Amerika već izabrala kosovskog predsednika

Tanjug

SAD, Amerika, Foto: Tanjug

Čelić, povodom sve češćih glasina da Amerika želi Suroija za predsednika, ističe da je ovakva mogućnost realna, jer je Suroi bio i ostao američki čovek. Suroi je, kako kaže, interesantna ličnost sa živopisnom biografijom, a ima velike političke ambicije, što je više puta i pokazao.

„Suroi je svojevremeno imao i političku stranku ORA, koja je bila parlamentarna krajem 2000. Još tada — i to niko nije krio — na stranu te političke opcije stale su SAD, ali tada stranka još nije imala javnu podršku, a kasnije se i ugasila. On ima dobre odnose sa albanskim lobijem u Americi i moguće je da se zato i protežira za funkciju za koju se pominje“, smatra profesor Čelić.

Amerika i ranije „birala“ kosovskog predsednika.

Ipak, da li će ili ne Suroi sesti u fotelju Hašima Tačija, sagovornik Sputnjika kaže da zavisi , pre svega, od stranog faktora.

„Nije nužno da on bude čovek stranke kao kandidat za predsednika Kosova, jer smo i do sada imali prilike da vidimo da u tim izborima ključnu reč imaju stranci. Setimo se vremena kada su bele koverte sa imenom ’predsednika‘ donošene direktno iz američke ambasade i zato i ne isključujem mogućnost da se i ovoga puta tako nešto desi, nebitno ko šta planira od drugih političkih aktera iz albanskog korpusa“, ističe profesor Čelić.

Nije isključeno, smatra on, da bi i Amerika, ali i Nemačka bile zadovoljne da Suroi bude predsednik, a Aljbin Kurti premijer Kosova.

EPA

Aljbin Kurti, Foto: EPA

U osvrtu na biografiju Suroija, Čelić podseća da je on bio član prištinske delegacije na pregovorima u Rambujeu, kako kaže, a lično ga se seća sa pregovora u Beču, koji su se odvijali pod okriljem Unmika u organizaciji Marti Ahtisarija.

„Iako je delegacija imala šefa Skendera Hisenija, Suroi je ’defakto‘ bio šef te delegacije. Poslednjih godinu ili dve čini se da ima dosta slične stavove sa pokretom Samoopredeljenje po mnogim pitanjima, ako je suditi po njegovim izjavama. Suroi po meni zastupa ekstremne stavove“, dodaje Čelić.

Suroi je i 2010. godine bio kandidat za predsednika Kosova, a u poslednje vreme isticao je kako je Kosovo otvorilo vrata Srbiji ka Americi preko Vašingtonskog sporazuma. Takođe, ima stav da Kosovo mora da postane „prava“ država, odgovorna za svoje građane, kao i da se Zapadni Balkan integriše u Evropu kroz „mini EU“, ističući da ona nije moguća bez definisanja statusa Kosova — kao međunarodno priznate države.

Protivnik je prihvatanja fusnote, legitimisanja srpske pozicije i prihvatanja sporazuma o Zajednici srpskih opština, jer je to, kako je tvrdio, teritorijalna autonomija. Zalaže se za odlazak međunarodnih misija, jer smatra da su odradile svoj zadatak, uveren da Kosovo ne može da bude samostalno dok god su misije prisutne.

Povodom suđenja čelnicima OVK u Hagu, stav Vetona Suroija da je podizanje optužnice Specijalnog tužilaštva protiv Hašima Tačija „dramatičan početak oslobađanja zarobljene države“, izazvao je oštre reakcije mnogih političkih aktera u Prištini.