Kurti izneo prvi zahtev za Beograd, kada vidite zbog čega traži pare smučiće vam se!

Naime, Kurti je u jednom od svojih prvih obraćanja naveo da je spreman da ukine takse od 100 odsto na srpsku robu, ali i da istovremeno od Beogada traži recipročne mere, odnosno isplatu ratne odštete.

Ovaj, prično bahat zahtev, već smo mogli da čujemo više puta, a najglasnije od bivšeg kosovskog premijera Ramuša Haradinaja, inače poznatog po ekstremističkim zahtevima upućenim Beogradu. Prema računici koju su tada izveli pojedini mediji, sabirajući sve do sada iznete materijalne zahteve, ovde bi se radilo o oko 22 milijarde evra, a ta suma vrlo verovatno ni nije konačna.

Šta obuhvata ratna odšteta?

Kosovski zvaničnici predvođeni Haradinajem napravili su Plan na 30 strana, sa preambulom i 16 poglavlja, a u koji su upisani zahtevi za isplatom ratne odštete, neisplaćenih penzija dinarske i devizne štednje koje su Albanci imali u bankama u SFRJ, ali i odšteta za socijalna davanja, dečije dodatke, prenos električne energije i jednako učestvovanje u sukcesiji.

Iako niko ni u Beogradu, ni u Prištini sa sigurnošću i sada ne može da tvrdi koliko bi ta suma iznosila, Albanci sa Kosova, po svemu sudeći nisu ušli nepripremljeni u ove zahteve, već su napravili okvirnu računicu. Reč je, naime, o 22 milijarde evra i ta suma se odnosi samo na navodnu štetu koje je Kosovo pretrpelo od 1989. do 1999. godine, tačnije tokom perioda sankcija, navodnom krivicom Srbije.

Da se zaista ovim vrtoglavim brojkama operiše u prištinskoj javnosti tada je potvrdio nekadašnji koordinator za ekonomske poslove pregovaračkog tima Prištine Muhamet Mustafa.

U to vreme pominjala se još jedna cifra oko koje u Prištini nije bilo dileme, a to je 1.2 milijarde evra koliko su pojedini kosovski zvaničnici tvrdili da "Beograd duguje Prištini za neisplaćene penzije Albancima".

Haradinajev plan pao u vodu

Ova "potraživanja" koje je Haradinaj zamislio kao deo sveobuhvatnog sporazuma Beograda i Prištine nisu pronašla svoj put za ostvarivanje, ni kod zvaničnog Beograda, ni kod predstavnika međunarodnih snaga, ali po svemu sudeći kosovski političari nisu odustali od njih.

Kako bi se vratio za pregovarački sto, u slučaju da postane premijer Kurti je naveo da će potraživati isplatu ratne odštete i "vraćanje" 1.200 artefakata.

Kosovski analitičar Fatmir Šeholi smatra da se od Kurtija može očekivati da na ovom zahtevu insititra ukoliko postane premijer, a dodaje, sudeći po njegovom dosadašnjem političkom angažmanu i izjavama na njgovoj listi mogle bi se naći i druge stavke.

- Tu bi mogao biti i zahtev da se porodicama nestalih kompenzuje odšteta. Što se tiče artefakata verovatno je Kurti mislio na podatke Instituta za Artefakte Kosova i Muzeja Kosova - kaže Šeholi.

Beograd se do sada naslušao i nagledao ovakvim ekstremističkih zahteva i to nije tajna. Ipak, otvoreno pitanje je da li su takvi zahtevi pravno osnovani. Analitičar Dušan Janjić, smatra da nisu.

- Rat iz kog traže ratnu odštetu se u pravu tretira kao oružani sukob između Jugoslavije i NATO-a, a ne rat sa Albancima na Kosovu, te ovde nema pravne osnove za potraživanje i obavezivanje Srbije da isplati ratnu odštetu kako bi pregovori bili nastavljeni. Ukoliko žele o tome da raspravljaju to će morati da čine van sastanaka i dijaloga sa Beogradom koji se tiče postizanja sporazuma, a tokom kojih posreduju međunarodne institucije, jer se tada pregovara o budućnosti, a ne prošlosti - kaže Dušan Janjić, analitičar.

Kakva će biti sudbina ovih zahteva, otvoreno je pitanje, ali ono što se zna jeste da međunarodni faktor od novog kosovskog premijera, ko god to bio, očekuje makar minimum spremnosti da se razgovara. Međunarodni akteri nisu krili da su očekivanja nakon izbora na Kosovu da se, odmah nakon formiranja nova vlade, ukinu takse i sedne za pregovarački sto.

Da li se u ta očekivanja uklapaju i maksimalitički zahtevi, nalik onih koje je isporučivao Haradnije ostaje da se vidi.

Analitičari u Beogradu u ovom trenutku smatraju da bi Kurtijevi zahtevi, barem za sada, mogli upravo da dožive sudbinu bahatog Haradinjevog plana.

- Govorio je i Haradinaj o ratnoj odšteti, pa se opet sedalo za sto i pregovaralo. Ratna odšteta je jedna od obaveznih tema za kosovske političare. Nju su pominjali i Tači i Haradinaj jer je to deo političkih govora kojima oni pokušavaju da pridobiju nacionalistički usmerene birače. Međutim, posle izbora naiđu nova pitanja za rešavanje, pa se ratna odšteta stavi u drugi plan - objašnjava Janjić.

U Prištini, međutim, od Kurtija imaju veća očekivanja.

- On je sasvim suprotna politička škola, od prethodne političke garniture kada su na vlasti činili pripadnici ratnog krila bivše OVK, tako da mislim će njegov odnos prema Srbiji biti radikalan u smislu zahteva koje traži - ističe Šeholi.

BONUS VIDEO: