "Kulturno nasleđe kao pokretač dijaloga među zajednicama i socijalne kohezije“, nastoji da ovu kuću sagrađenu 1930. pretvori u Regionalni centar za kulturno nasleđe u Mitrovici, u kom će, između ostalog, moći da se organizuju kulturne aktivnosti.

Povodom skandala da se kuća nacističkog zločinca Džafera Deve obnavlja i pretvara u svojevrsni centar za pomirenje, istoričar Stefan Radojković, kustos Muzeja žrtava genocida, kaže da su EU i UNDP institucije koje su, u suštini, ispunjene birokratama, administratorima, projekt-menadžerima koji se bave sprovođenjem projekata i ne interesuje ih "na šta idu pare“.

Fejsbuk

 

Podseća da u javnom diskursu, što među kosovskim Albancima, ali i u Evropi, postoji mit da su Albanci za vreme Drugog svetskog rata toliko spasavali Jevreje tokom Holokausta, da ih je na kraju rata bilo više nego na početku. Tačno je da je na teritoriji današnje Albanije na početku Drugog svetskog rata bilo oko 200 Jevreja, a na kraju oko 2.000.

Međutim, reč je o ljudima koji su bežali u tom pravcu, jer je u tom trenutku Albanija pripadala Italiji, koja je imala daleko blagonakloniji odnos prema Jevrejima od nacističke Nemačke, ali to uopšte nije istina kad je reč o kosovsko-metohijskim Albancima. Tu je situacija dijametralno suprotna.

"U tom smislu, ovaj pokušaj ’pranja‘ biografije Džafera Deve, a pre toga i Redžepa Mitrovice, spada pod delimični mit o albanskom spasavanju Jevreja koji je tačan za Albance iz Albanije, ali apsolutno ne stoji za njihove sunarodnike s Kosova i Metohije“, ističe Radojković.

Pomenuta kuća je verovatno dotrajala i mora se osigurati da se nekome „ne bi srušila na glavu“. Međutim, ideja da se u nju smesti regionalni centar koji promoviše toleranciju, pomirenje, društvenu koheziju, međuetnički i međunacionalni dijalog pod imenom Džafera Deve, krajnje je ciničan i jako otrovan pokušaj „pranja biografije“.

"Isto su uradili i sa imenom Redžepa Mitrovice čije ime stoji na jednoj kući umesto imena jednog streljanog antifašiste, Srbina, pripadnika partizanskog pokreta“, dodaje Radojković.

A sve to spada u promovisanje narativa kako su i kosovski Albanci bili posvećeni borbi protiv nacizma i spasavanju Jevreja, što istorija i istorijske činjenice demantuju. Posle uvida u arhive jasno je da takva priča nije tačna.

Zato je Muzej žrtava genocida reagovao tekstom ne samo na srpskom, nego i na engleskom jeziku, a taj tekst je doprineo da dođe do nekih „internih previranja UNDP-u“, navodi Radojković.

EPA/ SEM VAN DER WAL

 

Sam Džafer Deva bio je poznat obaveštajnim strukturama Kraljevine Jugoslavije još od 1936. i tada se već sumnjalo da je on saradnik Abvera — obaveštajne i kontraobaveštajne službe u okviru vojske Trećega rajha.

Od 1941. bio je načelnik kosovsko-mitrovačkog sreza za vreme nemačke okupacije Srbije. Vojno-okupacionom zonom Srbije upravljala je nacistička Nemačka preko Vermahta, a reč je o teritoriji koja je uključivala Banat i teritoriju od Beograda do Kosovske Mitrovice i Podujeva.

U prvim godinama rata bio je zadužen za Kosovsku Mitrovicu i u to vreme bio je poznat po zlu, između ostalog i po naredbi iz maja 1941, kad je odobrio oduzimanje svih vrednih nekretnina pripadnika jevrejske zajednice u Kosovskoj Mitrovici.

"Već u avgustu 1941. došlo je do prve internacije muškaraca od 20. do 55. godina starosti u kosovskomitrovački zatvor. Sve to nemačka okupaciona uprava radi uz pomoć Džafera Deve i njegovih saradnika. Nešto kasnije osniva i nešto što se zove ’Kosovski puk‘, a to je dobrovoljačka milicija sastavljena od kosovskih Albanaca“, kaže Radojković.

Kako se nemačka okupaciona uprava širila na ostatak Kosova, uloga Džafera Deve sve više je rasla. Postao je ministar unutrašnjih poslova u vladi Redžepa Mitrovice i usmeravao je akcije „Kosovskog puka“ iako nije komandovao na terenu. "Kosovski puk“ vrši, između ostalog, stravičan masakr nad srpskim stanovništvom u Peći početkom decembra 1943. godine.

Herman Nojbaher u svojim dnevnicima eksplicitno je govorio kako je Deva jedan od vernih i pouzdanih saveznika Vermahta i uopšte nacističke Nemačke, kao i da bi bilo dobro da njegova milicija ne bude u sastavu SS jedinica, jer će biti daleko korisnija ako bude van tog sistema.

"Kasnije se taj puk utapa u 21. SS diviziju, poznatu pod imenom ’Skenderbeg‘, koja je tokom 1944. činila zločine ne samo nad srpskim i romskim stanovništvom, već i nad Jevrejima Prizrena i Prištine. ’Skenderbeg‘ vrši zločine i nad Albancima koji su bili protivnici saradnje s nacistima, a poznati su zločini njegove milicije u Skadru i Tirani“, kaže Radojković.

Džafer Deva izbegao je suđenje u Jugoslaviji jer se povukao zajedno sa pripadnicima Vermahta, grupe Armija E. Treći rajh ga je izvukao sa Balkana i on je preživeo Drugi svetski rat. Umro je u San Francisku 1978. godine. U deklasifikovanim dokumentima CIA potvrđeno je da ga je Adolf Hitler odlikovao 1944. godine.

"Džafer Deva izvukao se od gonjenja jer je posle Drugog svetskog nastupio Hladni rat. Samim tim dobar deo ratnih zarobljenika engleske i američke vojske koji u prvim mesecima posle Drugog svetskog rata nisu predati jugoslovenskim vlastima, uspeo je da se izvuče i da ’opere biografije‘, predstavljajući se kao borci protiv komunizma i Staljina“, zaključio je Radojković.

BONUS VIDEO 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI