U zatvorima OVK zarobljeni civili ponižavani, lomljene im kosti, zubi, zapomagali od bolova

Streljanje u Mališevu i Klečki

Hapšenja, pritvaranje, dela okrutnog postupanja i mučenja i ubistva često su izvršavana na osnovu spiskova osumnjičenih saradnika ili na drugi način sumnjivih ljudi, koji redovno uključuju lica srpske, romske ili aškalijske nacionalnosti ili osobe za koje su smatrali da imaju lične ili profesionalne veze sa srpskim vlastima ili institucijama, piše u optužnici.

Optužnica navodi određene datume, mesta i konkretne slučajeve počinjenih zločina.

Između ostalog pretpretresni sudija u optužnom materijalu ukazuje na slučaj kada su pripadnici OVK u Mališevu 18. i 19. jula 1998. držali zatvoreno devet Srba iz Opteruše, kao i 15 iz Retimlja u pećini Volujak kod Kline.

Navodi se da su uveče 18. ili 19. jula 1998. maskirani pripadnici OVK u odvojenim grupama odveli srpske zatočene civile u šumu i tamo ih streljali, dok je jedan od njih ubijen udarcima tupim predmetom. Imena ljudi su u optužnici još uvek neotkrivena, a navodi se da su njihova tela sahranjena.

Takođe, u Klečki početkom februara 1999. grupa zatočenih civila držana je nelegalnim zatvorima gde su ih pripadnici OVK ispitivali i tukli. Navodi se i privođenje civila od strane upravnika zatvora u Klečki “po nalogu Fatmira Ljimaja”.
Dana 11. aprila 1999, navodi se da su pripadnici OVK presreli i transportovali u zatvor u Klečku civile i držali ih u jednoj spaljenoj kući. Nakon njihovog izvođenja na teren čuli su se pucnji iz kalašnjikova.

Na strani 77. optužnice pominje se Kadri Veselji da je lično doveo zarobljenika u Klečku.

Navodi se, da su se slični zličini dogodili protiv najmanje 392 osobe, od aprila 1998. do avgusta 1999.

Ukazuje se da su zarobljene osobe u improvizovanim zatvorima, često u štalama, držane u velikom broju na malom prostoru, da su spavali na podu, u nehigijenskim uslovima, da su tučeni i maltretirani, pri čemu su im nanošene teške povrede, lomovi kostiju, zuba, da su mnogi zapomagali od bolova i gubili svest. Da su ova dela često prouzrokovala ozbiljne mentalne i fizičke posledice po zatočene civile, a da je patnja privedenih i pritvorenih lica predstavljala ozbiljan napad na njihovo ljudsko dostojanstvo.

Tužilac smatra da su se krivična dela činila po ustaljenom obrascu i pogađala širu porodicu žrtava, kao i cele zajednice, sa svrhom da posluže kao upozorenje i vrsta pritiska na ciljanu populaciju u celini, kako bi se sprečio svaki otpor OVK i privremenoj vladi i u odnosu na njih silom uspostavilo potpuno jedinstvo.

Optuženi znali za zločine

Optužnica navodi da su optuženi u udruženom zločinačkom poduhvatu znali za te napade i bili su svesni činjenice da su njihovi postupci sastavni deo tog napada.

OVK je imala Glavni štab, bila je podeljena na operativne zone i izdavala je politička saopštenja i proglase, u kojima je formulisala svoje političke principe. Najkasnije od aprila 1998. i tokom čitavog inkriminisanog perioda, pripadnici OVK držali su mesta i objekte, od kojih su mnogi bili već davno uspostavljene baze i uporišta, na kojima i oko kojih su učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu zatvarali, zlostavljali ili ubili na stotine protivnika.

“OVK je imala zvaničnog portparola, kao i razna pisana pravila i propise“, ukazano je u optužnici.

"Protivnici su bili proglašavani za ’izdajice’ i ’saradnike’ i trebalo ih je ’kazniti’ i ’nemilosrdno’ prema njima postupati. Istovremeno, saopštenjima za javnost i dejstvima na terenu, zastrašivanjem, diskreditovanjem i uklanjanjem protivnika, koje je uključivalo i ubistva, članovi Glavnog štaba su nastojali da se nametnu kao jedini legitimni glas i predstavnik kosovskih Albanaca“, konstatuje se u optužnici.

Tužilac kaže da su četvorica optuženih izdavali direktive, uputstva i naređenja u vezi sa protivnicima, kao i da su lično učestvovali u postupcima preduzimanim protiv protivnika na terenu.