Dok protektorat Kosovo tone u bedu, nesposobne birokrate EU pričaju opšta mesta i UGROŽAVAJU CELU EVROPU

Ovo je, ukratko, lukavi plan EU koji je prethodnih dana iznela Viola fon Kramon-Taubadel, izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo, koja inače priznaje da sebe smatra lobistkinjom za Kosovo, "ali ne plaćenom".

Sada je veliko pitanje: kako se Evropi dogodila fon Kramon? Da li je ovo zaista najbolje i najkreativnije što EU ima? Kako smo došli do njenog rafala opštih mesta, iako se do pre godinu-dve vodila ozbiljna debata na međunarodnom nivou o rešenju za kosovsko pitanje? Pominjani su modeli Olandskih ostrva, Južnog Tirola, dve Nemačke. Danas, na žalost, na stolu imamo "o-ruk" model, iliti "potpiši priznanje i ćao".

Političari kopiraju rešenja iz video-igrica

Ognjen Pribićević, bivši ambasador Srbije u Berlinu i Londonu, kaže da izjava nema veću političku težinu, ali da je ona deo šireg trenda koji pokazuje političko i intelektualno urušavanje u EU i SAD kada je u pitanju rešavanje kosovskog problema.

- To je tipičan primer pojednostavljenog i činovničkog pristupa izuzetno složenom pitanju koje zahteva veliki intelektualni napor i vreme, a možda i nije rešivo u ovom vremenu. Ova izjava iznova pokazuje da već duže vremena u EU nema intelektualnog kapaciteta da se sagleda vreme i problemi u kojima živimo i predloži adekvatno rešenje. Situacija sa vakcinama to samo potvrđuje. Nažalost, slična je situacija i sa Sjedinjenim Državama. Dovoljno je setiti se ko su nekada bili savetnici za nacionalnu bezbednost predsednika, Kisindžer i Bžežinski, a ko je na tim pozicijama u poslednje dve decenije - kaže Pribićević.

On ističe da nedostaje kreativnost u pristupu složenim problemima, ali da je, na žalost, osnovno obeležje vremena u kome živimo "upravo nekreativnost".

- U političkom životu se kopiraju rešenja iz kompjuterskih igrica, pa imamo i situaciju u kojoj se ljudima, narodima i državama govori da ako uradiš to i to dobićeš 4 ili 10 bodova, a ako uradiš to i to otvorićeš poglavlje 369, a onda 422, i približićeš se svom cilju za 10 ili 15 godina. To svakako nije put za rešavanje složenih problema kao što su članstvo Srbije ili drugih zemalja Zapadnog Balkana u EU, kosovski ili izraelsko-palestinski problem, na primer - upozorava Pribićević.

Toksični koktel bede, nacionalizma i velike Albanije

S jedne strane imamo spisak lepih želja izvestiteljke Fon Kramon, a s druge strane tragično stanje u protektoratu Kosovo. Korona kosi građane, vakcine nema, ekonomija je u sunovratu, odliv mozgova i mladog stanovništva je rekordan, a suprotno očekivanjima je čak i pad nataliteta tu najveći na čitavom Balkanu. 

Kobajagi nezavisno, a nepriznato; kobajagi država, a zapravo protektorat, Kosovo je jedna od najbesperpektivnijih pokrajina u Evropi, kako pokazuje niz najnovijih vesti i statističkih podataka. I diplomate odatle beže samo kad im se ukaže prilika.

Šta će se dogoditi takvom Kosovu ako bude međunarodno priznato? Šta bi tada proizveo toksični koktel etničkog zanosa, siromaštva, ideje velike Albanije i birokratske pasivnosti EU? Šta ćemo ako se sukob prelije u Makedoniju i Crnu Goru?

Možemo samo da strepimo. Jer, teško da iko vidi stabilnost i sigurnost u (samo)zavaravanju Fon Kramen da na Kosovu tema velike Albanije "nema nikakvu ulogu".

Vakcine su "opasne"?!

I dok tema velike Albanije očigledno nije opasna, potpuno suprotno se ocenjuje kampanja masovne vakcinacije u Srbiji koju su, inače, i najugledniji svetski mediji poput "Njujork tajmsa" ocenili kao veliku pobedu Srbije.

Fon Kramon smatra da se unutar EU "zanemaruju geopolitičke implikacije procesa vakcinacije u Srbiji", pre svega kada je reč o ruskoj vakcini "Sputnjik V".

O efikasnosti te vakcine, kaže, još ne postoje nezavisni podaci, a skandal s dopingom je pokazao u kojoj meri politika u Rusiji može da manipuliše s naučnicima, prenosi "Dojče vele" (DW).

Austrijski poslanik Lukas Mandl, drugi izvestilac za Kosovo, ocenjuje da "politika vakcinacije u Srbiji nije uspešna, nego opasna", jer se uklapa u pokušaje iz inostranstva da se izazovu sukobi unutar EU i da se ona na taj način podeli.

Igra dobrog i lošeg policajca

Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam kaže da su posle odlaska Trampa Sjedinjene Države i EU postigle dogovor o partnerstvu i da nije isključeno da će to sada biti igra dobrog i lošeg policajca.

- Bajdenova administracija će insistirati na sporazumu o međusobnom priznanju, dok će EU imati relaksiraniji pristup. Miroslav Lajčak, koji je jedini merodavan zvaničnik, pominje sporazum o normalizaciji odnosa, što ostavlja prostor za različita tumačenja - kaže Popov.

Popov ističe da je sada neko "međustanje", pa da tako treba gledati i na sve izjave.

- Očekivaće se od Kosova formiranje Zajednice srpskih opština, pa će se ići dalje u pregovore, ali postoji i notorna činjenica: niti će Priština moći da ima kontrolu nad severom Kosova, niti će Beograd imati kontrolu nad područjem južno od Ibra. Za to mora da se nađe rešenje, a to nije ni malo jednostavno - kaže Popov.