Albanci uspaničeni, nastala pometnja zbog sastanka u Vašingtonu

Sporazum u Vašingtonu koji su potpisale beogradska i prištinska strana izazvao je žestok politički potres među kosovskim političarima. Udarac koji je u Beloj kući zadat Prištini pokrenuo je lavinu teških reči, napuštanje stranke i zahtev za vanrednom sednicom kosovske skupštine.

Premijeru privremenih institucija u Prištini Avdulahu Hotiju, koji je svoj potpis stavio na dokument u srcu SAD, i pre sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i američkim predsednikom Donaldom Trampom zamerano je štošta, ali je prava bura nastala tokom i nakon njegovog boravka u Americi.

Najviše napetosti i sukoba u kosovskoj delegaciji stvorile su tačke u kojima se govori o jezeru Gazivode, kao i izbacivanje formulacija koje sugerišu ili priznaju nezavisnost tzv. Kosova.

Shutterstock

Pogledaj galeriju

Shutterstock

Pogledaj galeriju

Shutterstock

Pogledaj galeriju

Shutterstock

Pogledaj galeriju

Shutterstock

Pogledaj galeriju

Shutterstock

Pogledaj galeriju

Shutterstock

Pogledaj galeriju

Bes i pretnje zbog Gazivoda

Alijansa za budućnost Kosova bila je iziritirana izjavama premijera Hotija koji je rekao da po pitanju jezera Gazivode nije bilo ništa kontroverzno.

Hotijeva izjava negira da je u nacrtu sporazuma bilo navedeno da će "obe strane deliti jezero Gazivode kao pouzdan izvor vode i energije".

Izvori prištinskih medija navode da je ovu tačku Hoti odmah prihvatio i da je iz tog razloga nekadašnji kosovski premijer i lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj javno istupio protiv potpisivanja dokumenta. Ljutiti Haradinaj zapretio je napuštanjem vladajuće koalicije, te je Hoti zatražio da se ova tačka preformuliše u konačnom sporazumu.

- Obe strane će se složiti da sarađuju sa američkim Ministarstvom za energetiku i drugim vladinim institucijama na izradi studije izvodljivosti, s ciljem deljenja jezera Gazivode kao sigurnog snabdevača vodom i energijom - piše u konačnom sporazumu.

Međutim, lider Demokratskog saveza Kosova Isa Mustafa negirao je da je formulacija za Gazivode pretrpela ikakve izmene. Njegov pokušaj gašenja vatre urodio je plodom, te je Haradinaj nakon prikupljanja jeftinih poena na svom terenu, legao na rudu i podržao sporazum.

So na ranu – nema priznanja tzv. Kosova

Ipak, mnogo glasnije kritike i teže optužbe stigle su sa adrese Pokreta Samoopredeljenje bivšeg kosovskog premijera Aljbina Kurtija. So na ranu političara iz Prištine dolilo je izbacivanje tačke koja je podrazumevala obostrano priznavanje.

Sam Kurti optužio je aktuelnu kosovsku vladu da je omogućila Beogradu da na sastanku u Vašingtonu dobije sve što je tražio.

Kako je naveo, Srbija je tražila pristup moru - dobila je, tražila je finansije - dobila je, zatražila je preusmeravanje železnice do Merdara - dobila je, tražila je "mini-Šengen" - dobila je, tražila da se skine tačka koja je, između ostalog, podrazumevala priznavanje - i uklonjena je.

- Dakle, nigde nije obećano uzajamno priznanje. Naprotiv, Ričard Grenel je priznao da je pristao da ukloni tu tačku. Šta je ova delegacija donela za Kosovo u odnosu na Srbiju, a da nije štetu, sramotu i opasnost - upitao je Kurti dan posle potpisivanja sporazuma.

Njegov bes podelila je i potpredsednica Skupštine Kosova iz Pokreta Samoopredeljenje Arberi Nagavci, koja je kosovsku vladu nazvala glupom. Ona je navela da je kosovsku stranu u Beloj kući predstavljala delegacija bez legitimiteta i da je sporazumom u Vašingtonu omogućeno Aleksandru Vučiću da krši suverenitet tzv. Kosova i to nedajući ništa za uzvrat, čak ni simbolično.

Na insistiranje Vučića iz sporazuma potpisanog u Vašingtonu ne stoji "Republika Kosovo", već samo Kosovo, zasmetalo je i portparolu Pokreta samoopredeljenje Perparim Kreziu.

To što Beograd održava kosovsko pitanje kao svoje unutrašnje, on smatra greškom kosovske delegacije koju, kako je rekao, stalno ponavlja. On je naveo i da je "Kosovo u Vašingtonu još jednom predstavljano od pojedinaca bez pripreme, bez planiranja i bez legitimiteta, u procesu bez principa i bez unapred dogovorenih ciljeva".

Šta kaže Tači?

Kosovski predsednik Hašim Tači dešavanja u Vašingtonu posmatrao je ćutke i sa velike razdaljine, zbog optužnice koja je protiv njega podignuta u Hagu. Jedna od retkih Tačijevih reakcija je poruka delu prištinskih političara da se izvini narodu jer su obmanjivali javnost tvrdeći da će u Vašingtonu biti mapa i noževa.

- Videlo se da u Beloj kući nema noževa, nema mapa, nema podela, ali postoji poštovanje i osnaživanje naše države - naveo je Tači aludirajući na izjavu Kurtija da će u Beloj kući biti noževa i mapi.

Stara-nova neslaganja

Hotijev potpis uz Vašingtonu rezultirao je i prekidom saradnje predsednice kosovske skupštine Vjose Osmani sa Demokratskim savezom Kosova (LDK). Ona je istakla da je prekasno da stranka Ise Mustafe traži podršku od nje u slučaju vanrednih izbora.

Stara neslaganja Osmanijeve sa Hotijem, koja su sada eskalirala, potiču još iz vremena kada on nije bio u premijerskoj fotelji. Ona je odbila da glasa za rušenje Kurtijeve vlade, a ujedno je odbila da glasa za formiranje nove vlade sa Hotijem na čelu. Različite stavove iznosila je i po pitanju nastupa kosovske delegacije u dijalogu sa Beogradom, a krajem juna je smenjena sa mesta potpredsednice LDK.

ANKETA: Da li će se srpska policija i vojska vratiti na Kosovo?

Stranke traže vanrednu sednicu skupštine

Uznemirenost prištinskih političara sporazumom Beograda i Prištine navela je parlamentarnu grupu Demokratsku partiju Kosova (DPK) da započne prikupljanje potpisa za sazivanje vanredne sednice kosovske skupštine oko sporazuma koje je kosovski premijer potpisao u Vašingtonu.

Oni zahtevaju da Hoti na vanrednoj sednici podnese izveštaj i da pruži tačne informacije o onome o čemu je razgovarao i odgovornostima koje je preuzeo u ime Kosova kroz potpisane dokumente u Vašingtonu.

Pokret Samoopredeljenje je takođe najavio da je poslao Skupštini Kosova poziv za vanrednu sednicu.