Evo zbog čega Albanci slave Vuka Jeremića!

Jedna od takvih je predlog Srbije Generalnoj skupštini UN iz 8. oktobra 2008. godine da se od Međunarodnog suda pravde traži savetodavno mišljenje o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova.

Pogled kojim na onoj čuvenoj fotografiji iz dvorane suda u Hagu Vjosa Osmani ispraća poraženog Jeremića, ostao je kao najbolji podsetnik na jedan nepromišljen, neuk i dalekosežno opasan potez srpske države. U vezi sa Kosovom Srbija je, ruku na srce, grešila i decenijama ranije tragično mnogo i suviše često, ali od šamara koji se u Hagu tog jula dogodio, srpskoj politici u vezi sa Kosovom tek sada žestoko zuji u ušima.

I dok su Srbi masovno još plivali u svojim sopstvenim kosovskim zabludama, Jeremić je, ipak, sasvim sigurno još tada znao šta je napravio i kakve će to konsekvence imati u daljoj borbi Srbije za njena prava na Kosovu. A ako nije, Harvard bi debelo trebalo da preispita svoje kriterijume upisa.

Igrao se Jeremić vatrom, kako to samo deca znaju nespretno, i zapalio sopstvenu kuću. Ono što je kasnije saznao bila je politička cena koju će i lično morati da plati zbog pogrešnih poteza. Preterano ambiciozno gledao je u blistavu karijeru pred sobom, i zaslepljen tim reflektorima nije video provaliju koja ga čeka iza ćoška. Eno ga i danas u tom sopstvenom političkom ambisu, odakle pokušava da objasni Srbima da je neko drugi kriv za ono što je njegova direktna odgovornost.

Simbolično, a o Jeremićevom potonuću još slikovitije govori to gde je danas Vjosa Osmani, takođe američka učenica, koja je kao pravnik na početku karijere i član prištinskog tima bila u Hagu prilikom izricanja sudskog mišljenja o kosovskoj nezavisnosti.

Evo je u kabinetu predsednika kosovskog parlamenta i ujedno je ovlašćena za poslove predsednika Kosova, sa ogromnim šansama da na nekim sledećim izborima dodatno učvrsti svoju političku poziciju i uticaj. Onu fotografiju s poniženim Jeremićem u sudnici drži u fioci radnog stola i s vremena na vreme rado je izvadi da obriše prašinu s nje.

Za to vreme, današnja Srbija pokušava da nekako izađe iz kosovskog ćorsokaka. Da učini čudo i da se posle svih pogrešnih istorijskih poteza, i posle potpuno nepotrebnog autogola u Međunarodnom sudu pravde, nekako vrati u tu utakmicu. A oni što su navikli da daju autogolove i skrušeni napuštaju teren… Bilo bi dobro da budu bar malo fer, da sada ne viču sa tribina, nego neka kupe sebi loptu i izađu u neko školsko dvorište pa nek šutiraju koliko im je volja.