DIREKTORKA "BATUTA" OBJASNILA SVE Ovo su najnovija saznanja o omikron soju

Međutim, intenzitet transmisije virusa je i dalje visok na celokupnoj teritoriji Srbije te je neophodno primenjivati mere lične zaštite, fizičku distancu i izbegavanje boravka u zatvorenom prostoru bez zaštite. Takođe, vreme je za buster dozu svim osobama koje su vakcinisane sa dve doze pre četiri, odnosno pet meseci, u zavisnosti od vrste vakcine. Što se maski tiče, treba podsetiti da one pružaju zaštitu od svih varijanti, te se i dalje preporučuje njihovo nošenje u javnim zatvorenim prostorima bez obzira na status vakcinacije, kaže u intervjuu za medije doc. dr Verica Jovanović, direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Novi soj omikron izazvao je veliku pažnju. Šta znamo o omikronu?

Varijanta virusa B.1.1.529 SARS-CoV-2 (Omicron) je krajem novembra klasifikovana kao varijanta koja može da predstavlja pretnju po javno zdravlje, u smislu brzog širenja i neizvesne prognoze u odnosu na kliničku sliku bolesti. Varijante virusa koje mogu predstavljati pretnju po javno zdravlje su varijante sa promenama genoma za koje se predviđa da mogu uticati na karakteristike virusa, kao što su prenosivost, težina bolesti, zaobilaženje imuniteta, dijagnostičkih testova ili terapije. Ove varijante se mogu odraziti na povećanje intenziteta transmisje virusa ili dovesti do štetnih promena u epidemiologiji COVID-19, do povećanje virulencije virusa ili promena kliničke manifestacije bolesti. Kada je u pitanju varijanta SARS-CoV-2 virusa Omicron (B.1.1.529), nema dokaza, tj. potvrde da navedena mutacija dovodi do bilo kakvih težih kliničkih manifetsacija bolesti niti drugih navedenih pojava u vezi sa testiranjem ili zaobilaženjem imuniteta posle vakcinacije. Jedina pojava koja je najčešće evidentirana u vezi sa Omicron varijantom virusa je brza transmisija u zajednici. Iako se u početku infekcija registrovala samo među putnicima u međunarodnom saobraćaju, sada se sve veći broj slučajeva registruje iz lokalne transmisije, u okviru klastera i epidemija ali i u okviru epidemiološkog nadzora. Većina slučajeva za koje postoje dostupne informacije je bila ili asimptomatska ili sa blagom kliničkom slikom.

Da li treba da nas plaši ovaj novi soj? Nekako smo prerano počeli da donosimo zaključke.

Preliminarni podaci iz Južne Afrike sugerišu da bi ova varijanta mogla imati značajnu prednost u porastu broja slučajeva u odnosu na Delta varijantu, jer se veoma brzo širi u populaciji. Ako to bude slučaj, očekuje se da će Omicron dovesti do više od polovine svih slučajeva infekcije SARS-CoV-2 u EU/EEA u narednih nekoliko meseci. Izvor ove varijante virusa nalazi se na teritorijama sa niskim obuhvatom vakcinacije protiv COVID-19 gde su registrovana brza razmnožavanja virusa, pri čemu je očekivana posledica pojava mutacije u genomu virusa. Međutim, vakcinacija protiv COVID-19 dostupnim vakcinama je strategija kontrole COVID-19. U Srbiji ih je dostupno toliko da svako može da izabere vrstu vakcine, a pri tom svaka ima zaštitni efekat. Vreme je za buster dozu svim osobama koje su vakcinisane sa dve doze pre četiri, odnosno pet meseci. Osobe koje su preležale COVID-19 posle mesec dana od oporavka treba da se jave na vakcinalni punkt i prime vakcinu.

Vakcinacijom, između ostalog, ostavlja se manje prostora za mutacije. Pa, koliko ćemo u budućnosti biti u problemu ako se ne vakcinišemo? Da li možemo očekivati pojavu novih sojeva?

U uslovima kada virus široko cirkuliše u populaciji i dovodi do brojnih infekcija, povećava se verovatnoća da virus mutira. Trenutne mere koje utiču na redukciju transmisije a uključuju, pre svega, vakcinaciju ali i često pranje ruku, nošenje maski, fizičko distanciranje, dobru ventilaciju i izbegavanje gužve ili zatvorenih mesta, smanjuju prenos virusa čime se redukuju mogućnosti za njegovu replikaciju, a samim tim i mogućnosti da virus mutira. Ukoliko se većina populacije vakciniše, očekuje se da će se cirkulacija virusa smanjiti, što će posledično dovesti do manjeg broja mutacija. U ovom slučaju govorimo o vakcinaciji svetske populacije jer je za sprečavanje nastajanja mutacija virusa važno redukovati transmisiju na globalnom nivou.

Kada već govorimo o mutacijama, koliko vremena je potrebno da prođe da bi se dogodila neka "ozbiljnija"? Sa deltom je bilo da je zarazniji, ali klinička slika je prema rečima lekara bila slična kao i sa ostalim sojevima...

Mutacije se dešavaju stalno. Većina virusnih mutacija ima mali ili nikakav uticaj na sposobnost virusa da izazove infekciju ili bolest. Ali u zavisnosti od toga gde se promene nalaze u genetskom materijalu virusa, one mogu uticati na svojstva virusa, kao što su prenos (na primer, može se lakše ili lakše širiti) ili ozbiljnost (na primer, može izazvati manje ili više teške bolesti).

Kako ocenjujete trenutnu epidemiološku situaciju? Da li nam sledi neki novi udar?

U poslednjih osam nedelja dolazi do postepene stabilizacije epidemiološke situacije, sa tendencijom smanjenja stopa obolevanja u većini jedinica lokalne samouprave. Međutim, intenzitet transmisije je i dalje visok na celokupnoj teritoriji Republike Srbije te je neophodno primenjivati mere lične zaštite, fizičku distancu i izbegavanje boravka u zatvorenom prostoru bez zaštite. Mera koja je podjednako značajna u kontroli COVID-19 je vakcinacija buster dozom.

Što se tiče vakcinacije dece, koliko je do sada dece vakcinisano, i da li i oni treba da primaju buster dozu?

Primena buster doze vakcina protiv COVID-19 za sada se ne preporučuje kod zdrave dece mlađe od 18 godina. Buster doza vakcine može se primeniti kod dece mlađe od 18 godina sa primarnim i sekundarnim imunodeficijencijama i drugim komorbiditetima koji nose povećan rizik od komplikacija, uz mišljenje nadležnog lekara subspecijaliste. Do sada drugu dozu Pfizer-BioNTech vakcine primilo je je 13.538 dece uzrasta do 17 godina, što je 1,13% ove populacije.

Možemo li dati neku prognozu za narednu godinu? Hoćemo li na proleće malo odahnuti, i od čega to zavisi? Od obuhvata vakcinacije, ozbiljnosti, lične odgovornosti...?

Epidemiološka situacija COVID-19 će u velikoj meri zavisiti od epidemioloških karakteristika i manifestacija novih varijanti virusa i primene protivepidemijskih mera, a pre svega od obuhvata vakcinacijom. Omikron varijanta će se verovatno širiti lakše od originalnog virusa SARS-CoV-2 a koliko se Omikron lakše širi u poređenju sa Delta varijantom još uvek je nepoznato. Očekuje se da svako sa infekcijom ovog soja virusa može širiti virus na druge brže. Očekuje se da će vakcine protiv COVID-19, bez obzira na dominantni soj virusa zaštititi od teških bolesti, hospitalizacija i smrti usled infekcije varijantom Omicron ili bilo kojom drugom varijantom. Prema iskustvu sa drugim varijantama, kao što je Delta, vakcine su ostale efikasne u sprečavanju teških bolesti, hospitalizacija i smrti. Nedavna pojava Omikrona dodatno naglašava važnost vakcinacije, uključujući i buster dozu.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI