Lajčak i Palmer donose dokument koji se tiče Kosova: Od Srbije će tražiti da uradi nemoguću stvar

U tom neformalnom dokumentu, kako se pominje u diplomatskim krugovima, Srbiji će se staviti do znanja da mora da se obaveže da prizna Kosovo, što će biti svojevrstan drugi deo "čestitke" koju je za Dan državnosti našoj zemlji uputio predsednik SAD DŽozef Bajden.

Nagoveštaj ove združene akcije biće posete Srbiji u veoma kratkom periodu - posrednika u dijalogu sa Prištinom Miroslava Lajčaka, sledeće nedelje, i Metjua Palmera, zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju.

Da našoj zemlji u narednom periodu po pitanju KiM i Republike Srpske, sledi koncentrisan pritisak EU i SAD, ukazao je predsednik Aleksandar Vučić, koji je u sredu izjavio i da "sve što nam predstoji nije jednostavno, niti nešto čemu možemo da se radujemo":

- Da razumemo u kakvoj smo poziciji, samo treba pročitati pismo predsednika Bajdena upućeno i nama i Prištini. Najveće evropske sile u potpunosti dele stavove nove američke administracije i razume se da ćemo biti pod pritiskom. Ostaje nam da vodimo dijalog pod pokroviteljstvom Lajčaka, a ako oni misle da ćemo se mi lako odreći onoga što mi mislimo da je naše, a oni ne misle da je naše, moj odgovor je: prevarili ste se.

RAMPA ZA LAŽNU DRŽAVU

Srbija je uspela da spreči ulazak tzv. Kosova u Konferenciju ustavnih sudova Evrope. Od 38 prisutnih zemalja skoro 50 odsto ustavnih sudova, podržalo je Srbiju, dok je prištinskim vlastima bilo potrebno da dobiju dve trećine glasova. Podsećamo, lažnoj državi su prema Vašingtonskom sporazumu zabranjeni pokušaji učlanjenja u međunarodne organizacije, na period od godinu dana. Na pokušaje prištinskih vlasti da izigraju te odredbe potpisanog dokumenta već je upozorio predsednik Vučić pre deset dana.

Novi šef Bele kuće, Džozef Bajden, podsetimo, još dok nije bio inaugurisan, poručio je da je "jasno da nije završen posao na uspostavljanju pravde, pomirenja i funkcionalne multietničke BiH", a kada je zvanično preuzeo dužnost, Beogradu je bez diplomatskog ustezanja ukazao da trajni sporazum sa Kosovom treba da bude "fokusiran na međusobno priznavanje".

U narednom periodu, kako smatraju sagovornici "Novosti", poruke ove prirode postaće svakodnevna praksa diplomata i predstavnika što briselske, tako i američke administracije. To će biti "prvi nivo" pritisaka na Srbiju, dok, iako su teoretski moguće, ekonomske "packe" još nisu na vidiku.

Predrag Rajić, iz Centra za društvenu stabilnost, kaže da s obzirom na to da je EU naš najveći trgovinski partner i da su države EU najveći investitori u Srbiji, da postoji široka paleta potencijalnih pritisaka koje Brisel može da primeni po bilo kom političkom pitanju, a naročito kada je reč o KiM:

- Izveštaj Evropskog parlamenta ukazuje da će doći do snažnijeg političkog pritiska. Imaćemo više "Tanji Fajon", odnosno oštre istupe evropskih zvaničnika srednjeg i nižeg ranga, kao i pojačano delovanje struktura u našoj državi koje su nezavisne od naše države, ali zavise od određenih centara moći izvan zemlje.

Bivši ambasador u Beču i Berlinu Milovan Božinović takođe smatra da će se pritisci ogledati u podsećanju Beograda na listu zahteva koji su već dobro poznati i da se neće izlaziti izvan konvencionalne politike. Što se tiče Kosmeta, kako kaže, to će biti da se regulišu odnosi sa Prištinom obavezujućim sporazumom i na osnovama kao da smo ravnopravni partneri, dok kod Republike Srpske on ukazuje na dodatni, "otežavajući" element - Rusiju.

- RS vodi politiku koja se na Zapadu doživljava kao otvorena podrška Rusiji, a onda je to, po tradiciji, prst u oko više nego neke druge teme. Bez obzira na to što u BiH treba da dođe novi visoki predstavnik, ta funkcija postoji više kao jedna pretnja: "ima ko da vas nauči redu", ukoliko bi došlo do konkretno konfliktne situacije, nego što će se koristiti za poteze na terenu.

PITANJE NEZAVISNOSTI KOSOVA U ĆORSOKAKU

Pitanje priznavanja Kosova je u ćorsokaku i rasprava o njemu trenutno nikome neće doneti korist. Trenutno samo polovina članica UN priznaje tu teritoriju kao nezavisnu zemlju, a u poslednjih pet godina je više zemalja povuklo priznanje - ocenila je poslanica u nemačkom Bundestagu Žaklin Nastić.

Kada je reč o angažmanu Bajdenove administracije na Balkanu, Nastićeva je u razgovoru za Tanjug podsetila da je Bajden tokom devedesetih bio agitator u korist vojne intervencije SAD u regionu, a da od novog šefa američke diplomatije Entonija Blinkena još nije bilo konkretnih izjašnjavanja o Srbiji i Kosovu.