ZONA EPIDEMIOLOŠKOG UŽASA Hrvatska je na vrhu crne liste smrtnosti u EU, evo i zašto

Hrvatska je zona epidemiološkog užasa, piše Jutarnji list.

Prema broju mrtvih na milion stanovnika zvanično se vodi kao četvrta najgora zemlja u Evropskoj uniji, ali kada bi se za računicu uzeli podaci iz zadnjeg popisa stanovništva prema kojem Hrvatska broji 3,88, a ne više 4,2 miliona stanovnika, pretekla bi Češku i postala treća najgora u EU, odmah iza Bugarske i Mađarske.

Kako je moguće da je Hrvatska zabeležila oko 3.700 mrtvih na milion stanovnika? Hrvatska danas ima onoliko mrtvih na milion stanovnika više od proseka EU koliko je, ilustracije radi, jedna Švedska ukupno prebrojala do kraja ove nedelje. Kako je to moguće, pita se Jutarnji.

Da li je Hrvatska pogrešila što je veći deo pandemije po liberalnosti mera glumila Šveđane? Ili sama strogoća mera manje bitan parametar, jer je Austrija, zemlja sa daleko strožim merama nego Švedska, zabeležila podjednaki broj smrti kao Švedska?

U potrazi za odgovorima za ovim osetljivim pitanjima, Jutarnji je razgovarao sa više stručnjaka koji su tokom pandemije zauzimali specifične, pa i potpuno suprotstavljene stavove.

Iako postoji vrlo široki prostor neslaganja oko uzroka visokog broja smrti u Hrvatskoj, ozbiljni eksperti načelno se slažu da je glavni uzrok niska stopa vakcinisanih, pogotovo populacije starije od 75 godina. Ipak, postoji i čitav niz drugih faktora koji su podigli smrtnost od kovida.

SZO APELUJE Pojačajte mere bezbednosti, omikron se širi u ovaj deo Evrope!

Čak i kad bi se provela detaljna naučna forenzika uzroka visoke smrtnosti nakon infekcije SARS-CoV-2 infekcije, naučnici ne bi raspolagali sa dobro prikupljenim i sistematizovanim podacima.

Baš kao što i pre pandemije u hrvatskom zdravstvu nije postojao sistem praćenja terapija i ishoda najmasovnijih bolesti, tako ni tokom pandemije nije stvoren digitalni arhiv terapija pre i nakon hospitalizacije, kako bi se sprovela međunarodna poređenja.

Iako se može sumnjati na kvalitet bolničkih terapija, pogotovo jer su zabeležene ekstremne razlike između smrtnosti hospitalizovanih u različitim bolnicama, zaključaka još ne može biti jer nije bilo digitalnog arhiviranja prema dogovorenim kriterijima, odnosno statističkog praćenja.

Direktna intervencija

Stručnjaci su prilikom upoređivanja među zemljama koristili indikatore razvijenosti društva sa podacima o zdravstvenom standardu, opštom epidemiološkom situacijom i svime što je podrazumevalo tzv. direktnu intervenciju.

Ono što je Jutarnji list u poverenju saznao od jednog od ključnih istraživača studije o broju smrtnosti u Hrvatskoj u poređenju sa ostalim EU zemljama na kojoj rade hrvatski i američki naučnici, iako studija još nije daleko odmakla, jeste kako Hrvatska prema odabranim parametrima ipak nije trebalo da završi tamo gde se sada nalazi – u zoni evropskog epidemiološkog užasa.

Bilo je, dakle, krupnih grešaka. Koje su ključne? Zanimljivu listu faktora na upit napravio je direktor Kliničke bolnice Dubrava Ivica Lukšić:

- Prvo, imamo nisku vakcinisanost, posebno stanovništva starijeg od 60 godina. To je najvažniji razlog. Drugo, imamo visoki udeo starijih osoba iznad 75 - 80 godina u populaciji i, treće, relativno velik broj gojaznih osoba. Tu je Hrvatska u vrhu Europe. I četvrto: imali smo kasni dolazak bolesnika u bolnicu, oko sedmog dana bolesti kada antivirusni lekovi više ne deluju. Kada su ušli u bolnicu, bolesnici su dobili iste lekove kao i u drugim zemljama. O svemu bi se moglo dugo raspravljati, i verujem da hoće u budućnosti, ali na žalost danas se ne radi dovoljno da se naši stariji sugrađani vakcinišu, upozorio je Lukšić.

Što je najgore, akumulacija smrti u RH ne staje ni tokom omikron talasa.

Većina zapadnih evropskih demokratija bez većih problema je kontrolisala smrti od početka dominacije varijante karakteristične po tome da ima mnogo manji broj teških ishoda bolesti.

Međutim, u Hrvatskoj su uz blažu varijantu ljudi nastavili da umiru kao i od opasnijih sojeva. Dana 1. januara Hrvatska je imala oko 2.200 mrtvih na milion.

U tom trenutku još je šest zemalja bilo gore od Hrvatske. Do danas je zemlja crnoj lestvici smrti preskočila Sloveniju, Slovačku i Rumuniju, a ako se računa da ima 3,88 miliona stanovnika čak i Češku.

Tragično, ali u omikron talasu jedino je Bugarska akumulirala više smrti po glavi stanovnika od Hrvatske.

Postaje očigledno da Hrvatska ne možem da se poredi sa zemljama suprotnih pristupa epidemiološkim politikama – Švedskom i Austrijom – koje su završile sa sličnim rezultatima. To su ipak napredne i uspešne zemlje. Hrvatska treba da se upoređuje sa najgorima, navodi Jutarnji list.

Luka Čičin-Šain, virusni imunolog iz Nemačke, tvrdi kako je pobornik mera koje odgovaraju okruženju i prilagođavaju se epidemijskoj situaciji. On zastupa tezu kako je niska vakcinisanost prvi i ključni uzrok visoke smrtnosti u RH.

- Niska vakcinisanost nije jedini uzrok visokog broja smrti, ali je ono na što smo mogli da utičemo. Nismo, recimo mogli da utičemo na demografiju, starost stanovništva, udeo dijabetičara u populaciji… Ali, na vakcinisanost jesmo, naglasio je Čičin-Šain.

Pritom se slaže da je najveći problem relativno niska vakcinisanost starijih od 75 godina, ali isto tako upozorava da je populacija starija od 75 zapravo najviše vakcinisana.

Treba znati da su stariji od 75 godina, objašnjava Čičin-Šain, oni koji najslabije reaguju na vakcine. Stoga im pomaže kad su okruženi vakcinisanim ljudima. Treba razumeti koliko su značajnu ulogu imale stope vakcinisanosti u pojedinim fazama pandemije.

- Vrlo rano smo na primeru Izraela videli koliko kampanje vakcinacije mogu biti uspešne i koliko brzo zaustavljaju smrt. Ali onda su posustali i sada im stopa vakcinisanosti nije dovoljna za daleko zarazniju varijantu, rekao je.

Danas pak na osnovu više od 200 studija na vrlo velikim uzorcima sa više stotina hiljada ljudi znamo da je efikasnost cepiva po pitanju sprečavanja teških ishoda bila na nivou od 80-90 posto dok je kod sprečavanja širenja zaraze učinkovitost bila veća od 50 posto sve do pojave omikrona.

Primer Portugala

- Uzmimo za primer Portugal koji je vakcinisao 95 posto stanovnika kao zemlju koju treba uporediti sa Hrvatskom. Portugal sad ima samo 5 posto nevakcinisanih, a Hrvatska 45 posto. To je razlika od 9 puta. Ako uzmemo u obzir podatke o efikasnosti vakcina po pitanju sprečavanja zaraze i teških ishoda, jasno je šta će učiniti razlika od 9 puta između Portugala i Hrvatske, poentirao je Čičin-Šain.

Na direktno pitanje treba li sada, sa odmakom, Hrvatska da prizna da je vakcinacija, makar starijih od 60, trebalo da bude obavezna, Čičin-Šain je pomalo skeptičan.

Prvo, jasno je, tumači, da je lako biti general nakon bitke. Drugo, pre četvrtog i petog talasa, pre nego što se suočila sa velikim brojem žrtava, javnosti bi bilo teško nametnuti takvu obavezu, pogotovo zbog javnih protesta i otpora više grupa antivaksera.

Na pitanje da li je možda uočio neke propuste u terapijama pre hospitalizacije ili onima nakon hospitalizacije s obzirom na zastrašujuću razliku u kontroli broja smrti između RH i niza razvijenijih članica EU, Čičin-Šain je rekao kako po pitanju terapija pre hospitalizacije zapravo nije bilo puno izbora.

"Tek nedavno dobili smo Fajzerov lek koji se pije kod kuće", istakao je Čičin-Šain i pojasnio kako je jasno da kortikosteroidne terapije (npr. deksametazon) zbog naglašenih nuspojava nisu mogle rutinski da se uvode pre hospitalizacije.

Omikron promenio igru

Čičin-Šain se slaže kako je omikron promenio puno toga. Na primer, uz omikron više ne možemo da računamo na imunitet stečen nakon dve doze, dok buster i dalje solidno štiti.

U ovom trenutku stoga bi za zaustavljanje daljeg rasta smrti bila nužna popularizacija bustera. Jako je stoga dobro, poručio je Čičin-Šain, što je premijer Andrej Plenković javno primio treću dozu, a sigurno bi doprinelo da se još osoba iz javnog života o tome pozitivno izjasni.

Iako je na suprotnom polu po pitanju stavova o strogim/liberalnim epidemiološkim merama, ugledni domaći naučnik i izopštenik iz vladinog Naučnog saveta Gordan Lauc u uzrocima visoke smrtnosti u RH slaže se donekle sa pojedinim zaključcima Čičin-Šaina.

- Mislim da ima više komponenti visoke smrtnosti. Jedna je svakako kvalitet zdravstvenog sistema. Jedan od načina kako se to može upoređivati je "sprečiva smrtnost". Kod nas je sprečiva smrtnost oko dvostruko viša nego u Nemačkoj. Ako ljude ne uspevamo da spasimo od drugih bolesti, nije bilo logično očekivati da ćemo uspeti od kovida.

Druga komponenta je vakcinisanost starijih gde smo kataklizmički zakazali. Treča su kovid potvrde. Studija HZJZ je pokazala da je oko 11 posto dvostruko vakcinisanih zdravstvenih radnika bilo zaraženo unutar dve nedelje. Ako je prevalencija zaraženih lekara i sestara 10 posto, znači da će svaki hospitalizovani pacijent biti u kontaktu sa jednim od njih kroz nekoliko dana. Kovid potvrde u zdravstvu su uzrokovale jako puno intrahospitalnih infekcija, pomalo je rezigniran Lauc.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI