Kako je Srbija iznenada pobedila usred Berlina! U razmeni na kosovskoj tabli popravila poziciju!

 

Aleksandar Vučić se iz Berlina vraća kao nesumnjivi pobednik. U razmeni figura na „kosovskoj tabli“ on je popravio svoju poziciju, što je za Srbiju od velike važnosti. Ovo pokazuje da je vođenjem hrabrije politike i povlačenjem „crvenih linija“, uprkos pritiscima, moguće braniti nacionalne interese bez neke velike drame i drastičnih kontramera.

I ništa predstavlja nešto. Bramagupta, indijski matematičar, pre oko 3.600 godina definisao je pravila upotrebe broja nula. Zbir dve nule je nula, zbir nule i nekog pozitivnog broja je uvek pozitivan broj i tako dalje. Vavilonci, Maje, Grci, sjajni u računu, utemeljivači brojnih disciplina, za nulu nisu znali. Zahvaljujući arapskim misliocima, nula kasnije stiže i do Evrope. A zahvaljujući nuli, u Evropi se dolazi do dokazivanja značajnih teorema. Nula predstavlja nešto. Nije tačno da je nula — ništa.

Unapred se znalo da je ceo skup organizovan samo i isključivo zbog „kosovskog pitanja“. Pregovori su u blokadi, teško će biti nastavljeni, pa je ovo smišljeno zarad „premošćavanja situacije“.

Međutim, kako se bližio 29. april, sve je više postajalo jasno kako će rezultat biti — ništa. Na to su ukazivale tri stvari:

Drugo — retorika organizatora skupa iz Pariza i Berlina se drastično menja. Iz kabineta Angele Merkel stiže poruka kako cilj nije donošenje odluka, već „razmena stavova“, a od Emanuela Makrona čujemo kako će „sastanak biti usredsređen na stabilnost regiona, sa posebnim fokusom na iznalaženje puta za ponovno pokretanje dijaloga između Srbije i Kosova“. Što se više bližio termin održavanja samita, to je sve više optimizam na Zapadu kopneo.

E sada, pošto i ništa može predstavljati nešto, u „razmeni stavova“ je trebalo da Srbija ostane usamljena, samim tim i politički izopštena i označena kao isključivi krivac za narušavanje regionalne bezbednosti, do koje može doći zbog dalje blokade pregovora Beograda i Prištine. Samim tim i da se suoči sa posledicama koje takva uloga donosi.

Ipak, posmatrajući sve što se odigralo na samom samitu i reakcije posle njega, u ovome se nije uspelo. I za organizatore skupa i za albansku stranu nula nije predstavila nešto. Ali je zato za Vučića ništa postalo nešto.

Aleksandar Vučić se iz Berlina vraća kao nesumnjivi pobednik. U ovoj razmeni figura na „kosovskoj tabli“ on je popravio svoju poziciju, što je za Srbiju od velike važnosti. Ovo u rezultatskom smislu „ništa“, ipak nam pokazuje da je vođenjem hrabrije politike i povlačenjem jasnih „crvenih linija“, uprkos neprijatnim pritiscima, moguće braniti svoje nacionalne interese bez neke velike drame i drastičnih kontramera.

A i kako bi moglo biti posle onakve pregovaračke platforme kosovskih Albanaca? Nesreća za Vučića je u onoj „trećoj stvari“ — što će se zapadni mediji, pa zatim i političari, sve više baviti nekim drugim njegovim odlukama, nevezanim za Kosovo, pa će ovaj spoljnopolitički uspeh vrlo brzo biti relativizovan pritiscima koji se tiču unutrašnje politike.

Ali, to za poziciju Srbije više uopšte ne mora biti presudno. Čak to ne mora biti presudno ni za poziciju samog Vučića, čiju „erdoganizaciju“ ili makar „orbanizaciju“ treba očekivati.

Jer ovaj samit je završen neuspehom za organizatore, zbog toga što su okolnosti u kojima je održan sasvim drugačije nego prethodnih godina. Da se poslužimo makar i „nategnutom logikom“, pesmom Bajage i instruktora: dok su balkanski lideri kretali peške do Berlina, tamo su „već stigli Ameri i Rusi“.

Zato će nastavak ovog procesa sve više „zamrzavati konflikt“ i udaljavati nas od bilo kakvog „sveobuhvatnog rešenja“. Rešenje će biti moguće tražiti tek kada se pregovarački proces vrati u Savet bezbednosti UN i kada se steknu uslovi za neki novi detant između „Amera i Rusa“.

Do tada, važno je da ovo ništa pretvaramo u nešto za nas. Makar i da se samo kupuje vreme.