"Neće niko ovde početi da uči kineski, ali ne možemo da se pretvaramo kada je Rusija u pitanju!"
Naravno da treba ostaviti otvorena vrata za Srbiju da se pridruži evroatlantskoj zajednici, ali moramo imati u vidu istorijske, kulturološke, religijske veze sa Rusijom i ne možemo da se pretvaramo da to ne postoji, rekao je za "Glas Amerike" Luk Kofi, jedan od autora dokumenta konzervativne fondacije "Heritidž", bliske administraciji SAD, koji je upućen američkom posredniku u dijalogu Beograda i Prištine Ričardu Grenelu.
- Naravno da treba ostaviti otvorena vrata. Srbija se priključuje Evroazijskoj ekonomskoj uniji i održava vojnu vežbu sa Rusijom i to je prvi put da se sistem S-400 vidi na nekoj vojnoj vežbi van granica Rusije. Ta bliska veza postoji i moramo toga biti svesni - rekao je on.
On je dodao i da SAD "moraju biti oprezne sa Srbijom, jer iz Beograda stižu zbunjujući signali, kao da imate dobrog i lošeg policajca".
- Premijerka obično govori, da se tako izrazim, za evropsku publiku. To ne sme da nas prevari, moramo držati oči širom otvorene, kaže Kofi na pitanje "Glasa Amerike" o tome zašto misli da liderima u Srbiji ne treba verovati.
PROČITAJ JOŠ:
Suština dokumenta koji je potekao iz ove fondacije je da na Balkanu ništa nije lako ni jednostavno, da SAD treba da budu strpljive sa Kosovom i oprezne sa Srbijom, da sarađuju sa Evropom u vezi sa pitanjem Kosova i da ne budu "kartografi".
"Nije baš realno"
Na pitanje o tome da li smatra da je realno da se dogovor Beograda i Prištine postigne na proleće 2020. godine kako se spekuliše, Kofi navodi da "nije baš realno".
- Upozorio sam ambasadora Grenela u mom predlogu da ništa na Balkanu nije lako i neki od mojih predloga rešenja za glavne probleme deluju lako, ali verujte mi da nisu laki. I ako sagledate političku situaciju na Kosovu i da predstoje izbori u Srbiji, ja stvarno ne vidim kako do proleća sledeće godine, ili do kraja proleća može da se dođe do nekog velikog sporazuma između Srbije i Kosova. Nadam se da nisam u pravu, nadam se da ćemo imati dogovor do tada, ali nisam baš optimista - naveo je on.
On ocenjuje kao pozitivno to što će se Beogradom i Prištinom baviti i Ričard Grenel, ali i Metju Palmer koji je postavljen za specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan. Navodi da je dobro što je osoba toliko bliska Trampu (Ričard Grenel) dobila tako važno zaduženje.
- To pokazuje da je on na direktnoj vezi sa predsednikom, a poznato je da on neko ko veoma podržava predsednika. Videćemo šta će se desiti na spoljnopolitičkom planu, ali kada je reč o unutrašnjoj, američkoj politici, ne mislim da je ovo nešto što donosi glasove u predizbornom periodu. Ne mislim da Bela kuća imenovanjem Grenela želi da motiviše Trampovo biračko telo, već da je Balkan važno pitanje kojem je ova administracija posvetila pažnju - naveo je on.bo
"Predsednik voli da sklapa dilove"
Na pitanje "zašto je Grenel imenovan?", Kofi odgovara da nije sve povezano sa izborima.
- SAD su imale ključnu ulogu na Balkanu od ranih devedesetih i mnogi zvaničnici su uključeni u dešavanja u regionu. Uz to, mislim da predsednik voli da sklapa "dilove". I kada iskombinujete tu američku istoriju u regionu sa predsednikovom potrebom da sklopi neki dogovor i reši složen problem, dobijete ovo gde smo sada - priča ovaj analitičar.
Pandorina kutija na Balkanu
On se osvrnuo i na ideju o razmeni teritorija kao mogućoj za rešavanje kosovskog problema, koja je prvi put kod aktuelne američke administracije čula od sada već bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Džona Boltona.
Kofi, međutim, navodi da je to bila loša ideja, i da treba misliti o "efektima etničkog crtanja granica u Evropi".
- Otvoriće Pandorinu kutiju ne samo na Balkanu, već i šire. Mnogi se pitaju: zašto bi se Amerika uopšte mešala u dogovor dve zemlje? Zato što smo uložili mnogo novca naših poreskih obveznika, vojska je mnogo uložila i delom smo odgovorni za nastanak Kosova kao nezavisne države. Razmena nekoliko hiljada hektara zemlje, kako bi se zadovoljili politički zahtevi, može vrlo negativno da utiče na region, Evropu, a konačno i na američku nacionalnu bezbednost - priča on.
"Bio bih oprezan u vezi sa obećanjima EU"
Kofi je ovako odgovorio na pitanje "Glasa Amerike" o tome da kako sarađivati sa EU, ako se u obzir uzme odluka Unije da ne otvori pristupre pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom.
- Pogledajte samo slučaj Makedonije. Oni su prošli kroz proces promene imena, koji je bio poniženje za zemlju, imali su ključnu ulogu u zaustavljanju priliva migranata na balkanskoj ruti u vreme krize, sve to da bi išli napred ka EU i onda im je rečeno "ne". Da sam na Balkanu, bio bih veoma oprezan u vezi sa obećanjima EU - istakao je on.
Na pitanje o tome da li ova situacija na Balkanu "gura" region ka Rusiji i Kini, od navodi da misli da je "region okrenut evroatlantskoj budućnosti, ali jeste razočaran poslednjom odlukom Francuske".
- To ne da znači da će na Balkanu početi da uče mandarinski, već samo jednu prepreku na veoma dugom putu - zaključio je on.
BONUS VIDEO:
Komentari (1)
mihailo
31.10.2019 12:30
U Kini su ozbiljno počeli da uče srpski u tome je razlika između Kine i Amerike.