Kfor uzurpirao zemlju srpskog domaćina!

Druga po veličini vojna baza na Kosovu podignuta je na 4,97 hektara Draganove zemlje. Dokaz da je on vlasnik te imovine je potvrda iz zemljišnih knjiga koju je dobio u katastru u Prištini od Albanaca.

"Moj pradeda se u grobu prevrće! Prvo su nam imovinu konfiskovali komunisti i taman kad smo je dobili nazad, zaposela ju je strana vojska!“, kaže Mihajlović.

Baza koju je Kfor podigao neposredno po dolasku na Kosovo i Metohiju 1999. na Draganovom zemljištu je u stvari kamp za napredno komandno mesto (FCP) kojim upravljaju pripadnici Kfora i odatle se upravlja operacijama na severnom Kosovu. FCP je zadužen za situacione patrole, kontrolne punktove za vozila i jedinice smeštene u kampu Notingem Hil i Gate 1. U FCP-u ima 48 američkih vojnika i više od 1.000 članova osoblja, uglavnom američkog, nemačkog, francuskog, marokanskog, rumunskog, švajcarskog i slovenačkog.

Prvobitno je bazom komandovao francuski korpus, kome se Dragan prvo i obratio za naknadu. Draganov slučaj se našao na francuskom sudu, koji je presudio u njegovu korist. Ministarstvo odbrane Francuske je Mihajlovićima za šest godina korišćenja ponudilo odštetu od 52.512 evra, od čega je više od polovine otišlo na advokate i druge pravne usluge. Do ovog iznosa su došli na osnovu, kako se navodi u dokumentu o poravnanju, parametara o godišnjoj izgubljenoj dobiti od prinosa pšenice. Izračunali su cenu kilograma pšenice i prinos od pet tona po hektaru i došli do iznosa od 6.564 evra po godini za ukupno 3,28 hektara. Dragan je pristao na ponudu.

Kada su Francuzi otišli iz baze 2014. godine, Dragan je bio uveren da će se i Amerikanci ponašati kao oni. Uredno je složio dokumenta i sa vlasničkim listom i presudom francuskog suda pojavio se pred njihovim vratima sa zahtevom da plaćaju kiriju. Međutim, vreme prolazi, a od njih odgovor nije stigao.

"Rekli su mi da sačekam nekoliko dana, a evo prođe šest godina! Sad kažu ne može, jer mi ne znamo ko će da plati, da li ćemo mi (Kfor), ili će da plati Unmik. Deca su mi se rasula po belom svetu, ja ovde samujem i čekam da se desi čudo! Ako budem morao sve iz početka da radim, angažujem advokate i da se ganjam sa njima – lakše će mi biti da legnem pred kapiju, pa neka me pregaze,“ usplahireno priča ovaj već vremešni čovek.

Baza koju Kfor koristi prostire se na 50 hektara obradive, uglavnom sprske zemlje. Porodici Dragana Mihajlovića iz Novog Sela Mađunskog kod Vučitrna je 1953. godine, prema tadašnjem zakonu o zemljišnom fondu, a na osnovu takozvanog viška zemlje oduzeto 4,97 hektara zemlje. Ta zemlja je tada postala društvena svojina, odnosno vlasništvo zemljoradničke zadruge „Elan“. Skoro 40 godina kasnije, 1992. godine, Mihailovići su dobili rešenje da im se imovina na osnovu Zakona o povraćaju oduzete zemlje vraća u posed.

Nije kaže, ni lako prolaziti svaki dan i gledati svoj posed, a nemati mogućnost da mu priđeš, posebno nije lako gledati vojsku, tenkove, slušati strane jezike na nekad rastresitoj, plodnoj zemlji na kojoj su se nekad talasali pšenica i ječam, a sada utabanoj, pritisnutoj tenkovima i teškim vojničkim čizmama. Svojevremno se obraćao i Unmiku, odakle je 2014. godine dobio odgovor da se po papirima iz srpskog katastra, koji je izmešten u Kruševac, baza Kfora u Novom Selu Mađunskom nalazi na društvenom zemljištu, jer u srpski katastar nije upisano rešenje koje je dobio u Prištini.